Dostupni linkovi

logo-print

Pogled unazad: Kulturna saradnja u regionu živa uprkos politici


Detalj iz predstave "Mali mi je ovaj grob"

Detalj iz predstave "Mali mi je ovaj grob"

I u godini za nama ista priča. Dok se politički odnosi u regionu normalizuju sa promenljivim tempom, kulturna saradnja između država regije jača. Od književnih susreta, preko koprodukcija u teatru, do zajedničkih projekata na nezavisnoj sceni – radnici u kulturi pronalaze pukotine u zidovima podignutim tokom devedesetih godina.

Iako komunikacija između umetnika iz Srbije i sa Kosova nije više taboo, kulturna saradnja između ovih dveju država još uvek predstavlja izazov. Ove godine u Beogradu je održan festival „Mirëdita – Dobar dan“ koji je predstavio savremenu umetničku scenu Kosova.

Vladimir Arsenijević

Vladimir Arsenijević

Prethodno su u okviru projekta „Komšije“, koji su osmislili beogradski regionalni festival Krokodil i Qendra Multimedia iz Prištine, tokom 2014. organizovane razmene studijskih grupa, kao i rezidencijalni program za pisce iz Srbije i sa Kosova koji su boravili mesec dana u Prištini odnosno Beogradu.

„Imali smo takođe učešće po tri autora na našim festivalima: na junskom festivalu Krokodil i, mesec dana ranije, na festivalu Polip u Prištini. Tako smo u tu inače dosta dinamičnu, u oba slučaja regionalnu i internacionalnu ekipu autora, ubacili neki broj autora iz Srbije i sa Kosova. Time smo pojačali komunikaciju“, kaže Vladimir Arsenijević, direktor festivala Krokodil.

Jeton Neziraj, dramski pisac i direktor ustanove Qendra Multimedia, kaže za RSE da umetnička saradnja u regionu nosi i političku poruku.

“Takvi projekti i saradnje vode ka demokratizaciji naših zemalja, vode uspostavljaju mostova komunikacije, pa čak i pomirenju, jer se bave ispitivanjem naših zajedničkih istorija i patnji ljudi u prošlim ratovima. Treba imati tu veliku viziju na umu – da je na nama da učinimo budućnost boljom nego što su to bile poslednje dve decenije”, smatra Neziraj.

Jedna od najznačajnijih regionalnih saradnji na polju teatra ove godine bila je predstava „Mali mi je ovaj grob“, po tekstu Biljane Srbljanović i u režiji sarajevskog reditelja Dina Mustafića. Priča koja svoju osnovu upravo crpi iz prošlosti, različitim promišljanjem uloge Gavrila Principa i organizacije „Mlada Bosna".

Dino Mustafić

Dino Mustafić

Komad je postavljen na scenu u zajedničkoj koprodukciji nekoliko pozorišta iz Beograda, Sarajeva i sa Briona. U uslovima opšte krize, koja nije zaobišla ni teatar, ova vrsta saradnje može se smatrati incidentom, kaže za naš program Dino Mustafić.

“Evidentna ekonomska kriza ostavlja ozbiljan trag na produkcionom planu, nažalost i na umjetničkom planu, zato što možemo govoriti o svojevrsnoj pozorišnoj krizi koja je i kreativnoga karaktera. Zato mislim da ova vrsta regionalnog uvezivanja i slobode izbora najboljih saradnika, glumaca – je zbilja jedna fantastična pozicija za reditelja i za njegovo odnos prema tekstu i temi kojom se bavi”, objašnjava Mustafić.

Saradnja na nezavisnoj sceni sve više se intenzivira od 2012, kada je osnovana regionalna mreža Kooperativa, u kojoj su 22 organizacije nezavisne kulture iz BiH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije. Ove godine članice Kooperative imale su niz sastanaka sa donosiocima odluka, kaže Milica Pekić, predsednica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

“Naš cilj je da pokušamo da doprinesemo kreiranju nekog fonda, čiji bi prioriteti i glavni zadaci bili definisani od samih aktera na sceni. Dakle, da nemamo više neke nametnute teme i potrebe, nego da pokušamo sami u odnosu na svoje potrebe kreiramo neku vrstu politika i finansijske potpore”, kaže Milica Pekić.

Sa ili bez finansijske potpore, na Balkanu i dalje postoje područja koja su kompleksna i opterećena balastom etniciteta. Prema rečima Vladimira Arsenijevića, upravo na takvim područjima, poput Kosova, važno je obraćati se svim građanima, a ne pojedinačnim etničkim grupama.

“Sa jednakim zadovoljstvom sarađujemo i sa CBM-om na južnoj strani Mitrovice, koji vodi sjajna Aferdita Syla, ali i sa Aktiv Art Centrom na severu, gde takođe naši drugari Peđa i Miki rade fantastične stvari i unose jako mnogo sadržaja za mlade ljude koji u srpskim enklavama na Kosovu, ali i među albanskom većinom, pokazuju zainteresovanost za normalan svet oko sebe i trude se da te opresivne identitete zamene nekim komunikativnijim”, objašnjava naš sagovornik.

Jeton Neziraj

Jeton Neziraj

Možda su upravo dominantni opresivni identiteti jedan od uzroka podozrenja dela lokalne zajednice prema regionalnoj saradnji u kulturi, na šta ukazuje Dino Mustafić:

„Sve više se, čini mi se, spominju atributi koji su nam dobro poznati, tipa ’plaćenici, izdajnici, oni nešto muljaju’... To se doživljava kao svojevrsna umetnička subverzija.“

Jeton Neziraj, međutim, smatra da je upravo saradnja u oblasti kulture dovela do intenziviranja političkog dijaloga između Kosova i Srbije.

„Zamislimo da li bi bilo moguće da naši premijeri potpišu sporazum da nije stvorena baza kroz kulturnu saradnju?“, zaključuje Neziraj.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG