Dostupni linkovi

logo-print

Provociranje pop mitova bivše SFRJ


Leksikon YU mitologije

Leksikon YU mitologije

Kosovska publika različito je reagovala na predstavu „Leksikon Yu Mitologije“ u režiji Olivera Frljića, koja je petak izvedena u Narodnom Pozorištu u Prištini.

Predstava je nastala u koprodukciji pozorišta Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Crne Gore i Kosova, a izvedena je na, srpskom, slovenskom, hrvatskom i makedonskom, i delimično na albanskom.

Glumci dolaze iz svih navedenih država. U predstavi igraju Helena Minić, Bajrush Mjaku, Gresa Pallaska, Miha Nemec, Maja Nemec, Joana Popovska, Mišo Obradović i Ljuma Panev.

Osnova ove predstave su pop ikone iz bivše Jugoslavije koje, kako je prethodno režiser Frljić rekao “u Leksikonu završavaju upravo kada bi mogle biti problematične”. Autori su inače pozajmili savremeni način mitologizacije kroz strategiju trača.

Tako se, na primer, u predstavi kaže da su glumice Milena Dravić i Sonja Savić bile ljubavnice, da su Emir Kusturica i Lepa Brena imali ljubavnu vezu, te da je Dino Dvornik bio sin glumca Bate Živojinovića.

U Leksikonu, kao i u predstavi, međutim malo mesta zauzimaju ikone sa Kosova, i jasno se vidi dominacija pojedinih nad ostalima.

Burbuqe Berisha, direktorica Narodnog pozorišta, ističe da je ovo prva predstava u kojoj kosovsko pozorište sarađuje sa pozorištima u regionu. Ona navodi da je cilj ovog projekta bio avansiranje kulture i promovisanje albanskih glumaca sa Kosova, ali i kulturna integracija.

Pre svega, Berisha kaže, važno je bilo predstaviti i istinu života kosovskih Albanaca u vreme Jugoslavije.

Cilj je bio da kažemo istinu o našem životu u bivšoj Jugoslaviji. Za Albance u bivšoj Jugoslaviji bilo je mučno, i nije bilo toliko sjajno da živimo, i red je da se kaže istina i o našem životu“, kaže ona.

Predstava je u celosti izmišljena, do čina kada nastupa Bekim Fehmiu, koga tumači kosovski glumac iz Skoplja Bajrush Mjaku.

U razgovoru za naš program, Mjaku navodi da je bilo zadovoljstvo raditi sa Oliverom Frljićem, koga inače smatra jednim od najboljih režisera na prostorima bivše Jugoslavije.

Koprodukcijama se ruše stereotipi

Prihvatio je, ali nije bio siguran šta se iz tog Leksikona može preuzeti i odglumiti.

“U Leksikonu ima svega i svačega, međutim, u našoj verziji radi se o tome da demitiziramo mitove, znači ona velika filmska i muzička imena. Mi smo to demitizirali preko tračeva, preko prekla-kazala. A ono što je zanimljivo jeste da smo uspeli u tome, ali na način da isproviciramo te legende i te mitove. Inače se govori o nečemu što nema ništa sa realnošću. Međutim, to je to scene Bekima Fehmiua, koji je protumačen takav kakav je i bio – veliki glumac, veliki čovek, veliki intelektualac, koji je znao da govori ono šta ga je zanimalo, i čovek koji se stalno borio za slobodu svoga naroda, i to u srcu Beograda, tamo gde je i živeo“, kazao je on.

VIDEO: Gostovanje u Narodnom pozorištu u Prištini (Amra Zejneli)
Crnogorski glumac Mišo Obradović kazao nam je da je predstavom pred prištinskom publikom zadovoljniji nego što je bio u Podgorici ili Puli, a preneo nam je i utiske sa priprema.

"Bilo je naporno da se radi u avgustu u Puli, dva puta dnevno smo imali probe. Ali ekipa je zaista bila fantastična, druženje je bilo super, posebno za nas mlađe koji smo odrastali u nekim ratnim okolnostima pa nismo imali priliku da se družmo, ja iz Podgorice sa Slovencima, Albancima, Hrvatima...Svako je po nešto naučio na nekom drugom jeziku. Igramo scene svi na svakom jeziku. Žao mi je što nismo igrali i na albanskom ali prosto nije bilo vremena. Mi smo komunicirali srpsko-hrvatskim, to su svi razumeli, čak i Gresa iz Prištine“, kaže Obradović.

Kosovska publika je, međutim, imala različite utiske o predstavi.

"Mnogo mi se svidelo, sve što je bilo u predstavi bilo je fantastično, glumci su bili odlični", kaže jedna od gledateljki.

A neki pak smatraju da Kosovo nema potrebe za ovakvom predstavom, te da ona nije ni po ukusu pozorišta Kosova, ali ni po ukusu pozorišta u regionu. Kosovski glumac Cun Lajqi pita se zašto je uopšte kosovsko pozorište učestvovalo u ovom projektu.

"Kada se dobro analizira predstava, njen cilj je bio da se zaradi novac. I ne mislim da je ovo nešto što mi trebamo da gledamo. Previše je bilo banalnosti, i teme su banalne, non stop se govori o Mileni Dravić i Sonji Savić, o seksualnim odnosima, nema dobre poruke publici. Ova publika ima potrebe za predstavama iz različitih država u regionu, zato što ima veoma avansiranih pozorišta, ali publika nema potrebu za ovakvim predstavama", ističe Lajqi.

A kosovski ministar za kulturu, Memli Krasniqi, koji je takođe bio u publici, nije hteo da komentariše kvalitet i profesionalizam ove predstave, ali ističe da ono što je značajno za ovu predstavu jeste da je koprodukcija.

"U vreme kada još uvek postoje stereotipi, predrasude između naroda na Balkanu ali i u Evropi, mislim da je jako važno da postoji koprodukcija kako bi se prevazišle barijere između naroda", kazao je on.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG