Dostupni linkovi

logo-print

Lucija Rajner za RSE o užasu holokausta: Svi moji odvedeni su u smrt


Lucija Rajner na mestu na kojem je poslednji put videla oca

Lucija Rajner na mestu na kojem je poslednji put videla oca

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je u Srbiji polaganjem venaca na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Do nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu u Beogradu je živelo oko 12.000 Jevreja, a holokaust je preživelo samo njih 1.500 iz mešanih porodica.

Lucija Rajner, koja je tada izgubila čitavu porodicu, rekla je za RSE da je neophodno stalno podsećanje na užase nacističkih logora u kojima su i u Beogradu stradali Jevreji, Srbi i Romi.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta u susednoj Mađarskoj, u znaku je odluke američkog istoričara, inače preživelog zatvorenika nacističkih logora Rendolfa Brahama, da vrati nagradu koju su mu dodelile mađarske vlasti zbog, kako je rekao, pokušaja Budimpešte da prekroji istoriju i umanji svoju odgovornost u holokaustu. Razlog je, kako je naveo u pismu koje prenose mediji u Mađarskoj, odluka vlade da podigne velik spomenik povodom 70. godišnjice nemačke invazije na Mađarsku, u martu 1944.

Prethodno su jevrejske organizacije širom sveta, pozvale vladu Mađarske da odustane od plana za izgradnju tog spomenika, podseća Gabor Bodiš, novinar iz Budimpešte.

„Pozadina priče je da se u Mađarskoj ove godine obeležava 70 godina mađarskog holokausta. Istovremeno, već četiri godine desničarska vlada rehabilituje Hortijev režim", kaže Bodiš.

Opširnije...
“Mnogo nevinih ljudi ubijeno je samo zato što su bili pripadnici drugog naroda i neke druge vere. U dokumentima mog oca pisalo je “Jugosloven Mojsijeve veroispovesti”. Tada sam imala šest i po godina. Cela familija mog oca otišla je na put bez povratka. Ja sam ostala živa jer mi majka nije bila Jevrejka pa sam zbog toga na neki način bila zaštićena. Tako je bilo po nemačkim zakonima. Stalno su nacisti pretresali kuću, stalno su tražili nešto i neko je tražio nekoga. Bez mnogo objašnjenja. Sve je to bio užas u kom smo dugo živeli. Otac je imao 31 godinu, stric 25, deda i baka po 53… Sećam se da sam obišla Topovske šupe u kojima su bili zatvoreni muški članovi moje porodice, sećam se obilaska Jevrejske bolnice u kojoj mi je bila baka. Odatle je kamionom dušegubkom odvedena u smrt. Majka nije mogla da se pomiri sa tim da se oni neće vratiti. Nije mogla, ili nije htela, da veruje u sve to što se događalo. Grozno mi je kada danas vidim da deo mlađih generacija naginje ekstremnoj desnici. Nemam reči. Ići u krajnost nije dobro. Želim da poručim da je najvažnije znati da je, bez obzira na naciju ili veroispovest, svaki čovek samo čovek”, istakla je ona.

Moralna obaveza sveta

U Drugom svetskom ratu Jevreji, Romi i Srbi masovno su na najsurovije načine ubijani u logorima na beogradskom Sajmištu, Topovskim šupama, Jajincima, na Banjici, Crvenom krstu u Nišu, Šapcu i u novosadskoj raciji.

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, poručio je da je Srbija ponosna na svoju antifašističku tradiciju i da se ne sme dozvoliti relativizacija holokausta.

"Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja, aktuelna je u svim demokratskim državama. Činjenica da je najveći broj krivaca pronađen i osuđen ne znači da i dalje ne bi trebalo da se sagledava ono što po svom karakteru i obimu jeste jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji civilizacije”, rekao je Nikolić.

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, kaže da o holokaustu stalno treba govoriti i novim generacijama.

“Istina je samo jedna. Izbegavanje potpune istine može da dovede do iskrivljavanja tumačenja istorijskih događaja. Istoriografija je ozbiljna nauka koja daje konačnu reč na osnovu činjenica i nikako nije dobro izmišljati nove stvari. Jednostavno, treba argumentima govoriti o onome što se dogodilo”, kaže Fuks.

Više od 80 odsto pripadnika jevrejske zajednice u Srbiji, kojih je pred nemačku okupaciju bilo oko 39.000, ubijeno je u holokaustu. Njih 33.000 stradalo je u nacističkim logorima širom zemlje od 1941. do 1944.

Jozef Levi, ambasador Izraela u Srbiji, rekao je da je važno sećati se žrtava.

“Sećanje na holokaust je moralna obaveza sveta. Ovde u Srbiji počastvovani smo načinom na koji je predsednik države govorio o tome. Podsetili smo se na solidarnost između Jevreja i Srba koji su se tokom holokausta poneli veoma hrabro i humano. To nikada nećemo zaboraviti”.

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta poštu stradalima kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu u Beogradu odali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici Jevrejske opštine i gradski funkcioneri.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG