Dostupni linkovi

logo-print

LGBT osobe u Srbiji: Zaštićene zakonski, ali ne i u praksi


Na Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije, koji se u svetu obeležava trinaestu, a u Srbiji devetu godinu, Srbija se ne može pohvaliti velikim iskorakom u zašiti prava manjinskih populacija, pogotovo LGBT osoba. Da bi društvu ukazali da su deo svakodnevice, pripadnici ove seksualne manjine i ove godine su u Beogradu organizovali nekoliko manifestacija.

Na travnjaku u Studentskom parku, uz šarene stolice, balone i deleći kolačiće sreće građanima, uz povećane mere bezbednosti – pokazatelju konstantne ugroženosti seksualnih manjina u Srbiji, nekoliko organizacija za zaštitu LGBT prava je povodom godišnjice borbe protiv homofobije priredilo „Šareni piknik“. Za prolaznike koji su bili raspoloženi da učestvuju pripremili su i neobičan kviz:

O heteroseksualnosti i LGBT-u

A pitanja su bila sastavljena po uzoru na ona koja se najčešće postavljaju LGBT osobama o njihovoj seksualnoj opredeljenosti, a kako objašnjava gej aktivista Boban Stojanović, ovo je bio pokušaj da se ukaže na to koliko su besmislena.

„Pa ono što nam je ideja jeste da pokažemo da smo mi deo svakodnevice svih ljudi koji su oko nas i da zapravo sve ono što mi radimo i kada pričamo o pravima seksualnih manjina je zapravo jedna lepa ljudska priča koja samo želi da na najbolji mogući način iskomunicira i da prenese određenu poruku i naravno da učimo jedni od drugih. To je nekako ideja i svrha današnjeg dana. Celim ovim dešavanjem želimo a pošaljemo jednu afirmativnu poruku. U tom cilju delimo i balone i kolačiće sreće i pričamo sa ljudima“, kaže Stojanović.

(Obležavanje Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, Beograd, 17.5.2013. RSE Video/Iva Martinović)


Uprkos tome što Srbija spada među države koja raspolaže zakonima kojima se disrkiminacija i homofobija kažnjavaju, situacija na terenu je mnogo drugačija.

Zabranama nekoliko Parada ponosa i stalnim pretnjama nasiljem, pripadnicima LGBT populacije onemogućeno je jedno od osnovnih prava - prava na javno okupljanje, čime se država nekoliko puta povlačila pred pretnjama naslilnika.

Tri osuđujuće presude

Uprkos tome što je najviša sudska instanca - Ustavni sud već dva puta presuđivao u korist organizatora zabranjivanih Parada ponosa, niko sa sigurnošću ne može reći da li će šetnja planirana u septembru biti i održana.

Zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji Pola Tide je zbog svega toga upozorila da Srbija mora uložiti više napora u poštovanju osnovnih ljudskih prava svojih građana.

„Ključni element u borbi protiv diskriminacije je da gradjani budu objektivno informisani, a ne obmanuti, jer to vodi diskriminatornom ponašanju i govoru. Gradjani moraju znati da Parada ponosa nije samo šetnja, nego je reč o suštinskom pravu na izražavanje svojih uverenja i stavova i prihvatanja različitosti, etničkih, religioznih i seksualnih"
, istakla je Tide.

Međutim, uz i dalje velike teškoće ima i nekih pomaka koji su evidentirani u Izveštaju o ljudskim pravima LGBT osoba u prošloj godini. Najveći iskoraci su tri osuđujuće pravosnažne presude za diskriminaciju gej populacije, protiv jednog dnevnog lista, političkog funkcionera, i možda najznačajnija – osobe koja je na poslu diskriminisala kolegu zbog pretpostavke o seksualnoj opredeljenosti.

Ipak, na jesen se približava najveći test za državu: da li će ove godine smoći snage da obezbedi održavanje Parade ponosa i time omogućiti uživanje elementarnih ljudskih prava dela svojih građana?

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić smatra da je došlo krajnje vreme za to.

„Ja se nadam i čini mi se da postoje izvesne indicije da će se ove godine država javiti kao neko ko mnogo odlučnije radi na uklanjanju bezbednosnih pretnji i da će se polako stvarati uslovi da se ovogodišnja Parada ponosa održi u sigurnom i bezbednom okruženju, jer će to zapravo biti potvrda da smo na dobrom putu. Biće jedan znak da postoji odlučnost da gradimo jedno tolerantno društvo koje poštuje i uvažava različitost i koje svima pruža jednake šanse i svima pruža, što je posebno važno, jedno okruženje, jedan ambijent u kome se svako oseća sigurno i bezbedno", navela je Nevena Petrušić.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG