Dostupni linkovi

logo-print

Tribina u Beogradu: Kultura u neočekivanim prostorima


Učesnici debate

Učesnici debate

Osim „oslobođenog“ bioskopa „Zvezda“, u Beogradu postoji još nekoliko alternativnih mesta kulture, nastalih ponajviše entuzijazmom mladih, koji su bili spremni da samoinicijativno uđu u neki zapušteni i zaboravljeni prostor i udahnu mu novi život. Ulična galerija i Inex film primeri su takvih „osvojenih“ prostora, u kojima već nekoliko godina mladi umetnici izlažu i stvaraju svoje radove. O tome kako su se mladi ljudi izborili za ova mesta i kakve stvaralačke mogućnosti to donosi, govorili su u četvrtak aktivisti na debati „Kultura u neočekivanim prostorima“ u Kolarčevoj zadužbini.

Do pre nekoliko godina ruinirani pasaž između dva bioskopa – „Doma sindikata i zatvorene „Kozare“ – danas je mesto gde izlažu umetnici iz Srbije i inostranstva. Ulična galerija je od neformalnog toaleta postala prvi javni izložbeni prostor ove vrste u Beogradu. Ove godine proslavila je drugi rođendan, ima podršku Grada i može da se pohvali brojkom od tridesetak izložbi godišnje.

No, na putu do toga bilo je mnogo birokratskih prepreka, kaže Radomir Lazović iz kolektiva Ministarstvo prostora, koji je inicirao Uličnu galeriju.

„Nismo odmah mislili da ćemo ući u rekonstrukciju, da ćemo dobiti podršku opštine ili grada, da ćemo dobiti neki novac. Mislili smo da se time bavimo totalno neformalno. Bilo nam je stalo da imamo mesto na kojem ćemo da izložimo nešto što se nama čini da je vredno za izlaganje. Tada smo se obratili opštini i krenuli smo da se raspitujemo kako može pravno da se dođe do toga da to postane galerija. Problem je to što takvih primera nema kod nas. Iako smo naišli na podršku opštine, ni oni ni mi nismo znali kako to da rešimo. Samo da saznamo kome pripada zid, bilo nam je potrebno četiri meseca“, kaže Lazović.

Dve hiljade desete, dve godine pre otvaranja Ulične galerije,grupa ljudi je, u potrazi za prostorom u kojem će moći da stvara, odlučila da upadne u zakatančenu i zaboravljenu zgradu nekadašnjeg Inex filma. Odmah su posredstvom društvenih mreža počeli da pozivaju sugrađane da im se pridruže u akcijama čišćenja.

„Mi smo počeli da svakog prvog vikenda čistimo objekat, a svakog drugog da pravimo nekakva događanja: muzička, izložbe i sl. I ljudi su izgubili osećaj za to kad je koji vikend i počeli su da dolaze svakog vikenda. Tako se napravila kritična masa i više to nije bilo toliko strašno, već više zabavno“, priseća se Iva Čukić, arhitekta i članica kolektiva Ministarstvo prostora.

Ona, međutim, dodaje da je cela ta akcija bila spontana.

„Niko od nas nije znao kako da se ponaša, nismo mnogo razmišljali o programu. Bilo je otprilike: ne možeš da zagreješ prostoriju, nemaš toalet, nemaš ništa... Baviš se tekućim stvarima i nadaš se da će jednoga dana to doći i da ćeš se snaći.“

Nekoliko meseci pošto su aktivisti počeli da sređuju zgradu, posetio ih je privatni vlasnik ovog nekada društvenog preduzeća, koji je s njima postigao dogovor i dozvolio im da ostanu u objektu.

Danas je Inex film prostor otvoren za različite artističke forme. Vladimir Stanojević, koji vodi Inex galeriju, kaže da je umetnicima, osim izlagačkog prostora, omogućeno i da provedu neko vreme tamo, gde imaju mogućnost da stvaraju.

„Teramo te umetnike koji dolaze da ostanu neko vreme u Inexu – posle ili nakon izložbe, ponajviše na otvaranjima – gde mogu da komuniciraju sa umetnicima iz Inex filma, kao i s publikom. Tako da su mnogi umetnici spavali kod nas, imamo uslove, imamo toplu vodu, kuhinju... Samo je na volju mladima da žele da dođu i provedu nedelju dana tamo gde će biti posvećeni sebi“, objašnjava Stanojević.

Kolektiv Ministarstvo prostora uključen je i u oživljavnje bioskopa „Zvezda“. Radomir Lazović podseća da je tome godinama unazad prethodilo nekoliko akcija, kojima su aktivisti skretali pažnju na kriminalnu rasprodaju bioskopa u Beogradu.

Povezivanjem različitih aktivističkih grupa se, dodaje on, gradi kritična masa neophodna za velike poduhvate, poput „Zvezde“.

„Ona se gradi kroz ovakve stvari, kroz te tačke u životu grada u kojima ljudi pokušavaju da osvoje slobodu. Kroz te akcije se ljudi upoznaju, stiče se poverenje i odnosi koji kasnije vode ka tome da ti imaš na koga da računaš kasnije“, smatra Lazović.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG