Dostupni linkovi

logo-print
Opstrukcija nadležnih ili manjak zainteresovanih đaka, dva su moguća razloga zbog kojih učenici bošnjačke nacionalnosti u Prijepolju i Priboju najverovatnije neće, poput svojih vršnjaka u nekoliko drugih opština, ove školske godine da se školuju na bosanskom jeziku. Da li je time, kada je o poštovanju prava manjina reč, Srbija i dalje samo jaka na rečima, ali ne i delima?

Uprkos tome što je uvođenjem bosanskog jezika u škole u Sandžaku u opštinama u kojima živi bošnjačko stanovništvo – Srbija Bošnjacima priznala pravo na obrazovanje – ostaju teškoće u primeni takve odluke. Naime, nastava je uspešno startovala u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, što međutim nije bio slučaj u Prijepolju i Priboju, gde se još ne zna da li će se i kada to uopšte dogoditi.

Uzrok je, prema objašnjenju lokalnih prosvetnih vlasti, premalo zainteresovanih đaka koji bi se školovali na bosanskom – čemu se u potpunosti suprotstavljaju tvrdnje predstavnika bošnjačke manjine koji su uvereni da posredi nije ništa drugo – do grubo kršenje osnovnih ljudskih prava.
Esad Džudžević, foto: Medija centar Beograd

Esad Džudžević, foto: Medija centar Beograd


To pitanje stići će i do suda pošto je Bošnjačko nacionalno veće, uvereno u opstrukciju školske uprave za Zlatiborski okrug, podnelo krivičnu prijavu protiv njenog upravnika Blaža Čubrila, kaže za Radio Slobodna Evropa predstavnik BNV-a Esad Džudžević.

„Koji je odbio, odnosno naredio direktorima koji su faktički njemu podređeni kao državni činovnici da izvrši anketu u Prijepolju, gde je 50 odsto bošnjačkog stanovništva na nivou lokalne zajednice. Pravna služba BNV-a je to okarakterisala kao uskraćivanje prava koja su Ustavom i zakonima garantovana. U Priboju alibi lokalnih vlasti i Uprava škola jeste jeste da bosanski jezik nije uveden u službenu upotrebu. To lokalne vlasti izbegavaju gotovo već punu deceniju. Taj slučaj je kod Ustavnog suda i mnogih međunarodnih institucija“, objašnjava Džudžević.

Zaštita manjinskih prava

Začuđuje činjenica što bosanskog jezika u prijepoljskim školama nema, iako je već nekoliko godina u službenoj upotrebi u toj opštini, koja je javnosti poznata i zbog odlaganja desetina sudskih procesa jer nema sudskih tumača - prevodilaca na bosanski za građane koji zatraže vođenje postupka na tom jeziku. Načelnik školske uprave pod čiju nadležnost potpadaju Prijepolje i Priboj Blažo Čubrilo uverava da lokalne prosvetne vlasti nemaju nikakvih loših namera, tvrdeći da je razlog slabo interesovanje iskazano u anketama roditelja učenika bošnjačke nacionalnosti.

„Kakvo opstruiranje, to nam ne pada na pamet. Mi samo poštujemo zakon i sprovodimo Ustav i školske propise. Mali broj se javio, kreće se od 6 do 7 učenika po školi, srednje škole.“

Upitan kako očekuje da bi taj problem mogao da se razreši, Čubrilo odgovara:

„Verovatno sad izborom novog ministra će i to doći na dnevni red. Mislim da je za srednje škole sve obavljeno što treba, dok u nekim osnovnim školama nije. Definitivno je da u srednjim školama u Prijepolju i Priboju nastave na bosanskom jeziku ove školske godine neće biti“, kaže Čubrilo.

Time nije u potpunosti ispunjeno obećanje Ministarstva prosvete, koje je posle godina odbijanja, najavilo da će snažno podržati proces ostvarivanja prava Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku, nasuprot uverenju jednog od državnih sekretara iz resora prosvete Muhedina Fijuljanina koji je prisustvovao proslavi povodom uvođenja bosanskog jezika u školama u Novom Pazaru, da je Srbija napredovala u procesu demokratizacije.

„Demokratskog dostignuća Srbije koja se nalazi u pregovorima i koja će uskoro postati članica EU. Koja duboko poštuje i cijeni prava svih svojih građana, pripadnika nacionalnih manjina. Ovaj vid, omogućavanje i ostvarenje obrazovanja i nastave na maternjem jeziku za sve je najdrastičniji, najočitiji i najbolji primjer poštovanja prava jedne nacionalne zajednice“, rekao je on.

Manjkavosti koje se trenutno ispoljavaju u procesu uvođenja bosanskog jezika u školski sistem, još jedna su potvrda teze da, kada je o poštovanju prava manjina reč, Srbija jaka na rečima ali ne i na delima, za šta je potrebna jaka politička volja. Iako je u tom smislu bilo pomaka, Sead Biberović iz novopazarske nevladine organizacije Urban in upozorava da u većinskoj populaciji još ne postoji jasno razvijena svest o tome koliko je važno poštovanje posebnih prava manjina u Srbiji.

„Ono što mene mnogo više zabrinjava i kakvu situaciju imamo u Srbiji jeste da se manjinska prava ne poštuju u stvarnom životu. Većina običnih građana i građanki jednostavno ne priznaje i ne može da shvati da bilo koja manjina može da ima neka posebna prava. Vrlo često čujemo nešto što je jako opasno u bilo kojoj zemlji, a naročito u ovako demokratski krhkoj zemlji kao što je Srbija poput stavova: „kad malo bolje razmislim Srbi su najugroženiji u Srbiji“. To je ono što je spinovanje, što je zamena teza“, zaključuje Biberović.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG