Dostupni linkovi

logo-print
Slovenački ekonomista, profesor univerziteta u Ljubljani, Jože Mencinger, govori o tome kako se Slovenija, nekada najrazvijeniji deo Balkana, našla u dugovima koji je dave. Kako Srbija da izbegne sudbinu Grčke i Španije? Da li EU preti još veći talas socijalnih nemira? Mecinger poredi EU sa nekadašnjom Jugoslavijom s početka 80-ih.

RSE: Da li je Srbija pred bankrotstvom?

Mencinger: Ima zemalja koje su u još gorem položaju nego što je Srbija. Zemlja ne propada. Bankrot zemlje ne liči bankrotu nekog preduzeća, gde se menjaju vlasnici. U zemlji vlasnici ostaju isti i to je velika razlika. Za bankrot zemlje je bitno da imate šta prodati. Veoma je teško govoriti o bankrotu, mada se taj termin koristi u tim slučajevima.

Ne vidim mnogo preduzeća koje bi Srbija mogla prodati jer problem je što se veoma teško nalaze kupci. Svaku stvar možeš prodati za neku veoma malu svotu, ali onda vam to ništa ne olakšava. Ne vidim da je to neko rešenje. Slična je situacija sa Slovenijom, pa čak i sa Evropom. Moramo naučiti da je privredni rast nešto što je prošlo i da se životni standard smanjuje, tako da tu nema nekih brzih rešenja, jer se ne zna koliko će kriza potrajati. Po mom mišljenju, ova će kriza trajati dok se na nju ne naviknemo.

RSE: U Srbiji u privatnom sektoru su manje plate nego što su u javnom sektoru. Jedni insisitiraju da se to promeni. Drgi kazu da treba više investicija i pospešiti proizvodnju, a ne kresati potrošnju, da je izlaz je u tome da se kreše prenapuhana administracija, kazu drugi.... Šta bi ste vi smatrali pravim odgovorom na ovo u čemu je sada Srbija?

Mencinger: Po mom mišljenju tu nema dileme. Ono što ste vi naveli, ne rešava probleme. Ako ste vi smanjili ljude u javnom sektoru, nećete te ljude zaposliti u privatnom sektoru, nego će oni postati nezaposleni. Izbacivanjem ljudi iz javnog sektora samo pogoršavate situaciju penzionerima, koji još uvek dobijaju male penzije. Smanjiti administraciju, na istom ste. U stvari nema nekih dobrih alternativa.

RSE: Šta je onda odgovor?

Mencinger: Da naviknemo na krizu i na smanjenje standarda života. Naravno, sada je to na različitim nivoima različito moguće. Nekog pametnog odgovora tu nema.

RSE: Slovenija je nekad bila primer za ovaj deo Evrope. Najuspešnija, najvisi standard...

Mencinger: Mi smo imali jako povoljnu startnu poziciju. Sloveniji je išlo veoma dobro do 2004. godine. Imali smo rast od 4%. Imali smo vanjsku i unutrašnju ravnotežu. Imali smo mali deficit, čak smo imali suficit u razmeni sa ostalim svetom. Dakle imali smo dobar razvitak.

Onda je došlo razdoblje koje nazivam razdoblje hazardiranja, kada je odjednom postalo veoma značajno da se barata sa imovinom i da se kupuju deonice. Slovenija krajem 2005. ima neto dug nula eura, a za samo tri godine, do kraja 2008., dug je narastao na 10 milijardi eura i to uglavnom na taj način što su se banke zaduživale veoma jeftino u inostranstvu, a potraživanja je pokrivana kreditima.

Tim kreditima su ljudi kupovali vrednosne papire. Tajkuni su kupovali firme. Firme su se širile u nekadašnje jugoslovenske republike i sve je to išlo veoma brzo. Onda je došlo do krize i odjednom je ta imovina, koja je bila više-manje virtualna, otišla ispod realne vrijednosti i više nije postojala, ali su dugovi ostali. Iz toga se nismo izvukli jer na početku krize Vlada nije radila ništa. Čekalo se dok nismo došli u sadašnju situaciju.

RSE: Da li preti celoj Evropi talas socijalnih nemira?

Mencinger: Sad je EU zvanično u recesiji. Problem je kada država ima ono što je sada u Španiji, da 50% mladog stanovništva ne radi. Šta tim ljudima preostaje, nego da idu na ulicu. Španjolska, slično kao i Srbija, rešava probleme unutar porodice i vezanosti za zemlju. Na taj način je jedino moguće razumeti kako je Srbija preživela onu krizu u devedesetim, samo zahvaljujući pomoći unutar familije. Samo što to traje neko vreme.

Sada je EU ipak počela shvatati da je njen osnovni problem nezaposlenost, a pogotovo nezaposlenost mladih. Sve je to moglo biti prepoznato pre tri ili četiri godine, ali je EU počela sa štednjom. Problemi koji su nastali u finansijskom sistemu su prebačeni na javni sektor. Sada bi mi rešili probleme time da smanjimo javni sektor. To je glupost. Samo ako jedan radnik u javnom sektoru izgubi zaposlenje, onda će u privatnom sektoru zaposlenje gubiti dva radnika.

Ono što je sada u Sloveniji najveći problem je da se mi na neki način moramo rešiti pomoći od strane EU. Pomoć od strane EU ujedno znači i uništenje. Grčku su uništili za tri godine, Cipar za tri meseca. Ako bi sada Slovenija prihvatila pomoć, a srećom za sada je nije prihvatila, onda bi smo bili u istom položaju kao i oni.

RSE: Da li vi govorite o formuli kresanja potrošnje?

Mencinger: Pa da. U savremenom svetu nije problem na strani proizvodnje. Sve se može sada proizvesti, jedini problem, koje svako preduzeće ima, je na koji način to prodati. Ako svi štede i ako niko ništa ne kupuje, onda ne može nastati ništa drugo, nego da to sve propada. Ja se slažem sa tim da smo trošili iznad svih granica, ali to se u svetu radilo od osamdesetih pa na dalje, kada je potražnja za proizvodima više-manje stvarana kreditima.

RSE: Da li se slažete sa onima koji kažu da je Nemačka najviše profitirala od euro-zone i da bi sada trebala da pokaže veći stepen solidarnosti sa državama u nevolji?

Mencinger: Ona neće pokazati nikakav stepen solidarnosti. Ona će pomagati zbog toga što sebi pomaže. Čitava pomoć Grčkoj ili Kipru je bila pomoć francuskim ili nemačkim bankama. To je sada više-manje jasno.
I Njemačka je u problemu jer ako niko ne kupuje, onda ona ne može prodavati ono što proizvodi. Nemačka jeste profitirala od eura. Po mom mišljenju, svi razmišljaju kako da izađu iz eura, ali niko ne sme da izađe jer se plaše haosa koji bi tim nastao. Euro je koncipiran na način na koji je koncipirano jugoslovensko bratstvo i jedinstvo. U euro se nije smelo ni sumnjati, niti je bilo pristojno sumnjati. Stvoren je kao nešto što će trajati večito. Čak nije bio ni predviđen izlazak iz eura.

RSE: Kada već poredite EU sa EX YU, da li onda EU preti sudbina EX YU? Vi ste jednom rekli da se EU nalazi u 1983. godini , ako se poredi sa EX YU. Da li to znači da je EU ostalo još nekoliko godina do razrešnice?

Mencinger: Da, ja tako mislim. Ako gledate debate koje su sada u EU i uporedite ih sa debatama u EX YU 1983., one su veoma slične, a i problemi su slični. Postoji problem u demokratiji - da li je demokratski, jedan čovek jedan glas, ili jedna država jedan glas. Razvijenost je toliko različita, kao što je bila i u EX YU - Slovenija i Kosovo na primer. Uporedite na primer Dansku sa Bugarskom.

RSE: Samo da se nadamo da će EU na pametniji način da rešava probleme nego EX YU. Kao rezultat borbe protiv korupcije imamo najnovije presude Janši u Sloveniji, Sanaderu u Hrvatskoj, u Srbiji je uhapšen Mišković, najavljuju se i druga hapšenja. Da li verujete da je to ozbiljan proces obračuna sa korupcijom ili mislite da su to politički obračuni?

Mencinger: Ne mislim da je to politički motivirano. Kada su oni radili to što su radili, to je bilo, ne samo dozvoljeno, nego i hvaljeno. Svi su ti biznismeni bili lideri koji su u tom sistemu radili što su radili i što je u tom sistemu bilo dozvoljeno.

Sada se ide u drugu krajnost, pa se sve ono što se nekad smatralo poželjnim, sada smatra kriminalom. Ranije se preterivalo, ali i sada se preteruje. Sada je sve kriminal i to je dosta popularno. Ako ljudi loše žive, onda oni moraju naći nekog krivca, pa se ti krivci nalaze u ljudima koji su postali slavni, u onima koji su prije bili birani za najuspešnije menadžere i slično.

Situacija se sasvim promenila. To ništa ne rešava. To je hrana za ljude koji su nezadovoljni. Oni sada imaju osećaj da će krivci za njihovu nesreću biti kažnjeni.

RSE: A mislite da nisu?

Mencinger: I jesu i nisu. Uglavnom nisu radili pravi kriminal. Uzmimo kod nas Bavčara. On je kupovao deonice Petrola i hteo je postati vlasnik Petrola. Povećao je vrednost deonice na 1000 eura. On je kupovao te deonice na način da se zaduživao. Banke su veoma rado to finansirale.

Slovenija, kao da je ušla u neki kazino i verovala da može prosperirati na taj način. Kako je bio taj kazino zatvoren, oni su počeli raditi neke protivzakonite radnje da bi spasili ono što su stvorili. Problem je u tome što su dozvoljavali da se to stvori. Nudili su kredite, neograničene količine novca u EU.

Kada smo ušli u monetarnu EU, mislili smo da ne treba da se brinemo za bio šta jer su se pojavile neograničene količine novca. Veoma rado se išlo u taj kazino.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG