Dostupni linkovi

logo-print

Liven: Zapadu neophodna Rusija u borbi protiv ISIS


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Uspešan rat protiv terorista na Bliskom istoku iziskuje novu strategiju Zapada, koja podrazumeva savezništvo sa Rusijom i omogućavanje potpune autonomije sunitskim teritorijama na severu Iraka i istoku Sirije", piše u "Njujork tajmsu" (New York Times) Anatol Liven (Lieven), profesor američkog Univerziteta Džordžtaun.

Istovremeno, analitičar Ahmed Rašid u "Fajnenšel tajmsu" (Finansial Times) navodi: "Odsustvo odlučnije reakcije arapskih zemalja i šireg muslimanskog sveta nakon terorističkih napada u Parizu i Bejrutu je sramno i nepodesno".

"Moramo da imamo u vidu da u ovom ratu protiv islamskog ekstremizma, Rusija nije neprijatelj već saveznik, a turska vlada u najboljem slučaju izuzetno nepouzdan 'prijatelj' ", smatra Liven.

Moramo da imamo u vidu da u ovom ratu protiv islamskog ekstremizma, Rusija nije neprijatelj već saveznik, a turska vlada u najboljem slučaju izuzetno nepouzdan 'prijatelj' ".

On, međutim, ističe da treba uvažiti turske interese u Siriji i Ankari treba dati garancije Ankari da Zapad neće bezuslovno podržavati Rusiju i Vladu Sirije. Zauzvrat, Turska treba da ponudi mnogo čvršće garancije da ne kupuje naftu od "Islamske države" niti da je pomaže indirektno na bilo koji način.

Kao u Drugom svetskom ratu, to podrazumeva dvostruku strategiju: jednu za dobijanje samog rata, a drugu za stvaranje posleratnog političkog poretka.

Prvi cilj podrazumeva podršku postojećim državama Iraku i Siriji u savezništvu sa Rusijom i Iranom. Drugi cilj uključuje formiranje novih entiteta na severu Iraka i istočnoj Siriji, smatra američki ekspert.

On ukazuje na nužnost uviđanja da je ruska pozicija u Siriji u mnogo čemu slična američkoj u Iraku. I Moskva i Vašington koriste avijaciju u cilju podrške armijama postojećih država, jer smatraju da bi, u suprotnom, to omogućilo pobedu ISIS i njegovih saveznika ali i islamskog terorizma i ekstremizma širom sveta.

U Iraku, ako SAD ne podržale aktuelnu vladu, onda bi ISIS verovatno umarširao u Bagdad - ili bi Iran direktno invervenisao da to spreči što bi izazvalo sveopšti rat na Bliskom istoku.

Džo Bajden

Džo Bajden

U Siriji, kao što je priznao američki potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden), delovi umerene Asadove opozicije ne samo da nisu vojnički efikasni, već veoma često blisko sarađuju sa Al Kaidom.

"Stoga, treba da priznamo da ako pomognemo u rušenju aktuelne sirijske vlade istovremeno stvaramo mogućnost za pobedu ISIS. Ruski stav o ovom pitanju deli, privatno, veliki deo američke obaveštajne zajednice", ističe Liven.

Problem je u Siriji i Iraku, što je represivna politika vlada u Damasku i Bagdadu izazvala nezadovoljstvo znatnih delova sunitskih zajednica, stvarajući uslove da ISIS preuzme vođstvo nad otporom sunita.

Pokušaj da aktuelni režimi u Siriji i Iraku povrate kontrolu nad celom teritorijom izazvao bi produženu i žestoku represiju a što bi vodilo novom talasu izbeglica i sve jačom pobunom sunita - koje bi bez sumnje podržali Saudijska Arabija, Turska i druge sunitske države. Vašington je to shvatio u slučaju Sirije, ali ne i Iraka. Čini se da Moskva to ne uviđa ni u jednom slučaju.

Efikasna strategija u cilju poraza ISIS i Al Kaide zahteva radikalno novi zapadni pristup, koji bi počivao na novoj istinski međunarodnoj koaliciji uz podršku UN, smatra Liven.

Prvi korak je da se prizna - kao što to sve veći broj američkih analitičara uviđa - da je 'Pax Americana' na Bliskom istoku doživela potpuni neuspeh.

"Prvi korak ka tome je da se prizna - kao što to sve veći broj američkih analitičara uviđa - da je 'Pax Americana' na Bliskom istoku doživela potpuni neuspeh te da SAD nemaju šta da izgube ako zatraže pomoć od Rusije i drugih država u potrazi za međunarodnim rešenjem", ističe američki analitičar.

Po njegovim rečima, to podrazumeva potpunu vojnu i političku saradnju između Zapada i Rusije u nastojanju da se porazi ISIS i promoviše rešenje nakon završetka sukoba. To podrazumeva i formiranje potpuno autonomnih oblasti u sunitskim delovima na severu Iraka i istoku Sirije, nalik postojećoj kurdskoj regiji u Iraku. Ove oblasti bi imale potpunu kontrolu nad unutrašnjim pitanjima.

Liven smatra da je potpuno učešće Rusije u ovoj strategiji nužno iz dva razloga: Prvo, veoma efikasne ruske vazdušne snage su bazirane u Siriji, što znači da bilo kakvo političko rešenje nije moguće bez saglasnosti Moskve. Drugo, saglasnost Irana za bilo koje rešenje je od ključne važnosti, pa je uticaj Rusije u Teheranu nužan za postizanje sporazuma.

Rusija bi zauzvrat mogla da računa da će država Sirija biti očuvana na znatnom delu sadašnje teritorije, što će omogućiti zadržavanje vojnih baza Moskve i ekonomskih veza.

"Drugo, to bi vodilo priznanju SAD i NATO ravnopravnog partnerstva sa Rusijom u rešavanju ove krize - priznanje međunarodnog statusa Rusije koje lideri u Kremlju uzaludno traže od Zapada od okončanja Hladnog rata. Takvo partnerstvo bi moglo da zauzvrat vodi smanjenju tenzija između Zapada i Rusije oko Ukrajine... Sve ovom može izgledati previše radikalan zaokret za zapadne vlade. Ali, da ponovim: Mi smo u ratu, a ratove uvek dobijaju lideri koji su spremni da prihvate gvozdenu logiku rata - odbacivanje starih navika i prihvatanje novih pristupa. U suprotnom, možemo da nastavimo kao do sada i izgubimo rat", zaključuje Liven.

Rašid: Odlučnija borba protiv ISIS

"Odsustvo odlučnije reakcije arapskih zemalja i šireg muslimanskog sveta nakon terorističkih napada u Parizu i Bejrutu je i sramno i nepodesno", piše analitičar Ahmed Rašid, autor više knjiga o Avganistanu, Pakistanu i Centralnoj Aziji, među njima i "Pakistan na ivici" (Pakistan on the Brink).

Odsustvo odlučnije reakcije arapskih zemalja i šireg muslimanskog sveta nakon terorističkih napada u Parizu i Bejrutu je i sramno i nepodesno.

Međunarodna koalicija predvođena SAD suočava se sa problemom povlačenja arapskih država iz vojne kampanje protiv "Islamske države", koje sve učestalije iznalaze razne izgovore, iako su i same meta ekstremista.

"Nakon terorističkog napada u Parizu na Zapadu se vodi intenzivna debata o vojnom i političkom pristupu Iraku i Siriji, sirijskom rukokvodstvu i kako rešavati izbegličku krizu. Međutim, u arapskom svetu veoma se malo preispituje dosadašnja politika ili vodi debata", ističe Rašid.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija su odavno prekinuli bombardovanje ciljeva "Islamske države" u Iraku i Siriji, navodeći da su veoma zauzete vojnom intervencijom u Jemenu, gde je sukob lokalizovan i ne predstavlja regionalnu pretnju.

Vlasti u Bahreinu su veoma zauzete borbom protiv sopstvene većinske šiitske populacije.

Ostaci oborenog ruskog aviona na Sinaju

Ostaci oborenog ruskog aviona na Sinaju

"U novembru na konferenciji u Persijskom zalivu, zvaničnici iz više zemalja regije su mi rekli da smatraju da je Iran mnogo veća pretnja nego ISIS. To podrazumeva pretnju od šiita, mada u svim zalivskim državama živi šiitska populacija. Samoubilački bombaški napadi prošlog meseca u Parizu, Bejrutu i Tunisu, kao i bomba postavljena u ruski avion u Egiptu uopšte nisu promenili njihov stav", ističe Rašid.

Po njegovim rečima, nema sumnje da Iran vodi veoma agresivnu politiku na Bliskom istoku, formirajući šiitske milicije i opozicione grupe u Libanu i Iraku i finansirajući grupacije protiv kraljevskih porodica u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu, kako tvrde njihove vlade.

Međutim, Teheran ne pokušava da bombarduje svaki arapski grad, dođe u posed arapske nafte ili ubije svaku kraljevsku porodicu, kao što bi ISIS to želeo, naglašava Rašid.

Arapske države gaje duboku, neosnovanu sumnju da nakon nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila, SAD sada nameravaju da omoguće Teheranu jednu od ključnih uloga u Zalivu, čime bi arapske države bile skrajnute.

Međutim, te procene su pogrešne jer Iran nema kapacitete za takvu ulogu a sadašnji američki saveznici u arapskom svetu koji su bogati naftom su mnogo važniji Vašingtonu nego Teheran koji je još uvek nepoznanica.

Rašid podseća i da se bogate arapske države ne mogu da se usaglase oko finansiranja i naoružavanja različitih opozicionih grupa koje se bore protiv Asadovog režima, što vodi nadmetanju među njima. Nisu obezbedile ni dovoljnu pomoć za rešavanje izbegličke krize koja je pre nekoliko godina zadesila Tursku, Jordan i Liban, a sada se proširila na Evropu.

Borbu protiv ISIS moraju da predvode arapske zemlje, nesumnjivo uz američku i evropsku podršku.To mora da pokaže pravo arapsko lice da bi se dobila ideološka borba protiv ISIS.

"Borbu protiv ISIS moraju da predvode arapske zemlje, nesumnjivo uz američku i evropsku podršku. Politički, to mora da pokaže pravo arapsko lice da bi se dobila ideološka borba protiv ISIS. Nakon katastrofalne američke okupacije Iraka, arapski lideri su itekako svesni da bi sa povećanim prisustvom SAD na Bliskom istoku jačalo antiameričko raspoloženje u ovoj regiji. To bi, povratno, otežalo dobijanje podrške opreznih Bele kuće i Kongresa", zaključuje Ahmed Rašid u "Fajnenšel tajmsu".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG