Lazar Krstić, novi ministar finansija: Hoće li ga podržati ili potrošiti

Stezanje kaiša ili propast – najavio je Lazar Krstić, mladi diplomac sa Jejla, izbor vicepremijera Srbije Aleksandra Vučića za novog ministra finansija u rekonstruisanoj vladi. Ambiciozni ekspert već je najavio set rigoroznih strukturnih reformi i nove obrise ekonomske politike koje su, doduše, svi vladajući kabineti u proteklih trinaest godina na papiru nudili, ali nisu realizovali. O tome hoće li novi ministar finansija, uz najbolji američki univerzitetski bekgraund imati i političku podršku da najavljene nepopularne mere realizuje – mišljenja stručne i šire javnosti su podeljena.

Nezaposlenost, poresku nedisciplinu, komplikovane procedure i korupciju, prepoznao je budući ministar finansija Lazar Krstić kao najveće probleme Srbije, a kao jednu od najvažnijih mera koje se moraju preduzeti predložio zavođenje nulte poreske tolerancije - što u prevodu ne znači ništa drugo nego će svi morati da plaćaju porez.

U ovom kontekstu posebno je markirao problem tajkuna, koji, pod političkom zaštitom, godinama nisu plaćali porez. Mladi stručnjak predlaže hitno rešavanje problema 179 firmi u restrukturiranju, što se mora okončati do sredine iduće godine, prodaju i pronalaženje strateških partnera za javna preduzeća, penzionu reformu i promenu zakona o radu, kao i stezanje kaiša jer penzije i plate neće moći da prate rast potrošačkih cena.

Manjak u budžetu ove godine, obećava Krstić, biće oko 6,5% BDP-a, a u 2014. mora da se svede na najviše cetiri procenta. Uz sve ovo zagovara i hitan aranžman sa MMF-om, što bi bio pozitivan signal za strane investitore.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je ništa manje nego Maršalov plan za Srbiju, a mladi Lazar Krstić lansiran je kao “novi Tesla” i vlasnik čarobnog štapića koji će odmah probuditi mrtvim snom zaspalu srpsku ekonomiju.

Da se to učini za kratko vreme, biće, razume se, nemoguća misija, zbog čega mnogi komentatori smatraju da će mladi ekspert posle tipične palanačke euforije i dizanja u nebesa, čim se poduhvati prvog nepopularnog poteza, proći kroz toplog palanačkog zeca i da će mu, kad krene nizbrdo, leđa okrenuti i njegovi sadašnji promoteri. Drugi, pak, smatraju da tolikom cinizmu i pesimizmu nema mesta i da je upravo takav stav izraz palanačkog duha.

Stručnoj javnosti pada u oči da većina Krstićevih predloga nije ništa novo pod srpskim suncem, da je, naime, već viđena u poslednjih 10 godina, ali da nije pretočena u praksu jer nepopularne mere prati gubitak glasova. Čitavih deset godina, dakle, kako bi se reklo u političarskom žargonu, nije bilo famozne političke volje da se strukturne reforme sprovedu. Čak i sada, još pre nego što je mladi ministar finansija seo u fotelju, sa penzionerskog partijskog trona, iz PUPS-a, prete rušenjem Vlade ako Krstić samo pipne penzije.

Teško usaglasiti bez izbora

Pitali smo otuda ekonomiste na čemu zasnivati nadu da će Krstićev predlog strukturnih reformi biti sproveden, ako se od 2000. godine do sada to nije desilo.
Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, spada u one koji ne veruju da će Krstića pratiti podrška kad politička opcija koja ga je lansirala počne da gubi glasove.

“To jeste dobro pitanje jer da su ti problemi na dnevnom redu znalo se još u vreme Slobodana Miloševića, ali se nisu rešavali; pa onda, naravno, sve vreme od promena 2000-te niko nije hteo da takne ono što bi se moglo nazvati strukturnim reformama ili promenom prirode sistema, tako da sada kada se najavljuje sprovođenje nekih od njih, čovek se pita dokle će taj koji to najavljuje, ako se upusti u to na jedan temeljan i ozbiljan način, dokle će, dakle, imati političku podršku. Pretpostavljam samo do trenutka kad se pojave prve teškoće, prvi protesti i prvi gubici glasova za naprednjake, a tada će te stvari da se obustave, a i podrška će da se obustavi”, kaže Prokopijević, koji na pitanje da li je onda naivno Krstićevo verovanje da će imati punu političku podršku da sprovede najavljene nepopularne mere, odgovara da je neprirodno reći da ne veruje u podršku kad je prihvatio poziv da sedne na ponuđenu funkciju:

“Onda je to besmisleno, onda se pojavljuje pitanje – pa, što si prihvatio?. U tom smislu, deo te putanje jeste da veruje da će imati podršku, ali, jedno je subjektivno verovanje, sa puno uobrazilje, a drugo je objektivna situacija – jer ja mislim da naprednjaci samo love glasove, njih ni reforme, ni borba protiv korupcija, kao takvi, uopšte ne zanimaju, zanima ih samo marketing i samo rejting stranke”, uveren je Prokopijević.

Na drugoj strani, Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije, kaže da je blagi optimista.

“Po meni je tu najvažnije što su sve te mere, osim penzione reforme, predviđene još u vreme usvajanja rebalansa budžeta za vreme starog ministra finansija. I Svetska banka se sada oglasila da će, ako bude usvojen budzet za 2014. koji obuhvata završetak restrukturiranja do 30. juna, da će dati pomoć od 250 plus 50 miliona dolara. Dakle, mislim da je u pitanju kontinuitet te politike, koja je usaglašena već u junu-julu. Ja sam blagi optimista zato što smatram da se, kad se neke stvari najave, stvori atmosfera da se, ipak, nešto uradi. Neće se uraditi sve najavljeno, daleko od toga, ali nešto će se uraditi. I kada pogledate parametre, vi vidite da ćete ove godine imati 7% deficit platnog bilansa, a prošle godine je bio 11% - to je, dakle, veliki uspeh; imamo pokrivenost uvoza izvozom 60%; imate i blagu stabilizaciju javnog i spoljnog duga”, uverava Nikolić.

RSE: Kažete da je u pitanju kontinuitet sa onim što je najavljivao i stari ministar finansija. Pa, što smo, onda, menjali Dinkića?

Nikolić: To je politička odluka. Po meni, Dinkić je bio vrlo dobar i dobro će biti ako novi ministar nastavi kao Dinkić”.

Krstićev set reformskih predloga dobro je poznat jer su ga već iznosili i Fiskalni savet i stručna javnost, ali je malo toga urađeno, ocenjuje Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.

Uz dijagnozu da nije bilo političke volje da se sve to sprovede, ovaj ekspert dodaje da ni sada takvu političku volju ne vidi – naročito ne u Socijalističkoj partiji Srbije i koaliciji okupljenoj oko nje. Zbog toga veruje da će se nepopularne reformske mere teško usaglasiti bez izbora, koji će se, prema njemu, najverovatnije dogoditi u proleće iduće godine.