Dostupni linkovi

logo-print

Legalizacija prostitucije: Umesto ozbiljne debate, političko potkusurivanje


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Treba li legalizovati prostituciju u Srbiji? To je tema na kojoj se u prazničnim danima lome koplja u ovdašnjoj političkoj areni, nakon što je visoki funkcioner socijalista javno podržao uvođenje takozvanog „najstarijeg zanata“ u legalne tokove. Dok na političkoj i medijskoj sceni uglavnom vlada kakofonija i senzacionalizam, aktivisti i stručnjaci upućeni u ovu problematiku imaju različita mišljenja.

Pitanje odnosa prema prostituciji otvoreno je pre nekoliko dana, kada je policija privela osam devojaka, za koje se sumnja da se bave pružanjem seksualnih usluga za novac, i jednog muškarca osumnjičenog za podvođenje. Prva politička reakcija stigla je od člana Glavnog odbora SPS-a i poslanika te partije Branka Ružića koji je za jedan beogradski list ocenio da je „neodgovorno biti demagog i lažni moralista”.

“Najotvorenije se zalažem za uvođenje prostitucije u normu, u legalne tokove. (…) Postoje mnogi razlozi za tako nešto, pre svega dekriminalizovanje, zdravlje osoba koje dolaze sa margina, a bave se tim poslom, finansijski aspekt po državu kroz priliv u budžet od naplate poreza... Čim postoji tržište, znači da postoje i ‘kupci”, rekao je Ružić.

Na Ružićev istup reagovali su predstavnici vladajućih i opozicionih stranaka, ali i njegove partijske koleginice, poput Dijane Vukomanović, predsednice poslaničke grupe socijalista, koja je na Tviteru prokomentarisala izjavu svog partijskog saborca u Narodnoj skupštini.

“Zaprepašćeno se distanciram od mišljenja Branka Ružića koji se zalaže za legalizaciju eksploatacije žena u Srbiji!“, napisala je Vukomanovićeva, te dodala da ne veruje da će ni njena stranka niti Forum žena SPS-a podržati takav predlog.

Političkim analitičarima ostavićemo da se bave pitanjem da li se preko jedne društvene teme vodi unutarstranačka borba pred izbor novog rukovodstva SPS-a. Ono što nas zanima je “tržište”, kako je socijalista Ružić imenovao delatnost pružanja seksualnih usluga za novac.

Pozivajući se na izveštaje nevladinih organizacija, pojedini mediji pišu da je svake večeri u Beogradu na ulicama između 100 i 150 prostitutki. Mnogo je teže utvrditi koliko je osoba uključeno u tzv “elitnu prostituciju”, jer ona ostaje u uskom krugu ljudi. Bilo da se bave elitnom ili uličnom prostitucijom, prostitutkama prema postojećem Zakonu o javnom redu i miru, preti kazna do mesec dana zatvora, dok se za makroe, po Krivičnom zakoniku, kazne kreću od šest meseci do pet godina.

Ivana Radović, iz nevladine organizacije Astra, koja se bavi trgovinom ljudima, smatra da je potrebno ukinuti prekšajno gonjenje prostitutki i da je njihov rad potrebno staviti u legalne okvire, ukoliko je reč o punoletnim osobama koje dobrovoljno ulaze u odnos.

“Poenta je da se žene i muškarci u seks-radu zaštite i da se na taj način iz te oblasti izbaci kriminal. Ono što danas imate je da nad ženama, posebno nad onima koje rade na ulici, svako može da se iživljava na različite načine, zato što neće biti sankcionisan, a one nemaju kome da se požale, a da i same ne rizikuju neku vrstu prekršajnog gonjenja”, kaže Radovićeva.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Pojedini aktivisti, međutim, smatraju da je svaka prostitucija samo još jedan oblik nasilja nad ženama od strane muškaraca. Miloš Urošević, iz organizacije “Žene u crnom”, navodi da više od 90 odsto ljudi u prostituciji čine žene.

„Najčešće se“, kaže on, „navodi da je prostitucija najstariji zanat na svetu, međutim, ja mislim da je nastariji zanat na svetu svodništvo. Kada mislimo o prostituciji, moramo da se pitamo šta je koren, šta je uzrok prostitucije. To je, po mom stavu, muška potražnja. Jer mi znamo da bez potražnje nema ni ponude.“

Prema njegovim rečima, uvođenjem prostitucije u legalne okvire, profitirali bi makroi i mušterije, dok se za prostitutke ništa ne bi promenilo:

„U tom slučaju, imaćemo sindikate koji će preuzeti ulogu svodnika. Mi to znamo iz primera Holandije i Nemačke, gde je prostitucija legalizovana, oni ženama daju samo kondome i lubrikante. Ne obezbeđuju im ništa drugo.“

Za i protiv "švedskog modela"

U Srbiji trenutno ne samo da ne postoje sindikati prostitutki, već su prostitutke izložene nasilju kako na ulici, tako i u medijima. Kao primer, Ivana Radović navodi upravo najnovije hapšenje grupe osumnjičene za elitnu prostituciju:

“Provlačilo se i ime i fotografije jedne žene koja je prekršajno gonjena, a da se sam makro koji je navodno poznat pominje samo po inicijalima i bez ikakvog otkrivanja identiteta. Uvek su žene koje rade te koje su izložene nasilju, pritiscima, osuđivanju i ismevanju”, naglašava naša sagovornica.

Modeli legalizacije prostitucije razlikuju se od zemlje do zemlje. U Nemačkoj i Švajcarskoj je, na primer, prostitucija dozvoljena, a zaposleni potpisuju ugovor o radu i plaćaju porez. U nekoliko nordijskih zemalja, pak, funkcioniše takozvani “švedski model” koji kažnjava mušterije, a ne prostitutke koje se smatraju žrtvama.

Za Miloša Uroševića “švedski model” je najbolje rešenje.

“Istraživanja kažu da je drastično opao broj žena u prostituciji u Švedskoj, Norveškoj i na Islandu i takođe te zemlje više nisu sigurne ni za trafikovanje žena. Dok se, recimo, prostitucija drastično povećava u onim zemljama u kojima je legalizovana. Tako je 2006. godine je bilo Svetsko fudbalsko prvenstvo u Nemačkoj. Feministkinje iz časopisa ‘EMMA su izveštavale da je bilo preko 40.000 žena u prostituciji”, objašnjava Urošević.

S druge strane, Ivana Radović ističe da kriminalizovanje klijenata ne ide u korist osoba koje svojevoljno žele da se bave prostitucijom.

“Ako ja hoću da se bavim seks-radom, a vi meni to dozvoljavate ali ne dozvoljavate mom tržištu da postoji, onda sam ja opet primorana da delujem na takozvanom ‘crnom tržištu’”, zaključuje naša sagovornica, uz napomenu da bi u raspravu o ovoj temi trebalo uključiti i osobe koje se bave prostitucijom.

Da se ona na političkoj sceni Srbije posmatra kao ozbiljna tema, ovo bi bila prilika da se otvori javna debata koja se tiče jedne nemale i svakako ugrožene populacije u društvu. Ovako, bili za ili protiv legalizacije, ostaje gorak ukus da su “prijateljice noći” ovog puta iskorišćene za dnevnopolitičko potkusurivanje.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG