Dostupni linkovi

logo-print

Mađarska “džank” demokratija


Članovi stranke "Jobik" pale zastavu EU

Članovi stranke "Jobik" pale zastavu EU

Đerđ Konrad „Njujork Tajms“ (preveo: Dragan Štavljanin)

Drugog januara ove godine mađarski premijer Viktor Orban je sa svojom svitom i okružen velikom grupom policijskih oficira slavio u operi u Budimpešti usvajanje osnovnog zakona zemlje kojim je zamenjen Ustav.

Time je okončana pluralistička demokratija i republika u Mađarskoj, i ako ostane na snazi, osigurava dugotrajnu vladavinu sadašnje administracije. Gosti su ušli iza drvenog zida, obojenog u crno a napustili su zgradi na sporedni, zadnji izlaz, dok je 100 hiljada ljudi demonstriralo.

Međutim, državna televizija nije ništa od toga prikazala. Radio stanica Klubradio, koja je prenosila javne kritike, biće ućutkana sledećeg meseca jer joj je oduzete frekvencija za emitovanje programa.

Moja zemlja počinje da liči na postsovjetsku dikaturu u Centralnoj Aziji. Neki je čak nazivaju „Orbanistan“. Mnogo mladih Mađara planira da emigrira, uglavnom u zapadnu Evropu. Mnogi su hrabri i talentovani, kao njihovi preci koji su napustili zemlju 1956, kada su (sovjetski) komunisti ugušili mađarsku revoluciju.

Oni koji ostaju, uglavnom razmišljaju šta da čine sa svojom skromnom ušteđevinom, s obzirom da je vlada već zavukla ruku u njihove privatne penzione račune. Država je prisvojila što je mogla, stavljajući sve pod centralnu kontrolu, u sopstvene ruke.
Bilo bi drugačije da naša ekonomija dobro funkcioniše. Međutim, tri agencije su oborile kreditni rejting Mađarske na najniži mogući nivo: „džank“ (smeće) (junk). „Džank“ zemlja, sa „džank“ administracijom i „džank“ premijerom.

Sumorna ekonomska perspektiva bi trebalo da je dovoljan razlog da Orban i njegove diletantske udvorice odu sa vlasti, a da ih zameni administracija tehnokrata do sledećih izbora, zakazanih za 2014. Umesto toga, Mađarska je zaokupljena hladnim ratom između lažnih desničara i lažnih levičara.

Viktor Orban

Viktor Orban

Ruralna Mađarska, koja služi kao baza Orbana i njegovog konzervativnog Fidesa, polarizovana je zbog kritika urbanih inetelektualaca, koji podržavaju levicu. Mada Orban i njegove pristalice možda ponekad teže da smanji ovaj jaz, kao poslušan učenik – ipak se češće osećaju uvređeni i uživaju u fantaziji osvete.

Orban kao Horti ili Kadar

Zbog toga su stalno na klackalici, težeći da identifikuju svoju partiju sa naciojom i radničkom klasom.

Ja nisam pristalica ni desnice niti levice, već podržavam demokratiju koja omogućava svakome da govori, tako da možemo da vidimo koja vrsta ljudi nastoji da nas predvodi. Glavna korist od demokratije jeste njena zaštita - koju garantuje zakon – dostojanstva njenih građana od ponižavanja od strane političara. Ona štiti slabe od uobražene vlasti i omogućava im mehanizme da se sami zaštite ako zatreba.
Šta daje bilo kom društvu ili njegovom lideru apsolutnu vlast nad nama? U Mađarskoj, to je činjenica da dvotrećinska većina – koju ima Orbanov Fides – omogućava automatsku podršku željama njenog malog lidera prilikom svakog glasanja.

I šta on čini sa tom podrškom? Orbanova Mađarska – antievropska članica EU, ovca sa “pet nogu” – dala je prednost svom suverenitetu u odnosu na svoju evropsku pripadnost, lepeći svemu etiketu “nacionalnog”, ukljućujući suverenost svoje administracije.

Ova neopopulistička, ponekad neofašistička, inteligencija privržena je romanticizmu nacionalne države kao svom ideološkom kalupu. Nacionalni “patos” je dobar, takođe, za ućutkivanje domaće kritike. Moji sunarodnici lako se zagreju za slogan: “Jedan narod, jedna država, jedan lider”.

Mađarski novi Ustav

Mađarski novi Ustav

Orban je otišao sa vlasti 2002. godine i odlučan je da je ponovo ne izgubi. Njegov prekaljeni instikt za vlast mu govori da je vreme za oštro delovanje. Godinu dana nakon što se 2010. vratio na vlast, medijsko regulatorno telo, na čijem je on čelu, zabranilo je Klubradio, - našu jedinu nezavisnu radio stanicu, koja ima nekoliko stotina hiljada slušalaca – sa isfabrikovanim obrazloženjem. Neke od emisija ovog radija bile su kritične prema vladi.

Šta je cilj ovog lukavog teksta koji je on nazvao novi ustav, u kome više nema bilo kakve garancije intelektualnih sloboda? Namera je da se osigura njegova duga vladavina kao kvazi-fašiste Mikloša Hortija – od 1920-ih do 1940-ih – ili komunističkog lidera Janoša Kadara, koji je preuzeo čelnu funkciju nakon sloma revolucije 1956, vladajući do 1988.

Međutim, budućnost nije u potpunosti mračna. Bilo koji sistem koji počiva na propagandi i lakovernosti, osuđen je, pre ili kasnije na propast. Ja sam zadovoljni svedok pada oba autoritarna režima u Mađarskoj – fašističkog i komunističkog. Na vidiku je i kraj trećeg. Pošto se zasniva na lažima, njegov pad neće biti tako lep. Možda smo mogli da izbegnemo ovu “bolest”. Nadam se da ćemo, ako ništa drugo, izvući pouke iz ovoga.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG