Prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije Kiro Gligorov sahranjen je 3. januara u Aleji velikana na gradskom groblju Butel u Skoplju.
Tim povodom vlada je proglasila Dan žalosti u celoj zemlji. Gligorov je umro prekjuče u 94-oj godini, u svom domu u Skoplju, a porodica je ispoštovala njegovu želju da ne bude sahranjen sa državnim i vojnim počastima.
Povodom smrti Gligorova, u makedonskom Sobranju i u sedištu Socijaldemokratskog saveza su održane komemoracije, a u predsedničkoj vili “Vodno” i na nekoliko drugih lokacija su otvorene Knjige žalosti.
Predsednik Makedonije Gjorge Ivanov u svom govoru u parlamentu osvrnuo se na dostignuća Gligorova dok je obavljao predsedničku funkciju. Bio je čovek koji je uspešno i mudro vodio državu u nemirnim vremenima, rekao je Ivanov.
Komemorativna sednica makedonskog parlamenta
"Velika je njegova zasluga za interese Republike Makedonije i makedonskog naroda. Ali ono za šta ćemo mi i buduće generacije biti zahvalni je svakako njegova uloga u sticanju nezavisnosti i etabliranju Makedonije u međunarodnoj zajednici", istakao je Ivanov.
Lider socijaldemokrata Branko Crvenkovski je istakao da je Kiro Gligorov bio hrabar čovek jer je donosio teške odluke i nije verovao da postoji ozbiljan problem koji se mora rešiti silom.
"Predsednik Gligorov je bio čovek sa vizijom o budućnosti Makedonije. On je prvi, i to u periodu kada su svi oko nas bili zahvaćeni nacionalizmom i ratovali zbog istorije i granica, promovisao i zastupao ideju o našem integrisanju u Evropskoj Uniji i NATO-u", rekao je Crvenkovski.
Prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije Kiro Gligorov je rođen 3 maja 1917. godine u Štipu, a dužnost predsednika je obavljao u dva mandata.
U januaru 1991. godine ga je izabralo Sobranja Makedonije, a drugi put 1994 godine na predsedničkim izborima.
Reakcije iz regije na vest o smrti Kire Gligorova
Reakcije iz regije na vest o smrti Kire Gligorova
Kiro Gligorov je bio istinski političar, državnik, antifašista, veliki čovek, govore ljudi koji su se sa njim susretali.
Predstavnik BiH u poslednjem Predsedništvu SFRJ Bogić Bogićević, kaže da je Gligorov bio osoba velikog moralnog integriteta.
"Nije zatvarao oči pred najtežim odlukama devedesetih godina. Uvek je bio za kompromis i nudio je, rekao bih i optimistična rešenja. Njegovo ogromno političko iskustvo, državnička mudrost imaju velike zasluge što jedino Makedonija od svih jugoslovenskih republika nije uvučena u rat i krvoproliće", istakao je Bogićević.
Raif Dizdarević, nekadašnji jugoslovenski političar poznavao je Gligorova više od pet decenija. Poslednji put ga je sreo u Sarajevu kada mu je uručena nagrada Međunarodne lige humanista.
"On je izražavao strahovanje od nekih pojava u Makedoniji, naročito od onih koje su bile krajnje usko-nacionalne ili čak i sa elementima izrazito nacionalističkog pristupa pitanjima unutrašnjih odnosa i međunarodnog položaja. Strahovao je i od stranputice u politici, unutrašnjeg razvoja i međunarodnog položaja Makedonije", kazao je Dizdarević.
Profesor i dugogodišnji direktor Ekonomskog insituta u Zagrebu Dragomir Vojnić je decenijama u okviru Ekonomskog saveta SFRJ sarađivao s Gligorovim.
"Odlazak sa scene života Kire Gligorova doživeo sam ne samo kao veliki gubitak svog velikog prijatelja nego i mnogo više od toga. Moram reći da su mnogi njegovi prijatelji i saradnju kao i prijateljstvo sa njim doživljavali kao određenu vrstu privilegije, iz prostog razloga što je Kiro Gligorov bio jedna posebna ličnost. Imao je izvanredne i ljudske i sve druge kvalitete. Isticao se i kao čovek u svom ponašanju prema drugima kao vrlo human i kao plemenit, skroman čovek koji je bio tražen i cenjen u svim sredinama u kojima se kretao", ocenio je Vojnić.
Beogradski publicista Slavoljub Đukić, jedan od neposrednih svjedoka vremena kada je Kiro Gligorov bio na ključnim pozicijama u federalnim organima bivše Jugoslavije, kaže da će on ostati upamćen kao političar reformskog kursa koji se oštro borio protiv svakog oblika nacionalizma.
"Ne samo Kiro Gligorov, nego cela ta vodeća makedonska ekipa, najmanje su od svih tih sredina bili opterećeni nacionalizmima, u osnovi su bili ljudi jedne jugoslovenske orijentacije. Ni on, ni celo to makedonsko rukovodstvo nije imalo taj položaj ni uticaj na Jugoslaviju koji je imao recimo jedan Beograd, Zagreb, Ljubljana. Prema tome, to što on nije uspeo je za opšte žaljenje", kazao je Đukić.
