Radnici u Makedoniji su prinuđeni da rade za male plate, jer ih uslovljavaju poslodavci, a sve to zbog velikog procenta nezaposlenosti, komentarišu predstavnici sindikata informaciju da je prosečna plata u Makedoniji najniža od svih zemaljama nekadašnje Jugoslavije.
Prosečna plata od 334 evra je nešto niža od Srbije, gde su mesečna primanja 377 evra, a u drugim drzavama ove sume su veće. Mare Ančevska, sekretar u Sindikatu rudarstva, energetike i industrije, kaže da veći deo kompanija ne poštuje prava radnika. Ona ističe da iako se njena organizacija trudi, ipak radnici “plaćaju danak” zbog velike stope nezaposlenosti u zemlji, koja se kreće oko 35 procenata.
"Posle likvidacija firmi, pa privatizacija, pa restartovanja, prilikom novog zapošljavanja svi poslodavci posežu za tim da radnici prihvate da rade za što manje plate. Oni uvek ističu da imaju jeftinije ponude, odnosno da ima nezaposlenih koji bi prihvatili da rade za još manju platu", rekla je ona.
Ovakvu praksu kritikuju i u Konfederaciji poslodavaca, koja traži suzbijanje sive ekonomije, jer ona utiče na manje izdvajanje sredstava za radnike od strane poslodavaca.
"U Makedoniji je najniža plata zbog ekonomskog stanja i nesolventnosti kompanija da se sami izbore sa ekonomskom krizom. Postoji mnogo nelojalne konkurencije, a siva ekonomija utiče na slabu konkurentnost, profit i produktivnost kompanija", kazao je predsednik Konfederacije Mile Boskov.
On je zabrinut zbog toga što se ne objavljuje rat sivoj ekonomiji i traži da se ona suzbije povećanjem kazni i inspekcijskim nadzorom, uključujući i policiju. Drage Jovanovski, ekspert za radnička prava, kaže da radnici plaćaju greške ekonomskih politika.
"Ne postoji politika gde bi se otvarale nove firme, nova radna mesta, nove delatnosti, to je veoma bitan faktor. Politika u Makedoniji se svodi na reči i zbog toga nema novih radnih mesta, napretka ni razvoja", ističe Jovanovski.
Među faktorima koji utiču na pogoršavanje stanja, upućeni ukazuju i na utvrđenu minimalnu platu od oko 130 evra, što je manje i od sume koju su radnici nekada uzimali za prevoz i ishranu.
Prosečna plata od 334 evra je nešto niža od Srbije, gde su mesečna primanja 377 evra, a u drugim drzavama ove sume su veće. Mare Ančevska, sekretar u Sindikatu rudarstva, energetike i industrije, kaže da veći deo kompanija ne poštuje prava radnika. Ona ističe da iako se njena organizacija trudi, ipak radnici “plaćaju danak” zbog velike stope nezaposlenosti u zemlji, koja se kreće oko 35 procenata.
"Posle likvidacija firmi, pa privatizacija, pa restartovanja, prilikom novog zapošljavanja svi poslodavci posežu za tim da radnici prihvate da rade za što manje plate. Oni uvek ističu da imaju jeftinije ponude, odnosno da ima nezaposlenih koji bi prihvatili da rade za još manju platu", rekla je ona.
Ovakvu praksu kritikuju i u Konfederaciji poslodavaca, koja traži suzbijanje sive ekonomije, jer ona utiče na manje izdvajanje sredstava za radnike od strane poslodavaca.
"U Makedoniji je najniža plata zbog ekonomskog stanja i nesolventnosti kompanija da se sami izbore sa ekonomskom krizom. Postoji mnogo nelojalne konkurencije, a siva ekonomija utiče na slabu konkurentnost, profit i produktivnost kompanija", kazao je predsednik Konfederacije Mile Boskov.
On je zabrinut zbog toga što se ne objavljuje rat sivoj ekonomiji i traži da se ona suzbije povećanjem kazni i inspekcijskim nadzorom, uključujući i policiju. Drage Jovanovski, ekspert za radnička prava, kaže da radnici plaćaju greške ekonomskih politika.
"Ne postoji politika gde bi se otvarale nove firme, nova radna mesta, nove delatnosti, to je veoma bitan faktor. Politika u Makedoniji se svodi na reči i zbog toga nema novih radnih mesta, napretka ni razvoja", ističe Jovanovski.
Među faktorima koji utiču na pogoršavanje stanja, upućeni ukazuju i na utvrđenu minimalnu platu od oko 130 evra, što je manje i od sume koju su radnici nekada uzimali za prevoz i ishranu.
