Dostupni linkovi

logo-print

Paranoja u vladinim krugovima zbog slučaja Šešelj


Sa dočeka Šešelja nakon puštanja iz zatvora u Hagu, Beograd, novembar 2014.

Sa dočeka Šešelja nakon puštanja iz zatvora u Hagu, Beograd, novembar 2014.

“Zapad lomi kičmu Vučiću”, “Cilj-izazvati haos u Srbiji”, “Zamka zapada Vučiću”,” Zapad ruši Vučića” – samo su neki od naslova u novinama u Srbiji povodom odluke Haškog tribunala da vrati Vojislava Šešelja u Ševeningen.

Sam premijer je, bez imalo ograde, tu odluku doveo u direktnu vezu sa politikom Vlade Srbije prema Rusiji i njegovim govorom na godišnjici NATO bombardovanja:

”Očigledno da moj govor 24. marta povodom godišnjice NATO agresije nije naišao na simpatije u svetu”, rekao je Vučić.

Ministar Aleksandar Vulin je otišao korak dalje:

“Ova odluka je usmerena prvenstveno na destabilizaciju Srbije i rušenje Vlade Aleksandra Vučića, direktno rušenje predsednika srpske Vlade”, naveo je Vulin.

Te reakcije premijera Vučića i njegovog brižnog ministra Vulina na odluku Haškog tribunala, uz mnoge druge, Erik Gordi, vanredni profesor u Školi za istočnoevropske studije Londonskog univerziteta, kaže da u vladinim krugovima u Srbiji vlada paranoja:

“Primećuje se neka vrsta paranoje u vladinim krugovima. Vučić ima običaj da stvari vraća lično. Ne samo da ne vidim da Zapad ima razlog da izneveri ili ruši Vučića, nego baš naprotiv, da mu Zapad daje podršku, bez obzira na pritiske na medije, na primer, i na neke druge postupke”, ocenjuje Gordi.

Da li je odluka Haškog tribunala politički dirigovana ili je jedna u nizu nedovoljno razumljivih poteza kakav je bio, na primer, prethodno bezuslovno puštanje Šešelja iz Ševeningena?

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković otvoreno kaže da je zbunjen i da u ovom trenutku ne može jasno da odgovori na pitanje gde je odluka o vraćanju Šešelja zapravo doneta i sa kojim motivom:

“Sa moje tačke gledišta, zaista je besmisleno čoveka koji vodi politiku koja Zapadu odgovara na takav način pritiskati. Sa druge strane, možda oni traže više i žele više. Da se Srbija na neki način prisili da se što pre distancira od Rusije. Mada ja mislim da je bar 50 odsto šansi da je ta odluka doneta prvenstveno da se Šešeljev politički aktivizam spreči. Da se postupa principijelno u odnosu na druge osuđenike i optuženike kojima je takođe zabranjeno da se bave politikom”, konstatuje Visković.

Puštanje iz kutije

Aleksandar Vučić i njegovi glasnogovornici kažu da bi motiv mogao biti u govoru povodom 16. godišnjice NATO bombardovanja koja je obeležena znatno ambicioznije nego, na primer, prethodne godine povodom okrugle godišnjice. U autorskom tekstu za list Politika, premijer je, povodom puštanja Šešelja pa zatim vraćanja u Hag, napisao:

“Kada im se ne sviđa to što Srbija radi, što ima svoj stav, što neće na dugme da uvodi sankcije, što hoće sa svima da bude prijatelj, a ne neprijatelj – oni ga (Šešelja) puste iz kutije: i čekaju da se mi prestravimo. Kada im se čekanje oduži, a mi nastavimo da, bez straha, sprovodimo suverenu politiku; kada samo izađem i kažem da nećemo zaboraviti, nikada, nijednu od žrtava NATO bombardovanja – oni ga vraćaju u kutiju i opet čekaju da mi umremo od straha.”

Naši sagovornici, međutim, ne vide u Vučićevom govoru povodom NATO bombardovanja nikakvu provokaciju za Zapad. Profesor Visković kaže da taj govor nije bio provokativan, Erik Gordi, pak, da je malo ko obratio pažnju na taj govor.

Londonski profesor, dobar poznavalac prilika na Balkanu, vidi dublje uzroke uznemirenosti domaćih vlasti, među kojima su i akteri, zajedno sa Šešeljem, ratova 90-ih godina:

”Mislim da su sami svesni da nije došlo do suočavanja sa prošlošću”, kaže Gordi i dodaje da je domaća vlast mogla nešto da preduzme u vezi sa Šešeljevom ulogom u ubistvu Đinđića ili prebijanja advokata Nikole Barovića, i mnogim drugim njegovim postupcima.

“Odgovornost vladajućih ljudi je velika, oni nisu tu odgovornost preuzeli. Mislim da još uvek računaju na to da će se prošlost zaboraviti, a sve je jasnije da neće”, kaže Gordi.

Kakva je dalja procedura nakon odluke Žalbenog veća Haškog tribunala? Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže da se očekuje da Pretresno veće potvrdi odluku o vraćanju Šešelja u Hag i da će nakon toga vrlo brzo takav zahtev stići pred Vladu Srbije.

Pošto se Šešelj neće dobrovoljno predati, to mora učiniti Vlada uz pomoć policije. Sandra Orlović ne očekuje da Vlada odbije zahtev Tribunala i time reskira svoj evropski put. Dakle, ne veruje da bi se Srbija zbog Šešelja mogla naći pred Savetom bezbednosti ili pred organima EU kao država koja ne sarađuje sa Hagom.

“MIslim da Srbija neće odbiti nalog Haškog tribunala. Naravno, postoji prostor za rezignaciju od strane predstavnika institucija jer nisu pitani za davanje garancija za Vojislava Šešelja, ali odbijanje da se on prebaci u Tribunal bi celu priču prebacilo na diplomatski, spoljnopolitički problem, što Srbiji u ovom trenutku nikako ne odgovara i sugurno bi odudaralo od svih izjava o potrebi da Srbija postane članica EU”, mišljenja je Sandra Orlović.

Haška priča sa Vojislavom Šešeljem, kome se 12 godina sudi za zločine u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1993. godine jedna je od neuspešnijih, ako ne i najneuspešnija haška epizoda. Mnogi pravni stručnjaci bez političkog bekgraunda stavljaju niz primedbi na ovaj maratonski sudski postupak.

I, ma koliko Šešeljeve često do krajnosti neukusne provokacije u sudnici bile deo razloga za odugovlačenje suđenja, 12 godina iza zatvorskih zidina bez presude veliki je balast Tribunala. Kao što je bio balast i njegova bolest zbog koje je praktično bezuslovno pušten na privremenu slobodu, iako se znalo da će vođa Radikala, koji se nije odrekao nijednog svog ratnog cilja, pa ni čuvenih granica duboko u teritorijama drugih država, provocirati dokle god za to bude imao snage. Ne štedeći pritom ni mnogobrojne žrtve ratničkih pohoda u pokušaju stvaranja srpske države u novim granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac Virovitica.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG