Dostupni linkovi

logo-print
Konspirativni razgovor ministra pravde BiH Bariše Čolaka s kolegom Fahrudinom Radončićem, ministrom sigurnosti

- A vidje li belaja u Prištini, moj Fahro...

- Kakvog, bolan, belaja?

- Pa čuo si ko je uhapšen... Da ne povjeruješ!

- Šta se meni jadaš?! Pa nisam ga ja hapsio.

- Moram nekome. A ti si mi nekako najbliži. U istim smo da ne kažem čemu...

- Vala, nismo. Ja s tim nemam nikakve veze.

- Kako nemaš?

- Pa nisam ja raspisivo potjernicu.

- Nisi, ali na tebi je da ga uhapsiš.

- Šta pričaš ti, Bariša... Kako ja da ga hapsim kad je već uhapšen na Kosovu?!

- Ako nam ga izruče, ti ga hapsiš. Nema tu, moj Fahro, hoćeš-nećeš...

- Ko da nam ga izruči?

- Pa šta ja znam: Kosovo, EULEX... Šta ja znam ko je nadležan...

- Važno da mi nismo.

- I nismo i jesmo. Nadležni smo da tražimo izručenje.

- Ne govori u množini. To si nadležan ti, a ne ja. Pa kad pođeš da poručiš njegovo izručenje, meni poruči kahvu i kiselu.

- Samo se ti, Fahro, pravi pametan... A šta kad nas Amerikanci pričvrlje i pitaju šta smo uradili?

- Šta Ameriku boli briga?

- Kako: šta? Pa znaš da ga je Obama stavio na crnu listu...

- Šta se onda sekiraš?! Ako je na Obaminoj crnoj listi, to znači da je ispravan.

- Kako ispravan?

- Pa fino. Ako je Obama crnac, a jeste, onda njemu crno ne znači isto što i nama. Kod
njega su nafrkali ovi što su na bijeloj listi.

- Kako te, Fahro, duša ne boli?! Ja ne znam ni šta ću ni kud ću sa sobom, a ti umjesto da pomogneš...

- A kako ja da ti pomognem? Ne mogu ja, sve i da hoću, da umjesto tebe tražim izručenje. Jesi ti poslo taj zahtjev?

- Ne ide to tek tako, moj Fahro. To je druga država, s kojom mi nemamo diplomatske odnose, pa je malo nezgodno da mi tu sad nešto zahtijevamo. Mi u najboljem slučaju možemo da napišemo nekakvu molbu...

- Jesi ti normalan? Hoćeš da do njega dođe da smo moljakali da nam ga izruče?

- Pa ne moramo mi da molimo za izručenje. Mi možemo da fino pristojno zamolimo da oni postupaju po svojim zakonima, da dobro paze da ih ne prekrše, a koliko ja znam, njihovi su zakoni takvi da nisu dužni da nam ga izruče. Možemo da napišemo da smo im unaprijed zahvalni što će se ponašat ko pravna država, da ih potpuno razumijemo i da se bilježimo s najodličnijim štovanjem. Šta kažeš, a?

- Kažem da ti mozak odlično fercera, odlično!

- Da ja onda tako napišem?

- Piši, Bariša!

- A koliko taksenih maraka da zalijepim?

- Kakvih taksenih maraka?

- Pa uz molbu obično idu taksene marke...

- Koliko ja znam, bolje idu konvertibilne.

- E baš ti hvala što si mi pomogo, tako ti djeca pomagala!

- Šta se odmah ljutiš?! Ne može čovjek ni da se našali...

- Nisu ovo, Fahro, stvari za šalu!

- A ti si bez šale mislio da na Kosovo šalješ taksene marke? Kako ćeš ih, bolan ne bio, priheftat na e-mail?

- Na kakav e-mail?! Mislio sam da pošaljem običnom poštom, pa ako stigne, dobro stigne, a ako ne stigne, šta mu ja mogu... Znat će valjda ovi na Kosovu i bez naše molbe šta treba, a šta ne treba da urade.

- Ne ide to tako, Bariša. Ja mislim da moraš da pošalješ elektronskim putem.

- Na koju adresu?

- Pa valjda znaš: redakcija – manki – avaz – tačka – ba.

- Dobro, Fahro, imaš li ti i zeru srca?

- Hajde, ne ljuti se, već piši: euleks – manki – gmail – tačka – ba.

- Ne ide ba. Nije EULEX u BiH. Iza gmaila obično ide ili com ili org, nisam siguran šta od to dvoje.

- Onda stavi com. To je garant oznaka za Kosovo.

- Pa ne počinje Kosovo sa c.

- Kod Amerikanaca se tako piše: Cosovo, a čita se Kosovo. Ko što pišu coca-cola, a čitaju koka-kola.

- A šta im znači ono m iza co?

- Valjda Metohija. Com kao Cosovo and Metohija.

- A da ja ipak stavim org?

- A što, bolan ne bio?

- Pa zato što org nikako ne može da bude kratica od Kosovo, i samim tim su veće šanse da e-mail nikad ne stigne. Ako me neko pita, ja imam dokaz da sam poslo molbu, pa neka ovi na Kosovu istražuju zašto je nisu primili.

- Ti nisi normalan! Zašto da ne prime molbu kojom ih mi ustvari molimo da nam ga ne izruče?

- A šta ako je i on pročita, pa se uvrijedi što ga odbacujemo sad kad smo mu najpotrebniji?!
  • 16x9 Image

    Predrag Lucić

    Rođen je 1964. u Splitu, gdje i danas živi. Jedan je od osnivača i kreatora "Feral Tribunea" - glasila hrvatskih anarhista, protestanata i heretika.

Povezani članci

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG