Dostupni linkovi

logo-print

Manjkava racionalizacija javnog sektora u Srbiji


Kori Udovički

Kori Udovički

Prema najavama Vlade, 2016. biće godina otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru, a u prva dva meseca bez posla bi trebalo da ostane preko 14 hiljada ljudi.

Odredbama iz Memoranduma o razumevanju sa Međunarodnim monetarnim fondom u EPS-u će broj zaposlenih biti smanjen za 1.000, a u Železnicama za 2.800 ljudi.

Oštri rezovi broja radnih mesta predviđeni su i u preglomaznom državnomi aparatu, ali osim činjenice da će 2016. godina, biti godina otpuštanja,za sada se još uvek se neznaju kriterijumi po kojima će racionalizacija biti sprovedena.

Iako će 2016. godina, bar prema najavama biti godina racionalizacije državne uprave i otpuštanja prekobrojnih, sudeći prema nedavnoj izjavi Kori Udovički, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, čini se da nadležni kao da još nisu spremni za taj obiman posao koji treba da se uradi do kraja februara i koji će obuhvati sve zaposlene u državnim organima i preduzećima.

“Najvažnije je prvo da se identifikuju radna mesta bez kojih se može. Dešava se da neka radna mesta imaju više izvršioca. Sada je problem i na rukovodiocima da između tih izvršoca, biraju po vrlo jasnim kriterijumima. Prvi je performansa, odnosno ocenjivanje u prethodnom periodu, u kome je, na žalost, ocenjivanje bilo vrlo slabo, jer su svi dobijali dobre ocene. Sledeći su socijalni kriterijumi”, kaže ministarka Udovički.

Racionalizacija prosvete, kao jedna od najbolnijih tema, o kojoj se godinama govori, i ovoga puta izaziva gorčinu kod zaposlenih učitelja, nastavnika i profesora, jer kako kažu u Sindikatu prosvetnih radnika Srbije, veoma su iznenađeni što su stavljeni u isti koš sa delatnostima u kojima nikada nisu smanjivani viškovi zaposlenih i plate.

Podaci o broju zaposlenih u prosveti variraju, ali se najčešće pominje broj od 108.000 prosvetnih radnika što uz najavljeno umanjenje od pet odsto znači da bi bez posla moglo ostati preko 5.000 ljudi.

Jasna Janković, predsednica Sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za naš program da je prosveta u kontinuiranoj racionalizaciji, jer se sa smanjenjem broja đaka smanjuju fond časova i broj zaposlenih.

Od najavljene racionalizacije ne očekuje mnogo osim novog dizanja tenzija i nervoze, tim pre, što je, po njenim rečima taj proces još uvek potpuno nedefinisan.

“Najavljena racionalizacija je trapava, ishitrena, neorganiazovana i bez ikakvog plana, tako da sam sistem je u blagom gaosu, koji ide ka potpunom haosu, jer ono što se najavljuje, a to je ad hok racionalizacija od pet odsto, kako za sve, tako i za nas, sigurno neće doprineti umirenju i harmonizaciji, već naprotiv mislim da će doprineti dodatnoj nervozi i strahu”, kaže Jankovićka.

I Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin, jedne od retkih u Srbiji, koja po kriterijumima Vlade, ima manjak zaposlenih, kaže za Radio Slobodna Evropa da je država ušla nespremno u proces racionalizacije javne administracije i da na lokalu ne postoji nikakav plan reforme koji treba da obezbedi optimalan broj zaposlenih.

“Država ne da je ušla nespremna, nego je ušla bez ikakvog plana ja bih rekao. Zapravo mi i nemamo nikakav plan reforme po kojoj treba da dođemo do optimalnog broja radnika na osnovu nekakvih pokazatelja kakvi su recimo koliko je radnika potrebno za obavljanje neke vrste posla u nekoj lokalnoj samoupravi. Na primer koliko grad, na osnovu broja stanovnika, treba da ima radnika u Odeljenju za urbanizam, pa koliko inspektora za različite namene, pa da onda dođete do nekog zaključka koliko zaposlenih treba da ima koja opština”, kaže Paunović.

Prema njegovim rečima, primer Opštine Paraćin je dokaz kako država sprovodi racionalizaciju, jer oni iako nemaju problema sa viškom zaposlenih ne mogu da funkcionišu zbog toga što im Vlada ne dozvoljava angažovanje novih radnika.

“Mi smo krenuli odozgo na dole, dakle ne bavimo se racionalizacijom radi boljeg, uspešnijeg i efikasnijeg rada tih službi nego da bismo ispunili zahteve MMF-a. Dakle nije se pošlo od potreba posla nego od količine para koje treba smanjiti u ukupnoj masi da bi se prikazale uštede MMF-u i onda, pošto je jako teško krenuti pravim putem od službe do službe i ustanoviti optimalni broj ljudi koji koji se mogu angažovati za neke određene poslove, onda je lakše reći ‘treba nam toliko i toliko hiljada radnika’ kao da je reč o krompirima, pa kažete treba mi toliko tona krompira, pa sad šta je unutra u tim džakovima pojma nemate”, ističe Paunović.

Njegov kolega Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola, koja ima 209 zaposlenih i sedam službenika manje od dozvoljenog broja, najavljujeda će produžetak zabrane zapošljavanja za još godinu dana, dodatno ugroziti funkcionisanje lokalnih samouprava koje su se i do sada ponašale racionalno.

“Ja sam pitao ministarku Udovički da li mi možemo, pošto nemamo ekološkog inspektora i još neka vrlo bitna mesta da popunimo. Oni nam na žalost t ne dozvoljavaju. Čak smo i masu zarada za 2016. godinu morali da smanjimo za tri odsto što smatram da je krajnje neopravdano. Zbog toga koristim i ovu priliku da protestujem jer sada mi koji smo bili disciplinovani i koji nismo zapošljavali nip o babu nip o stričevima smo kažnjeni, a istovremeno smo stavljeni u isti koš sa nekima koji su primal svastike, šurnjaje, tetke… To je strašno nepravedna stvar”, kaže Jovanović.

Kragujevac je jedan od gradova koji će morati da smanji broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, javnim službama i preduzećima koja se finansiraju iz budžeta Grada, u kojme sada ima 3.597 zaposlenih na neodredjeno vreme, a utvrđen je višak od 246 ljudi.

Prema informacijama iz lokalne samouprave u ovom gradu su spremni za brzu i efikasnu racionalizaciju. Deo prekobrojnih otićiće u penziju, a deo će napustiti radna mesta uz odgovarjući socijalni program, koji podrazumeva otpreminine.

Jugoslav Ristić, predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kaže za Radio Slobodna Evropa da su otpuštanja u javnom sektoru neminovnost, iako u Srbiji sve socijalne kategorije već sada dele siromaštvo. On kaže da u zemlji u kojoj privreda praktično ne radi, poput Kragujevca u kome je 1989. godine bilo zaposleno 65.000 radnika, a sada samo osam hiljada, drugog izvora nema.

“Mi smo dotakli dno. U uslovima kada vam praktično ne radi privreda, koja stvara novu vrednost, od čega će da živi lokalna i republička administracija. Znači njihove plate će biti sve manje kao što će i zaposlenih biti sve manje, jer neće imati ko to da plati. I to neminovno vodi u potpuno socijalno nezadovoljstvo. Naravno da će morati, pod pritiskom toga što privreda ne radi, da se smanjuje i broj zaposlenih i tamo gde su poslodavci država i lokalna samouprava”, zaključuje Ristić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG