Dostupni linkovi

logo-print
Meteorološki razgovor gradonačelnika Splita i Beograda, Željka Keruma i Dragana Đilasa

- Alo, kolega Đilas, pri mobitelu Željko Kerum iz Splita.

- Ne mogu da verujem svojim ušima.

- A ne mogu ni ja virovat svojin ustima. Al to nije razlog da prikinen govorit.

- Pa i nije. Lepo ste to formulisali, svaka čast.

- A eto, jesan. Šta ću kad ne znan govorit drukčije nega šta je...

- Lepo, lepo. I ja sam takav, ako ne zvuči neskromno.

- Ma đavlu i skromnost! Skroman je oni ko nije u stanju bit ništa drugo.

- I ta vam je dobra, baš dobra. Nego, da vas pitam, kolega – kojim dobrom?

- Ne razumin šta oćete kazat od tolkih dobara.

- Otkud to da me nazovete?

- Iz Splita, da oklen ću vas nazvat?!

- Jasno mi je da me zovete iz Splita, ali ne znam zašto.

- A zašto ne? Šta fali da malo prodivanimo?

- Pa ne fali ništa. Mogli smo i ranije.

- Jesmo, nije da nismo, al eto...

- Kolega, jeste još na liniji?

- Jesan, jesan.

Beograd

Beograd

- Pa kažite. Kako mogu da pomognem?

- Ma ja bi tija, ovako iz prve ruke, provjerit je li vas ka gradonačelnika iko napada zato šta je pa snig u Beogradu?

- Pa ne baš zato što je pao sneg, već zato što ulice nisu bile prohodne. Al kako da budu prohodne po ovakvom kijametu?

- Ko vas je napada? Sto-posto novinari?

- I novinari i neke političke partije. Znate, kod nas ovi naprednjaci koriste svaku priliku da ispolitizuju stvar. Njima je i sneg politika i kiša im je politika.

- A koji su van to napridnjaci? Izvinjajen se, nisan baš u zadnje vrime pratija vašu politiku...

- Pa ovi što su se otcepili od radikala. A radikali, to verovatno znate, to su vam ovi Šešeljevi.

- Znači: četnici? Isto ka i u nas.

- Šta i kod vas ima radikala i naprednjaka?

- Nema, al ima četnika. Ja to zoven urbanin Jugoslavenima.

- Možete malo da mi pojasnite?

- Ma isti đava ka i ti vaši napridnjaci. Pravu se da su napridni, da su iznad običnog naroda, a ustvari su budaletine koje ne mogu prižalit šta je propala Jugoslavija.

- Izvinite, al kakve veze imaju sneg i Jugoslavija?

- Pa snig je pa i padat će, a Jugoslavija je propala i više neće propadat, jer je neće ni bit.

- Dobro, kolega, pustimo sad Jugoslaviju.

- I ja kažen. Al te budaletine neće da razumu da bi ovoliki snig pa bez obzira kako se zvala država. A meni je, šta je – je, draže da je zatrpa našu Hrvatsku nega njiovu Jugoslaviju.

- Onda vi, kolega, više volite Jugoslaviju od Hrvatske?

- Nemojte vi vriđat!

- Pa sami ste rekli. Ja bih više voleo da je ovoliki kijamet zatrpao Prištinu nego Beograd, jer je normalno da više volim svoj grad nego tuđi.

- Znači: i vi ste se pomirili da Priština više nije srpska?

- Nisam se ja pomirio.

- Pa sami ste kazali da van je to tuđi grad.

- Nemojte vi sad da mešate babe i žabe! Ja sam samo reko da svoj grad volim više od bilo kog na svetu.

- Nemojte se vi sad izmotavat! Ako vi meni nabijate na nos da više volin Jugoslaviju nega Hrvatsku, unda mogu i ja vami da ne volite Srbiju, ako još uopće mislite da je Kosovo Srbija, ka šta i nije.

- Kolega, otišli ste malo predaleko. Bolje da pričamo o lepom vremenu nego da se međusobno kinjimo.

- Ajmo ća pričat o lipon vrimenu. I ja kažen da je snig lipo vrime, a ne nevrime, ka šta tvrdu neprijatelji sniga i Splita. Normalan svit se veseli snigu, a ove budaletine samo broju kolko ih se stuklo na ledu i kolko ih je otralo u bolnicu.

- Da, video sam na TV-u da je i kod vas komplikovana situacija.

- Ma ništa nije komplicirano nega neki ljudi oće komplicirat. Niko nije smrtno poginija od sniga i sve je prošlo na najbolji mogući način.

- Čestitam, kolega, svaka čast. Nego, da vas pitam: video sam vest, negde na nekom portalu, da je trajekt „Vuk Karadžić“ baš kod vas u Splitu udario o obalu, pa me interesuje jel se mnogo povredio?

- Koji trajekt „Vuk Karadžić“?

- Pa tako se zvao pre nego što ste ga prekrstili u ne znam šta...

Željko Kerum i Nevenka Bačić

Željko Kerum i Nevenka Bačić

- Čekajte, sad ću provjerit... Mala, kako se zva oni nosač kamijona šta je udrija u obalu kad se iša parkirat? Kako? „Bartol Kašić“? „Bartol Kašić“, kolega, tako se zove.

- A ko beše taj Bartol? Neki admiral?

- A šta ja znan, nisan ga ja krstija... Samo sekundu, da pitan malu... Mala, a ko je bija taj Bartol Kašić? Jezikolovac? A, jezikoslovac. I šta još znadeš o njemu? Kako ništa? Daj, zovider mi ovu malu za kulturu... Ko je bija ovi trajekt Bartol Kašić šta se nikidan skašija? Ma ne trajekt nega čovik, Bartol... A-ha... Evo, mala kaže da je on izmislija hrvatski jezik prija nega šta ga je Vuk Karadžić oteja i otra u Srbiju.

- Pa neće, kolega, biti baš tako...

- Oćete da van ja daden malu pa se s njome objasnite?

- Ma ne treba mi mala, već vas oću da pitam: da li biste više voleli da je pomorsku nesreću doživeo trajekt „Vuk Karadžić“ ili taj „Bartol Kašić“?

- Pa naš „Bartol“, to se valjda razumi. Šta me pitate gluposti?

- Ne pitam ja gluposti. Zar vama kao patrioti ne bi više godila vest da se nasukao „Vuk Karadžić“ nego „Bartol Kašić“?

- Ma reka san ti, božji čoviče. Više volin da mi „Bartol Kašić“ potone nega da mi „Vuk Karadžić“ plovi. Kako to ne razumiš?

- Pa dobro, kolega, kad vi tako volite. Nek vam bude.

Split

Split

- Ajde, bogati, nemoj mi više govorit vi. Sad kad smo se nadivanili, moremo bit na ti.

- Pa ako insistirate, pardon, insistiraš.

- Šta iman inzistirat? To je normalno. Lipo smo se čuli, pa se moremo i vidit. Moga bi ja zeru svratit do Beograda čim očistite ulice od sniga.

- Izvini, ali naše ulice su čiste. To samo naprednjaci lažu da nisu umesto da se uhvate lopate.

- Ma i naše su čiste. Samo šta ovi naši urbani Jugoslaveni izmišljaju da nisu. Tako da i ti moreš skoknit do Splita. Ajde dođi, pa ćemo štagod zavrtit. Moremo janjca, a moremo i rulet.

- Ima jagnjetine i ruleta i u Beogradu.

- U vas je sto-posto ruski rulet. Vi ste pod njiovon komandon.

- Ma kakav, bre, ruski rulet?! Imamo najmodernije kockarnice, ko na Zapadu. Toliko ih je da smo morali da krenemo u akciju da se zatvore sve kockarnice i kladionice u blizini škola.

- E, to ti je pametno. Jer ko će dici iz škole dat novaca kolko triba za poštenu kockarnicu... A imaš ti koju svoju?

- Šta?

- Pa kockarnicu. Ne pričamo o biblijoteki.

- Otkud ti, čoveče, ta ludačka ideja?

- Znači: nemaš... E, baš šteta. Da san ja na tvomu mistu i da se zoven ka šta se ti zoveš, odma bi otvorija, a ne zatvorija cili lanac kockarnica.

- O čemu ti govoriš? Alo, opasulji se...

- O poslu, o blagostanju, o zaradi... Kako ne razumiš?!

- Pa kakve veze ima to što se ja zovem kako se zovem?

- E moj čovik... Da ti imaš nos za posa, ne bi se to di živeš zvalo Beograd.

- Nego kako?

- Nega Đilas Vegas.
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG