Dostupni linkovi

logo-print

Lagumdžija i Mrkić poručili: Okrenimo se jedni drugima


Zlatko Lagumdžija i Ivan Mrkić u Beogradu, 12. aprila 2013.

Zlatko Lagumdžija i Ivan Mrkić u Beogradu, 12. aprila 2013.

Poseta šefa BH diplomatije Zlatka Lagumdžije Beogradu dolazi na kraju nedelje u kojoj su ponovo izbili sporovi na relaciji Sarajevo-Beograd. Najpre je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić nazvao Republiku Srpsku državom a zatim je sledio njegov govor u UN o Haškom tribunalu ocenjen kao rečnik 90-ih.

To je izazvalo reakcije u Sarajevu, od verbalnih protesta do otkazivanja dolaska hvatskog člana Predsedništva Željka Komšića na aprilski regionalni susret. Razgovor dvojice šefova diplomatije Zlatka Lagumdžije i njegovog domaćina Ivana Mrkića prošao je u petak u pomirljivijim tonovima. Barem ono što je bilo dostupno javnosti.

Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija nije komentarisao ni govor predsednika Nikolića pred Generalnom skupštinom o Haškom tribunalu ni prethodni razgovor sa Miloradom Dodikom u Beogradu predstavljen kao razgovor predstavnika dve srpske države, ali se osvrnuo na incident u Njujorku, izbacivanje iz sale predsednice udruženja Majke Srebrenice Munire Subašić.

“To ću ja reći Vuku kad ga vidim. Ne služi mu to na čast. Dovesti jednu ženu sa takvom istorijom u situaciju da je izvode iz UN, to nije na čast nikome", rekao je Lagumdžija.

Srpski šef diplomatije Ivan Mrkić odgovorio je da je uveren da tako nešto nije poteklo od predsedavajućeg Skupštine UN Vuka Jeremića i, rekao je Mrkić, “žalim ako su povredjeni osećaji gospođe koja je tamo bila.”

Lagumdžija je rekao da će, iako je član Predsedništva BiH Komšić odbio da dođe u Beograd, neko od članova Predsedništva BiH ipak doći na sastanak sa državnim vrhom Srbije, 23. aprila.

Lagumdžija je nabrojao otvorena pitanja koja stoje između dve države, između ostalog primena Protokola dva tužilaštva o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, kako bi se izbegli slučajevi poput poznatog slučaja Ilija Jurišić (građanina BiH uhapšenog u Srbiji za slučaj Tuzlanske kolone). Lagumdžija je naveo slučaj jednog državljanina BiH koji je osumnjičen da je počinio zločin u BH i građanin je te države pa bi prema Protokolu tamo trebalo da mu se sudi, a ne da bude u pritvoru u Srbiji.

Sastanak delegacija ministarstava spoljnih poslova BiH i Srbije, Beograd, 12. april 2013.

Sastanak delegacija ministarstava spoljnih poslova BiH i Srbije, Beograd, 12. april 2013.

Kao melem na ranu na kraju nedelje prepune loših vesti delovale su sledeće diplomatske poruke dva ministra:

“Da se okrenemo jedni drugima tako što ćemo se trkati ka Briselu i što je moguće prije imati komesare tamo, pa se ponašati onako kako se ponaša na Eurosongu, da ga ništa nisi pitao, i Dino Merlin i Joksimović dobiju najviše glasova, twelve points i iz Beograda i iz Sarajeva“, rekao je Lagumdžija.

“Želimo da stvorimo nešto što će nas prožimati i što će nas tako isprožimati, da na kraju nećemo moći jedni bez drugih“, ocenio je Mrkić.

Gost iz Sarajeva izrekao je i jednu poruku koja je upućena kako domaćinima, tako i svojoj javnosti:

„Svako onaj ko misli iz BIH da je nešto loše što ide Srbiji dobro za BiH griješi, tragično griješi. A i obrnuto. Svako onaj iz Srbije koji misli da na nesreći, podelama u BIH može prosperirati, duboko griješi“, poručio je Lagumdžija.

Mračni trenutak srpske demokratije

To je deo onoga što se čulo na pres konferenciji nakon razgovora dva šefa diplomatije koji su najavili i skorašnju sednicu vlada dve države, precizno rečeno koje: države Srbije i države BIH.

Za razliku od diplomata koji su demonstrirali optimizam na kraju nedelje koja je počela verbalnim vraćanjem u 90-te, potpredsednik Skupštine Srbije iz redova opozicije Žarko Korać strahuje za budućnost odnosa u regionu a posebno sa susednom BIh. A evo i zašto:

„Ti odnosi su, dakle, već sada poremećeni, a po mom mišljenju oni će se remetiti i dalje. Evo zašto: paradoksalno je, ali više će ih remetiti iz RS nego iz Federacije jer poslednje izjave Dodika su otvoreno mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Dakle, zbog toga što mu se daje status koji mu je dat, on je izjavio da Srbija treba da odbije sve predloge oko Kosova, da ne sme da izda Kosovo, dakle isto kao SPC u svom saopštenju jer ionako za 15 godina nećemo ući u EU. Da li ćemo ući ili ne, da li je Dodik u pravu to je jedno pitanje, ali ovako direktno se mešati u unutrašnje stvari Srbije je posledica činjenice da je Dodik postao pridruženi član Vlade republike Srbije i Predsedništva Srbije", ocenio je Korać u razgovoru za RSE.

Srbija je, navodi Korać, izabrala nacionalističkog predsednika sa retorikom devedesetih godina, Šešeljevog dobrovoljca iz ratova, četničkog vojvodu. Srbija će, ocenjuje, platiti cenu tog izbora:

"Izgleda da Srbija tek sada vidi šta je cena tog izbora i to je tek početak onoga što će se dešavati. Mnogo je ozbiljnije pitanje Vlade Srbije koja je ipak imala nešto drugačiju poziciju i pokazala izvesnu hrabrost da sedne i pregovara sa Tačijem, što Tadićeva vlada nije uradila. Dakle ona je pokazala neku zrelost u tom pogledu, ali ne dugo. Što se tiče same Vlade mi imamo malo mešane poruke. Što se tiče Nikolića, tu ništa dobro ne očekujem. Očekujem da nas taj čovek i dalje svađa sa svetom i sa susedima u regiji, nekada intenzivnije, nekada će biti malo pasivnije, ali tu se ništa neće promeniti jer ono što on radi je njegova politička biografija i on iz tog okvira neće izaći“, kaže Žarko Korać.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG