Dostupni linkovi

logo-print

Logoraši opet strahuju


Somenik na Starom Sajmištu

Somenik na Starom Sajmištu

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma, obeležen je 22. aprila u Beogradu kod spomenika Žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom Sajmištu, na mestu gde se nalazio nacistički logor u kom je ubijeno hiljade Jevreja, Srba i Roma.

Poštu stradalima odali su bivši logoraši, državni činovnici, kao i predstavnici diplomatskog kora, među kojima su bili i ambasadori Hrvatske, BiH, Nemačke, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.

Na tom mestu u petak je bio i Slavko Milanović (80), iz Kozarske Dubice, koji je kao petogodišnjak u julu 1942. sa porodicom iz zbega odveden u Jasenovac, logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Slavko Milanović sa novinarom RSE

Slavko Milanović sa novinarom RSE

Danas ga je strah, kako kaže, zbog bujanja nacionalizma i fašizma, posebno kada se seti zarobljeničkih strahota u kojima je umrla i njegova mlađa sestra.

“Najgora je bila glad. I žeđ… To je za mene kao dete bilo najstrašnije. Majka mi je bila najveći zaštitnik. Bojao sam se da nju ne ubiju, jer onda mene ne bi imao ko da štiti. Svega sam se nagledao… Strina moja imala je dete od šest godina, bilo je stalno gladno i žedno. Ona je samo malo iskoraknula, da zagrabi vode iz jedne barice, a oni su je udarili kundakom u glavu. Pade kao sveća… Ubili su je. To zlo se najjednostavnije može opisati tako da jedan narod mrzi drugi narod. Ovo sada što se pojavljuje u Hrvatskoj, ustaštvo, ne ide na dobro. Osećam se nelagodno, teško mi je, jer sam verovao da se posle Drugog svetskog rata i toliko godina tako nešto više nikada ne može dogoditi. Pravo da vam kažem, ja u nedelju idem u Jasenovac. Kao i svih ovih godina. Ne plašim se. Jer još uvek neka nada postoji u meni da ne bi moglo da se dogodi ono što se nekada dogodilo”, rekao je za RSE Milanović.

Na pomenu kod memorijala na Starom Sajmištu bili su i predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji ali, iako su političari i ovog puta pomenuli da o užasu nacizma treba učiti mlađe generacije, nije bilo đaka iz beogradskih škola.

To je primetila i Beograđanka Brigita Knežević, koja je kao dvogodišnje dete bila zarobljena u koncentracionom logoru Stara Gradiška.

Brigita Knežević

Brigita Knežević

“Pa eto, vidite, ovde nema ni dece, ni škola, nikoga… Važno je da se uči o stradanjima, nacizmu, koncentracionim logorima, jer to je deo naše istorije. Ali, koliko vidim, današnja deca ne znaju ništa o tome. Danas o nama vodi računa samo udruženje logoraša. Inače, drugi niko. Država se slabo interesuje. Ako ne vodimo računa o prošlosti vratićemo se na isto. Vidite da se ustaštvo obnavlja, šta se dešava u Hrvatskoj, sviđa im se… Mora se govoriti o strahotama koje su se događale. A naročito deci u školama. Da se ne bi ponovilo, jer šta može biti gore od toga”, kaže za RSE Brigita Knežević.

Vlasti Beograda najavile su da će se u narednom periodu steći uslovi za početak uređenja Starog Sajmišta, gde danas na mestu logora postoji samo spomen-obeležje, kako bi se sačuvalo sećanje na sve žrtve Drugog svetskog rata.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG