Dostupni linkovi

logo-print

Šlaku: Mladi sa Kosova ne znaju šta je Beograd


Ljuan Šlaku

Ljuan Šlaku

Pravoslavni Uskrs je državni praznik i na Kosovu, kaže Ljuan Šlaku, izvršni direktor Kosovskog fonda za otvoreno društvo, čestitajući praznik građanima Srbije.

Taj podatak malo ko zna u Srbiji. Šta građani Srbije sve ne znaju, a trebalo bi da znaju o Kosovu? Šta mladi Albanci znaju i šta ne znaju o Beogradu, možete saznati od našeg sagovornika, koga smo još upitali: da li postoji politička volja u Prištini i u Beogradu da se reši problem severa Kosova? Da li postoji želja kosovskog rukovodstva da zadobije poverenje tamošnjih Srba? Da li su mogući ozbiljniji incidenti tokom predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora u kojima će učestvovati kosovski Srbi?

RSE: Kada ste bili poslednji put u Beogradu i kojim povodom?

Šlaku: Bio sam pre nekoliko meseci. Povod je što sam član uprave Balkanske fondacije, tako da sam mogao putovati na bazi poziva i jedne specijalne dozvole koja je izdana u Beogradu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, čini mi se. Na granici je bila neka procedura od pola sata dok se nisu uverili da imam potrebne dokumente sa kojima mogu da uđem u Srbiju.

RSE: Da li postoji raspoloženje intelektualaca, mimo vlasti na obe strane, da povrate međusobnu komunikaciju? U regionu takvih problema više nema, ali se čini da takvo nešto Beograd i Priština ne prate.

Šlaku: Veoma često su predstavnici civilnog društva, medija i mnogih drugih organizacija na regionalnim skupovima bili zajedno, tako da će sada, kada bi trebalo da bude omogućeno da oni veoma lako putuju u Prištinu ili u Beograd, najverovatnije i pospešiti svoje kontakte. Međutim, problem je malo veći jer pričam o manje od jedan posto ljudi koji sve ovo vreme i jeste bio u kontaktu. Treba da prođe jedno vreme dok sve ne dođe na svoje mesto.

RSE: Mislite li da to vreme dolazi?

Šlaku: Hoću da verujem da to vreme dolazi i da to vreme mora da dođe kao takvo, ali što više kasni, teže će biti. Dolaze nove generacije koje i ne znaju šta je Beograd i šta je Srbija. Ono što oni znaju, ukazuje im na to da je bolje da zaborave i da ne moraju puno o tome da znaju. S druge strane, ima jedna generacija, ali ne samo generacija, grupa mladih, koja je veoma često u tim kontaktima, ako ništa drugo, u jednoj regionalnoj sceni. Oni otkrivaju svoje vršnjake iz Beograda i vide da im dobro ide.

RSE: To su regionalni kontakti, gde nisu potrebne ni zvezdica, ni dodatak.

Šlaku: Apsolutno. Međutim, mlada generacija nema pojma šta je Beograd. Ono što znaju jeste otprilike - beži što više od ljudi koji su napravili toliko problema njihovim porodicama i njima. Oni se ni ne sećaju. Ali treba neko vreme da prođe, u prvom redu, mi stariji treba da obnovimo naše kontakte i sećanja, a mladi bi trebali da krenu ispočetka.


RSE: A šta u Srbiji ne znaju o Kosovu, a mislite da bi bilo važno da znaju?

Šlaku: Ja mislim da je manje-više ista situacija. Otprilike znaju ono što najviše slušaju u vestima. Čak ne verujem da ima nekih specijalnih mogućnosti da preko medija upoznaju neko drugo Kosovo, ne Kosovo Albanaca koji su naši neprijatelji. Sve ono što oni znaju i čuju, u većini slučajeva od svojih porodica, jeste isto – tamo ima neka Priština i Kosovo i najbolje bi bilo da ne morate ništa znati jer ničega dobrog tamo nema.

Ono što oni ne znaju jeste da Priština nije ista u odnosu na prije 10 godina, ne u hardware smislu, već u software smislu. Oni trebaju doći i videti, ako ništa drugo da Priština normalno funkcioniše, da ima jako dobre mlade ljude, da ima dobre klubove koji su skoro isti klubovima u Beogradu.

RSE: Vi mislite da bi grupa mladih Beograđana mogla da dođe u Prištinu i da idu po klubovima bez većih problema?

Šlaku: Oni dolaze veoma često. Ako ništa drugo, civilni sektor jako dobro sarađuje. Poznajem puno Srba iz Beograda koji su sa svojim projektima veoma često ovde i koji već imaju svoje društvo sa kojima non-stop izlaze vani. Ja se ne sećam kada sam zadnji put čuo da je u Prištini bio neki problem zbog toga što je neko govorio srpski u nekom klubu. Odavno Priština više nije takav grad.

RSE: Takva Priština je nepoznata u medijima u Beogradu.

Šlaku: Nažalost da. Priština je interesantna za Beograd samo kad treba izveštavati o nekom problemu koji je na severu ili bilo kom drugom delu. Onda svi pucaju iz svih medijskih oružja, ali nisam video da je došao neki novinar da napravi reportažu o nekoj drugoj Prištini, da vidi neku drugu stranu Prištine.

RSE: I obrnuto, pretpostavljam.

Šlaku: Apsolutno. Čak ovde ne vidim interesa. Ovde uopšte nije interesantno za nikoga da vidi kako žive mladi u Beogradu.

RSE: Šansa za kootvaranje komunikacije i za drugačiji pogled iz Prištine prema Beogradu i obrnuto jeste i u bržoj normalizaciji odnosa, koja zavisi od političkih predstavnika dve strane. Poslednjih dana su učestali incidenti na Kosovu, pa hapšenja Albanaca u Srbiji. Da li je to posledica tapkanja u mestu u pregovorima o normalizaciji odnosa?
Ja mislim da se srpska Vlada mora angažovati oko Kosova, a ne zaboraviti Kosovo. Jednostavno, situacija na severu traži njihovo angažovanje, ali konstruktivno angažovanje jer neko treba smiriti radikalne lidere sa severa koji su izvor svih problema.

Šlaku: Bilo je pregovora i sama činjenica da je bilo pregovora jeste neki napredak. Sama činjenica da ima ljudi, verovatno nisu u većini, ni u Prištini, ni u Beogradu, koji veruju u pregovore, je ipak neki napredak. Ja mislim da razlog svih ovih incidenata, koji su u velikoj meri došli iz Srbije, jesu pripreme za izbore u Srbiji. Ono što mi vidimo iz Prištine je da sada dolazi neko vreme kada ne možemo napraviti neke konstruktivne pomake napred, ni u dijalogu, ni u bilo čemu, što bi olakšalo komunikaciju Prištine i Beograda.

RSE: Da li postoji strategija i volja rukovodstava Kosova da postepeno osvajaju poverenje srpske zajednice na Kosovu, posebno na severu? Sa međunarodnih adresa se upućuju baš takve sugestije Prištini. Za sada nema vidljivih gestova dobre volje u tom smislu. Naprimer, gospodin Tači je pred kraj ove nedelje rekao Ketrin Ešton da Beograd ima dva lica – jedno lice pokazuju Briselu, a drugo lice Prištini.

Šlaku: To je uverenje, ne samo gospodina Tačija. Jednostavno činjenica da je Beograd potpisao toliko sporazuma u okviru dijaloga, a da još ništa od toga nije sproveo u delo, čini da jedan veliki milje na Kosovu, u prvom redu politički milje, sumnja da uopšte Beograd misli ozbiljno kada pregovara sa Prištinom. U Prištini, i Tači i svi ostali, imaju jako velike pritiske, što je normalno, u prvom redu od strane opozicije i u okviru opozicije, najpre od Samoopredeljenja, pokreta gospodina Aljbina Kurtija.

RSE: Svako ima svoje ekstremiste koji guraju što dalje od rešenja. Ali, kada je reč o severu Kosova, čak i američki analitičari, koje ne dovode u pitanje nezavisnost Kosova, kažu da se za taj deo Kosova mora naći posebno rešenje. Postoji li volja u Prištini da se ozbiljnije pozabavi severom Kosova? Ne samo dnevnopolitički i ne samo policijskim akcijama?

Šlaku: Ja mislim da volja postoji, ali strategije nema. Ubeđen sam da ova Vlada jedva čeka i ima volje da razgovara sa Srbima na severu, da pokuša da iznađe rešenja za sve probleme koji oni danas imaju, ali jednostavno ona ne zna kako da to uradi. Morate se složiti da nije lako bilo šta napraviti danas na severu. Bilo šta na severu je skoro nemoguće napraviti, pogotovo je nemoguće da Vlada Kosova pristupi lokalnim Srbima sa bilo kojom ponudom jer će biti odbijena samom činjenicom da ih ne priznaju.

RSE: Zamenik premijera Kosova, Hajrudin Kuči, je najavio akciju na severu Kosova, sličnu prošlogodišnjoj vojno-policijskoj akciji.

Šlaku: Oni to stalno rade. Kad god imaju neki pritisak od strane opozicije, ili bilo koga, najavljuju stvari, ali ne znači da stvarno dolaze sa tim. Ja ne mislim da će se iko usuditi napraviti novi problem. Sećate se, bilo je i žrtava. Jedan policajac je bio ubijen tada nažalost. Ne mislim da će ni međunarodna zajednica biti ta koja će na neki način dozvoliti kosovskoj Vladi da napravi bilo koju avanturu, koja će na prepad pokušati da napravi nešto na severu jer je na severu, veoma teško, uraditi bilo šta u ovom trenutku.

RSE: Koliki je interes na Kosovu za predstojeće izbore u Srbiji?

Šlaku: Ako pitate normalnog građanina, jedva će znati da Srbija ima nove izbore. Jednostavno, Srbija više nije vest za 90% stanovništva ovde. Drugim rečima, na Kosovu nikoga nije briga da li će Tadić ili Nikolić ili bilo ko treći dobiti izbore. Apsolutno svi misle da su oni isti u odnosu prema Kosovu.

RSE: U štampi u Beogradu su se pojavile informacije da se najavljuju hapšenja visokih ličnosti za korupciju, čak i nekih ministara u Prištini. Da li se sprema neka ozbiljnija akcija u tom smislu? Da li je pred Kosovom također zadatak da se obračuna sa svojim Sanaderom?

Šlaku: Ne mislim da će biti takvih hapšenja jer takva se hapšenja obećavaju već najmanje tri godine. Ne vidim neki poseban momenat sada da napokon i EULEX ili bilo ko drugi počne sa tim hapšenjima. Ja bih želio da to vidim.

Ako se toliko priča o korupciji, a i treba se pričati puno, nikako da vidimo na kraju da neko preduzima nešto. Nekako ne verujem da će se to desiti jer je ovo deseti put da se takve stvari najavljuju, a na kraju strada neki sasvim mali činovnik u nekoj maloj aferi.

RSE: Pretpostavljam da ste primetili da Kosovo nije neka top tema u predizbornoj kampanji? Kako Vi to tumačite?

Šlaku: Možda je i malo zamor u prvom redu. A drugo, možda je i činjenica da politički lideri u Srbiji sve više vide da nije vreme velikih obećanja i da će ih teško ispuniti ako ih daju. Smatram normalnim to što se Kosovo ne spominje kao ranije jer neće biti više lako ići sa vatrenim sloganima. Na kraju krajeva, ljudi već imaju pamćenje i mogu reći da to obećavaju već osam godina, a da ništa nisu napravili.

RSE: To znači da je to za vas dobra vest što Kosovo nije top tema u predizbornoj kampanji?

Šlaku: To bi mogla da bude, ali ne znači da je apriori dobra vest. Ja mislim da se srpska Vlada mora angažovati oko Kosova, a ne zaboraviti Kosovo. Jednostavno, situacija na severu traži njihovo angažovanje, ali konstruktivno angažovanje jer neko treba smiriti radikalne lidere sa severa koji su izvor svih problema. Taj neko nije Priština, nije EULEX, nije KFOR, nije ni međunarodna zajednica, ni Evropska zajednica. To je Beograd. Beograd mora nastaviti da radi sa severom, ali drugačije. Ne da baca benzin u vatru, nego moraju na neki način poslati neke druge poruke na sever.

RSE: Pretpostavljam da je tako pozitivno primljena vest da neće biti raspisani lokalni izbori na Kosovu? Kako se to tumači? Kao znak dobre volje ili kao pritisak koji je izvršen na Beograd?
Na Kosovu nikoga nije briga da li će Tadić ili Nikolić ili bilo ko treći dobiti izbore. Apsolutno svi misle da su oni isti u odnosu prema Kosovu.

Šlaku: Većina misli da je reč o pritisku. Ovde se uopšte ne misli da Beograd ima dobre volje za bilo šta. Drugim rečima, tamošnje reakcije, iako bi u jednom trenutku stvarno bili rezultat neke dobre volje, ovde će biti protumačene kao da su izvršene pod pritiskom. Takva je još uvek klima ovde i uopšte se ne veruje da će Beograd brzo da promeni stav, da počne pokazivati dobru volju i da respektuje, u prvom redu, suverenitet Kosova, a posle i sve ostalo.

RSE: S druge strane, ovde postoji bojazan od provokacija i eventualno nekih sukoba u vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se organizuju na Kosovu.

Šlaku: To će biti veliki izazov za vlast na Kosovu. Klima je takva da su pritisci veliki da Kosovo spreči sve te izbore. Imamo i neke deklaracije, i gospodina Tačija i njegovih zamenika, da se to ne dozvoli. Međutim, ja mislim da to neće ići lako i da će to oni pokušati da urade neobavezno jer to sadrži toliki stepen opasnosti u sebi. Međunarodna zajednica, i sve ove snage koje su ovde na Kosovu, će pokušati do kraja da drže stvari pod kontrolom i da ne dozvole nikakvu avanturu, kao što je bilo u julu prošle godine.

RSE: Šta biste poručili Srbima za njihov praznik Vaskrs?

Šlaku: U prvom redu bih želeo da čestitam praznik svim građanima Srbije. Mi također nećemo raditi jer je Vaskrs državni praznik na Kosovu. Želeo bih svim građanima da poželim da od sada pa nadalje daleko više vremena misle na svoj prosperitet i prosperitet svojih porodica i da bude što manje problema između nas. Želim daleko bolje vetrove za sve nas. Želim da sledeći Vaskrs većina nas poželi da proslavi u Beogradu, i da zajedno provedemo jedan dobar vikend.

RSE: Da li sam dobro razumela da je Vaskrs zvanično državni praznik na Kosovu?

Šlaku: Vaskrs je državni praznik na Kosovu i mi nećemo raditi u ponedeljak.

RSE: To znači da ja Vama također čestitam praznik.

Šlaku: Hvala Vam puno.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG