Dostupni linkovi

logo-print
Raditi za dobrobit zajednice, pomagati onima kojima je pomoć potrebna, uložiti svoje znanje ne tražeći materijalnu nadoknadu za taj rad, sve bi to mogle biti riječi koje opisuju volonterizam.

Na Međunarodni dan volontera reporter RSE potražio je odgovor zašto u Crnoj Gori još nije dovoljno razvijena kultura volontiranja.

Milica Vučeljić je djevojka koja pomaže djeci sa posebnim potrebama. Druženje, šetnje, odlasci u pozorište i na koncerte... U tome se sastoji njen dobrotvorni rad koji joj je, kako kaže omogućio da nauči mnogo.

„Druženje sa tom djecom je pravi dar i u druženju sa njima svi možemo naučiti nešto a pogotovo da naučimo da cijenimo stvari oko nas koje tako uzimamo zdravo za gotovo. Ja mogu da kažem da su ta djeca puna ljubavi. Ta djeca od života ne mogu da uzmu sve što im pruža a onda smo tu mi da ih podržimo, da ih uvedemo u društvo“, priča Milica.

No, Milica je među rijetkim mladim osobama iz Crne Gore koje su se odlučile da na ovaj način doprinose razvoju svoje zajednice.

Nije da nema građana Crne Gore koji bi pomagali na isti način kako to čini Milica, ali da bi se doprinos volontera društvu uvećao neophodna je podrška države, kaže Igor Milošević iz NVO „Zid“.

„Vidimo da svake godine iz različitih dijelova Crne Gore ima sve više sjajnih primjera što nam samo pokazuje da praksa postoji ali i da se problem krije negdje drugo. Nije to pitanje kulture volontiranja nego je problem podrška organizovanom volontiranju. Mi i ne znamo koliko ljudi samostalno, individualno uradi stvari koje su dobre za zajednicu ali ono što znamo jeste da podrška organizovanoj strukturi ne postoji“, kaže Milošević.

U nekim evropskim zemljama kao što je Velika Britanija gotovo pola radnog stanovništva volontira što je ogroman doprinos ekonomiji te zemlje.

Igor Milošević kaže da i Crna Gora može da očekuje slične efekte ako država stane iza volontera i stvori klimu za njihovo bolje organizovanje

„Mi bi bili veoma sretni kada bi Crna Gora na početku dostigla bar četvrtinu onoga što postoji u Evropi. U Evropi blizu 5 % bruto društvenog proizvoda građani participiraju kroz svoj volonterski rad“, objašnjava Milošević.

Volonterizam razvija ideju solidarnosti

U kancelariji NVO Zid pomaže i Ilona Vevere koja je u Crnu Goru došla iz Letonije. Sređuje administrativne stvari, a nije joj stran ni odlazak na teren i direktno učešće u raznim akcijama, većinom humanitarnog tipa.

Ilona nam govori da ni u Letoniji kultura volontiranja nije na zavidnom nivou ali je stanje svakako bolje nego u Crnoj Gori. Pitali smo je šta je radila kao volonterka u svojoj zemlji, prije dolaska u Crnu Goru

„Tokom Božića moje kolege i ja pripremali smo poklone za siromašne porodice.Te poklone smo im kasnije i uručili. Takođe, učestvovali smo u velikoj akciji čišćenja koja je veoma poznata u mojoj zemlji. Na taj dan svi učestvuju u čišćenju gradova, bašti, parkova . To je prilika da se svi koji žele uključe u tu akciju kao volonteri i pomognu komšijama u čišćenju kao i Vladi koja je zadužena za čišćenje šuma“, kaže sagovornica RSE.

Crnogorski volonteri i oni koji su došli iz neke od evropskih zemalja poručuju da volonterizam nije podrška ideji besplatnog amaterskog ili humanitarnog rada nego podrška ideji održivog razvoja lokalnih zajednica, korištenja lokalnih resursa i razvoja ideje solidarnosti.

Volonterizam podstiče i altruizam - uvjerenje koje je proizašlo iz religijskog, vaspitnog i porodičnog odgoja - da je pomaganje drugima neophodan i sastavni dio potpunog i dobrog života.

Evo šta je za kraj budućim volonterima poručila Milica sa početka teksta: „Zaista mnogo propuštaju. Svima bih poručila da se bave volontiranjem . Ako imaju neki problem ili neke predrasude hajde da ih razbijemo zajedno. Ja se iskreno nadam da svakoga od nas oplemjenjuje kada pomognemo drugom“.
  • 16x9 Image

    Predrag Tomović

    Nesuđeni pravnik završio je u novinarstvu. Prošao "školu" radija Free Montenegro, Antene M. Imao i kratak izlet na TV IN, ali se nakon toga vratio staroj ljubavi - radiju.

XS
SM
MD
LG