Dostupni linkovi

logo-print

Mađarska ne odustaje od zida


Aleksandar Vučić i Viktor Orban u Budimpešti

Aleksandar Vučić i Viktor Orban u Budimpešti

Mađarska ne odustaje od ograde na granici sa Srbijom, može se zaključiti nakon zajedničke sednice mađarske i srpske vlade u Budimpešti. Iako su se premijeri dve zemlje složili da su odnosi dobri, ostali su suprotni stavovi o nameri severnog suseda i članice Evropske unije da izgradi “antimigrantski zid”.

Sve je izvesnije da će granica Srbije i Mađarske, duga 175 kilometara, uskoro biti obezbeđena i ogradom visokom četiri metra. Podizanje tog zida, rekao je mađarski premijer Viktor Orban, nije usmerno protiv Srbije.

“Podizanje zida ne znači zatvaranje granice sa Srbijom, već samo želimo da sprečimo ilegalne prelaske. Postavićemo nove granične prelaze i proširiti ih. Tražio sam od premijera Vučića da me razume po tom pitanju. U situaciji smo da masa ljudi dolazi, a da zemlje u Zapadnoj Evropi žele da ih vrate nama, zbog čega imamo pritisak i sa juga i sa zapada. Nastojaćemo da u saradnji sa susedima preduzmemo adekvatne mere.”

Migrantska kriza bila je jedna od glavnih tema na sednici vlada Mađarske i Srbije, uoči koje je srpski premijer Aleksandar Vučić najavio da će severne susede pokušati da ubedi da ne podižu ogradu.

Iako ubeđivanje nije dalo rezultat, Vučić je rekao da se nastavlja saradnja u rešavanju problema migranata.

“Za nas nije prijatna činjenica da se zid podiže, ali pronaći ćemo rešenje u zajedničkoj akciji. Bez obzira koliko mi zbog toga najsrećniji. Ali ćemo pronaći rešenje u tome što ćemo zajednički da delujemo i na granici prema Makedoniji. Pomalo sam i sam uplašen brojevima ljudi za koje se očekuje da dođu u naš region.”

Neposredno uoči ovog sastanka mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je zbog velikog pritiska imigranata podizanje fizičke barijere imperativ, dok je srpski šef diplomatije Ivica Dačić poručio da je Srbija apsolutno protiv buduće ograde i uporedio je sa Berlinskim zidom.

Nikola Kovačević, iz Beogradskog centra za ljudska prava, rekao je za RSE da ograđivanje ne vodi nikuda.

“Teško je reći da će to moći da spreči dalji priliv migranata. Migracije je nemoguće zaustaviti. Tako da ljudi koji dolaze, najviše preko Makedonije, nastaviće svoj put čak i sada kada su pojačane kontrole. Ljudi nadiru u velikom broju, ali Srbija ima obavezu da ih prihvati i postupa sa njima kao sa izbeglicama.”

Migrantska kriza svakim danom sve je veća, a priliv onih koji u Mađarsku ulaze iz Srbije dostigao je dosad neviđene brojke. Policija Mađarske upozorila je da je od početka godine privela više od 67.000 ilegalnih imigranata, dok je samo tokom prošle nedelje u tu zemlju u proseku preko Srbije pristizalo više od 1.000 ljudi dnevno.

Tibor Varga svakog dana sa volonterima iz humanitarne organizacije “Istočnoevropska misija” pomaže stotinama migranata iz Sirije, Iraka, Avganistana, koji zastanu u Subotici i okolini da predahnu na dugom putu.

Zid na granici značio bi još veću katastrofu za ove ljude, kaže Varga.

“Evo upravo smo u potrazi za pijaćom vodom i hranom za njih. Dođemo do tih ljudi, pitamo šta im treba, i onda nabavljamo iz pekara, sa pijaca, prodavnica, iz privatnih donacija. Dnevno podelimo po desetak džakova hleba, stotine litara vode, sredstva za higijenu, sapun… Tako svakog dana nahranimo više od stotinu ljudi.”

U sprečavanju ilegalnih migracija Srbija sarađuje sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom, čiji policajci opremljeni termovizijskim kamerama zajedno sa srpskim kolegama patroliraju na severenoj granici, a od nedavno i na mestu ulaska imigranata – na granici sa Makedonijom.

Ako barijera bude podignuta, upozorava Nikola Kovačević, posledice bi bile pogubne.

“Među migrantima je najveći broj izbeglica. Oni su već u veoma teškoj situaciji. Na taj način će ljudima koji su u potrazi za međunarodnom zaštitom biti uskraćen pristup azilu u Evropskoj uniji. A oni na to imaju pravo.”

Lideri Mađarske i Srbije u Budimpešti su se saglasili da ove zemlje nisu krive za nastalu situaciju ali da moraju da rade na zaštiti svojih državnih teritorija u procesu velike seobe naroda koja se dešava u svetu.

Šta god da se dogodi, zaključuje humanitarac Tibor Varga, migrantima uvek treba pomagati.

“Svi ljudi su, pre svega, ljudi. Sva bića zaslužuju pomoć. Ne samo migranti, već svi kojima je ona potrebna. Ko pomaže siromahu bogu daje u zajam. I on će mu uzvratiti dobrotu.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG