Dostupni linkovi

logo-print
Operativni razgovor Tomislava Nikolića i Ivice Dačića.

- Šta je reko, Ivice, šta je reko?

- Ko, bre, Tomo?

- Pa on.

- Koji on?

- Pa Putin, čoveče! Nisi išo kod Obame već kod Putina.

- Jeste. Nisam ja ko neki pa da u ovom teškom času putujem po Amerikama. Ja znam gde mi je mesto.

- Ti to meni? Pa nisam ja tamo išo ni u Diznilend ni u Las Vegas da igram tablić i ganjam sojke. Išo sam, znaš i sam gde sam išo... u onaj soliter Ujedinjenih nacija da im kažem da je taj njihov Haški sud ovovekovna Inkvizicija.

- Baš me čudi što to nisi reko kad si bio u Vatikanu.

- Oladi, bre, s tim Vatikanom i kaži mi šta je Putin reko! Jel pito za mene?

- Jeste. Čim me ugledo, odmah me pito: „A gde je baćuška Toma? Što i on nije došo?“

- I šta si ti reko?

- Golu istinu. Da nisi došo u Moskvu zato što ti je bilo važnije da odeš u Ameriku.

- Nisi valjda, crni Ivice...

- A šta sam trebo da kažem? Da čoveku lažem da si išo u Severnu Koreju?

- Kako si to mogo da mi uradiš? Pa ti sam znaš da sam u Njujork išo samo zato što su Ujedinjene nacije tamo, a ne u Moskvi ko što bi bilo pošteno da budu...

- Pa baš to sam i reko Putinu kad je pito što te nema. Rekoh: „Doći će on čim se sedište UN-a iz Njujorka prebaci u Moskvu!“

- Ne mogu da verujem da si to reko. Pa što me ukopa pred čovekom?

- Pa da možeš da se iskopaš, jednog lepog dana kad odeš u Moskvu. Ako taj dan ikad svane...

- Tako mi i treba kad verujem komunistima! Može komunista da se prekrsti u socijalistu i u šta god oćeš, al ne može da se pretvori u poštenog čoveka!

- Oćeš i Putinu da kažeš šta misliš o komunistima? Jedva čeka da dođeš da ga izvređaš. Sram i stid da te bude! Čovek lepo poručio da u bilo koje vreme možeš da dođeš u majčicu Rusiju, a ti tako!

Vladimir Putin

Vladimir Putin

- Jel Putin stvarno reko da mogu da dođem?

- Jeste. Eno i u jutrošnjoj Politici piše. A ti sad vidi dal da uopšte ideš i šta ćeš da kažeš ako ikad odeš...

- Znam ja šta treba da kažem. Reći ću mu: „Gospodine Putine, najveći prijatelju srpskog naroda u celoj našoj istoriji, to što sam ja danas ovde u Moskvi najbolji je dokaz da ste vi pošten čovek, a ne nekakav bivši komunista ko što tvrde zli jezici...“

- Dal si ti normalan? Stvarno ćeš to da mu kažeš?

- Najstvarnije! Evo idem iz ovih stopa...

- Stani, bre, kud si zapeo?! Sve ćeš da uprskaš!

- Pa šta još ima da se uprska?

- Ono što sam ja postigo u Moskvi.

- A šta si postigo sem što si me opanjko kod Putina?

- Zezao sam se, čoveče! Uopšte nisam govorio ono o Americi i o seobi UN-a.

- A on se nije zevzečio kad je reko da mogu u svako vreme da dođem u Rusiju?

- Naravski da nije.

- Pa onda idem.

- Ne ideš ti nigde! Putin je reko da treba da budemo ovde i da čvrsto ostanemo kod sopstvenog stava po pitanju Kosova.

- A šta je reko: kakav je taj naš stav?

- Ovakav ko i do sada.

- A oće li meni neko napokon da kaže kakav nam je stav bio do sada?

- Pa sedeći, vidiš i sam.

- Kako to misliš?

- Lepo i razumno, ko i Putin. Treba da sedimo i da pregovaramo.

- I šta još?

- I opet da sedimo da pregovaramo sve dok ne propadnu pregovori. A kad pregovori propadnu, odmah da zahtevamo da se ponovo sedne i pregovara.

- Ali ima dupe da nas zaboli od tolikog sedenja.

- Nema veze. Baš zato ćemo i dalje da sedimo.

- Zato što nas boli?

- Zato da se ne vidi šta nas boli.

- Ne razumem...

- Pa sve dok sedimo, niko neće ni da posumnja da nas boli to na čemu sedimo.
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG