Dostupni linkovi

logo-print

Razgovarala: Elena Polakovskaja, novinarka ruskog servisa Radija Slobodna Evropa; priredio Dragan Štavljanin

Viša naučna saradnica u Institutu Brukings u SAD, politikolog Lilia Ševcova kaže za Radio Slobodna Evropa da je Rusiji na vlasti umiruća autokratija, koja pokušava da produži svoj život po svaku cenu:

Nakon pripajanja Krima, usledili su sve dramatičniji događaji sa invazijom na Ukrajinu 2014. godine, koji su se činili nezamislivim pre samo nekoliko godina, tačnije nismo mogli da predvidimo rat između Rusije i Ukrajine!

Sve ovo uklapa u model nastojanja autokratije da produži svoj život. Do nedavno, izgledalo je da je parola “krimnašizam - Krim je naš” ("krimnashizm" kao krilatica na ruskim društvenim mrežama) u svom izvornom obliku bilo stidljivo priznanje ruskog vojnog prisustvo tamo, ali u isto vreme pokušaj da se opravda aneksiju zbog tzv veštačkog referendumu. Očigledno, ovaj stidljivi "krimnashizm" više nema istu privlačni, konsolidirajući uticaj, koji se ogleda u apsolutno zapanjujućem filmu “Krim: Povratak kući”, u kojem Putin igra glavnu ulogu i bio zapravo glavni akter, koji objašnjava istoriju," kaže Ševcova.

RSE: I ova priča pokazuje njegov cinizam... U ovom filmu, skoro celom svetu kaže da je pre godinu dana besramno lagao...

Ševcova: Ovaj film pokazuje da od meke i stidljive "krimnashizma" aneksije, koju je Zapad trebalo da posmatra sa strane i pređe preko nje, težište se prebacuje na potpuno novi koncept - iskreno priznanje ne samo aneksije Krime, već će to najverovatnije pratiti i priznanje prisustva ruskih trupa na teritoriji ukrajinskog Donbasa. To je otvoreni izazov svetu i Zapadu, tvrdeći: “Ja sam ponosan na ono što sam uradio. Ja uništavam svetski poredak, koji je osnovan posle raspada Sovjetskog Saveza. Ja polažem pravo na tumačenje globalnih pravila igre”.

Istraživanja pokazuju da 67 odsto ruskih ispitanika želi da vide Ukrajinu kao suverenu državu, a samo 22 odsto Rusa ima oprečni stav. Većinski deo društva nije spreman da podrži dalje aneksije i ratne pohode

Međutim, ovo je apsolutno nemoguće i neprihvatljivo sa stanovišta međunarodnog prava – mislim na agresiju na Ukrajinu. Istovremeno, stvarni život u Rusiji je nestao sa ruske televizije. Dakle, pokazuje se da takav način vladanja nije dovoljan i da prošlogodišnja mobilizacija javnosti počinje da jenjava. To potvrđuju istraživanja javnog mnjenja po kojima 67 odsto ruskih ispitanika želi da vide Ukrajinu kao suverenu državu, a samo 22 odsto Rusa ima oprečni stav. Ovo sugeriše da većinski deo društva nije spreman da podrži dalje aneksije i ratne pohode.

Zbog toga je vlastima potreba još jedan lek – jači i moćniji.

Kremlj traže nove podsticaje za održavanje lažne zajednice. "Krimnashizm" na godišnjicu aneksije postaje još ratobornija i ekspanzionističkija ideja

Retorika u poslednje vreme šefa diplomatije Lavrova, predsednika Dume Nariškina i drugih ruskih zvaničnika - na kraju film u kojem Vladimir Putin je odigrao svoju najupečatljiviji ulogu - svedoči o nastojanju da se pronađu ideje da se društvo mobiliše i držu u atmosferi ratnog stanja. Vlasti traže nove podsticaje za održavanje lažne zajednice. "Krimnashizm" na godišnjicu aneksije postaje još ratobornija i ekspanzionističkija ideja.


RSE: Zapad je uveo prve sankcije odmah nakon aneksije Krima. Rusko rukovodstvo ne može da shvati i prihvati da je njegova podrška separatistima u Donbasu zaoštrila odnose sa Zapadom, uključujući i proširenje sankcija. Međutim, možda Rusija nije previše skupo platila aneksiju Krima, imajući u vidu i događaje na istoku Ukrajine?

Ševcova: Očigledno je da ćemo tek saznati mnogo više o motivima koji su doveli do ove tragedije koja traje. Međutim, želim da vas podsetim na logiku autokratije, koja je u procesu degradacije. Ako je Kremlj 2013. usvojio doktrinu suzbijanje Zapada unutar i van Rusije, sve ostale akcije će biti preduzete u ovom režimu konfrontacije, uprkos postojećim pravilima igre.

Mislim da Vladimir Putin prilikom aneksije Krima nije uzeo u obzir moguću reakciju Zapada, pre svega Nemačke. Takođe, nije imao u vidu uticaj ekonomskih teškoća, koje su već počele sa padom cena nafte, kao i efekte samih sankcija.

Sužavaju se domaći izvori za održavanje vlasti, Stoga je nužno potražiti spoljašnje izvore za jačanje pozicije i time skretati pažnja stanovništva sa sopstvenih problema

Međutim, smatram da Kremlj nije mogao da se zaustavi nakon aneksije Krima, već da je proširivanje njegovih akcija bilo neizbežno, zato što ovaj ekspanzionizam reflektuje veoma važnu činjenicu – sužavanje domaćih izvora za održavanje vlasti, dakle ekonomskih, finansijskih i represivnih poluga za očuvanje moći. Stoga je nužno potražiti spoljašnje izvore za jačanje pozicije i time skretati pažnja stanovništva sa sopstvenih problema.


RSE: Ruska propaganda je u poslednjih godinu dana činila mnogo da pronađe zamenu – taćnije tvrdeći da nije u ratu sa Ukrajinom već SAD-om. Stari neprijatelj je izvučen iz prašnjave torbe i ponovo pokazuje svojoj javnosti?

Neprijatelj može jedino biti neko ko je veoma moćan, a najmoćnija državu na svetu su SAD. koja odgovara ambicijama ruske vladajuće klase

Ševcova: SAD su se vratile u rusku politiku i doktrinu kao jezgro, glavni neprijatelj, jer ne može da bude neprijatelj Poljska, Finska, Nemačka, naročito ne Japan i druge zemlje. Neprijatelj može jedino biti neko ko je veoma moćan, a najmoćnija državu na svetu su SAD. koja odgovara ambicijama ruske vladajuće klase. SAD su se vratile u orbitu, dobivši važnu ulogu u zvaničnoj ruskoj politici 2007. godini, tokom govora Vladimira Putina na bezbednosti konferenciji u Minhenu.

Takođe ovaj neprijatelj, u obliku vuka ili drugih metafora, stalno figurira u zvaničnoj ruskoj retorici, ali je konkretizovan sa novim konceptom spoljne politike krajem 2013, kada su SAD postale apsolutno zlo za Kremlj.

Ali ako govorimo o Ukrajini, pre svega zbog pada Janukoviča, "narandžaste revolucije", Euromajdana – ona je postala i sredstvo i cilj. Moskva nastoji da dokaže svom stanovništvu da je svaka revolucija štetna.

Dakle, Ukrajina je postala instrument za uništavanje svega, na primer zbivanja na Majdanu se koriste za gušenje ruske opozicije.

Ukrajina je istovremeno postala i polje za testiranje nove Putinove doktrine - veštačka platforma za konfrontaciju između Kremlja i Zapada, pre svega sa SAD-om

Ukrajina je postala svrha, dnevni red za primenu ekspanzionističkih ambicija Kremlja. Naime, Ukrajina nije samo geo-ekonomska oblast i važno strateški polje, zbog Sevastopolja i Crnomorske flote, bezbednosti.Ona je istovremeno postala i polje za testiranje nove Putinove doktrine - veštačka platforma za konfrontaciju između Kremlja i Zapada, pre svega sa SAD-om.

Ruska vladajuća klasa zapravo želi da spreči Ukrajinu da postane deo liberalnog poretka u nastojanju da suzbije širenje liberalne demokratije na postsovjetskom prostoru. Od ishoda ovog sukoba sa idejom liberalne demokratije u Ukrajini zavisi u velikoj meri i sudbina same Rusije, Belorusije, Moldavije i drugih zemalja kao i novog bezbednosnog poretka širom evroazijskog kontinenta.

RSE: Sada možemo reći da se ponašanje ruske elite promenilo u poslednjih godinu dana. Oni su shvatili da nisu dobordošli u "pristojno evropsko društvo".

Ruska vlast želi da spreči Ukrajinu da postane deo liberalnog poretka u nastojanju da suzbije širenje liberalne demokratije na postsovjetskom prostoru

Ševcova: Iznenađujuće je da su mnogi u Rusiji, a pre svega elita podržavali aneksiju Krima, uništenje svetskog poretka, rat sa bratskim narodom u Ukrajini. Može se govoriti o raznim nijansama te podrške, ali je ona u mnogo čemu bila iznuđena.

Kada je reč o Krimu to je bilo nastojanje da se brzo, mirno, bez krvi realizuje"projekat učvršćivanja jedinstva nacije." To je bila simulacija jedinstvo, ali su time bili zadovoljni skoro svi u Rusiji. Kada je izbio rat, usledile su, naravno, različite reakcije i sve je više nezadovoljnih. To potvrđuje i podatak da bi samo jedan od pet ispitanika želeo da se njihovi sinovi bore u Donbasu.

Samo jedan od pet Rusa želeo bi da se njihovi sinovi bore u Donbasu

Što se tiče elite, ona je i dalje lojalna Putinu, jer nema druge alternative. Ona za sada nastoji da sačuva svoje bogatstvo u Evropi tako što će ga sakriti po tuđim imenima. “Lonac nije još proključao”. Međutim, kako Rusija bude srljala u ekonomsku krizu i suočavala se samoizolacijom, onda će biti neizbežne podele unutar elite.

Rusija je već u crnoj zoni. Naravno, u različitim delovima elite će jačati strah za sopstvene živote i interese. Postoji uzak krug moćnih ljudi u bezbednosnim službama –“siloviki” – koji bi možda bilo spreman da u potpunosti izoluje Rusiju. Ali, verujem da se znatan deo ruske elite, uključujući i čelnike bezbednosnih službi kao što su Sergej Ivanov i Sergej Šojgu, razlikuje od sovjetskih snaga bezbednosti koji su vladali u Brežnjevljevog eri.

Ruska elita je stekla bogatstvo krađom i prodajom prirodnih resursa u zemlji na Zapadu. Zato je malo verovatno da će ona podržati svog vođu u suludom, otvorenom sukobu sa Zapadom

Oni su svi integrisani u zapadno potrošačko društvo. Stoga, oni najverovatnije neće proliti krv, oni ne žele da se Rusija u potpunosti izoluje u odnosu prema Zapadu. Naime, ruska elita je stekla bogatstvo i opstaje na krađi prirodnih resursa u zemlji i njihovom prodajom – kao što su nafta i gas - u inostranstvu, pre svega na Zapadu. Ona parazitira na Zapadu. Zato je malo verovatno da će ona podržati svog vođu u suludom, otvorenom sukobu sa Zapadom, posebno ucenjivanje da će upotrebiti nuklearno oružje.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG