Dostupni linkovi

logo-print

Lekić: Rast javnog duga "nebitan" u izbornoj godini


Logo MMF-a

Logo MMF-a

Ukazujući na mogućnost da već do kraja ove godine javni dug Crne Gore dostigne 70 posto, a u naredne tri godine preskoči 80 posto bruto domaćeg proizvoda, Međunarodni monetarni fond podsjeća na već izrečene preporuke Crnoj Gori da, između ostalog, treba da zamrzne penzije i plate u javnom sektoru i smanji broj zaposlenih u lokalnim samoupravama.

O rastućem javnom dugu i Vladinim odnosom prema tom riziku, govori ekonomski analitičar, Siniša Lekić.

RSE: MMF je Crnoj Gori uputio ozbiljno upozorenje da treba da preduzme mjere i obuzda plate u javnom sektoru, ojača stabilnost penzijskog sistema i poveća ubiranje prihoda radi smanjenja javnog duga koji bi, po procjeni ove institucije, u naredne tri godine mogao da pređe 80 posto BDP-a.

Lekić: Sada smo sa relevantne i zvanične adrese potvrdu da su mastrihtski uslovi, očigledno, probijeni, da naš javni dug grabi prema 70 posto, a za tri godine ka 80 posto BDP-a. Sada je pitanje – koliko će ozbiljno Vlada to da shvati. Nisam baš siguran da hoće, jer je sve to i Vladi poznato, a ipak svjesno u to ulazi. Malo je čudan redoslijed poteza po kom je Zakon o zaradama išao poslije Zakona o budžetu, pa onda usklađivanje penzija sa 1,3, pa na tri, a za neke kategorije i nešto veći procenat... Činjenica je da smo mi već u januaru-februaru počeli aktivno da govorimo o rebalansu. Iz Vlade se stalno čuje da je to redovna pojava, da je to nešto normalno i da ništa od toga nema veze sa predstojećim parlamentarnim izborima. Nijesam baš siguran da nema veze sa izborima.

Da je redovno i normalno, možda i jeste, ali bilo je „redovno“ i normalno i prošle i pretprošle godine, pa nijesmo imali rebalans, već smo određene deficite pokrivali iz nekakvih rezervi, odnosno, bolje naplate poreskog duga i drugih izvora, ali rebalansa nije bilo.

Mislim da se rebalans planira za poslije izbora s očekivanjem da će to ta neka nova vlada moći glatko da usvoji. Ali, da će imati velikih problema – to je činjenica. Javni dug raste, BDP ne može da prati sve te deficite u našoj državnoj kasi.

RSE: MMF navodi i određene rizike ili ograničenja. Kažu „smanjivanjem fiskalnih amortizera, budući da ekonomija nema kontrolu nad vlastitom valutom, sposobnost da apsorbuje udare presudno zavisi od fleksibilnosti i konkurentnosti realne ekonomije“, za koju znamo da nije na visokom nivou.

Lekić: Pa, naša realna ekonomija nije na nekom zavidnom nivou. Sve se bazira na nekakvim budućim projektima, investicijama: velikim i malim, autoputu, hotelskim kompleksima koji se grade ili tek treba da se grade na primorju. Međutim, sve je to u sferi teorije. Pravih efekata od svega t oga još uvijek nema. Biće ih, ali ne u onoj mjeri u kojoj se predstavlja. Evo, vidjeli smo skoro, gradnja tunela na budućem autoputu je povjerena hrvatskim podizvođačima za 35 miliona eura. Kinezi o tome sami odlučuju, ali sve to ipak govori da mi nećemo imati one efekte o kojima se govori.

RSE: Kada imate u vidu sve prethodno rečeno – koliko je situacija zabrinjavajuća?


Lekić: Mislim da je situacija veoma zabrinjavajuća, ali izbori će biti za tri do šest mjeseci, a onda se ne može razmatrati situacija koja je kritična. Šta onda reći o vladavini koja ovako dugo traje, o vlasti kontinuiteta, a situacija je kritična. To ne ide.

Naša privreda sigurno ne može da podnese ovoliki javni dug. Čuli smo nedavno –oko 300 miliona eura od dozvoljenog zaduženja na euro obveznice je otišlo za refinansiranje starog duga, a kamata je manja nego što je bila kada je uziman taj stari kredit koji se refinansira. Nikako se ne postavlja pitanje – zašto smo mi uopšte ušli u te kredite. Ko je za njih odgovoran? Ko je odgovoran što su se krediti uzimali pod tim uslovima i u tim iznosima? Znamo veoma dobro. Tu postoji odgovornost i zbog podgoričkog Kombinata aluminijuma i mnogih drugih stvari. A, sve kao – to je bila neka druga Vlada. To je bila Vlada kontinuiteta. Prema tome, svi treba da podnesu odgovornost zbog tolikog zaduživanja koje se nije desilo slučajno i odjednom. Očigledno je da je to planirani projekat aktuelne vlasti.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG