Dostupni linkovi

logo-print

Kuda Đilas vodi Demokratsku stranku


Dragan Đilas nakon stranačkog sastanka, novembar 2012.

Dragan Đilas nakon stranačkog sastanka, novembar 2012.

U Demokratskoj stranci je u toku čistka neposlušnih članova. Postavlja se pitanje kako novi lider ove partije Dragan Ðilas može biti legitimni nosilac Đinđićevog nasleđa i spasti najveću stranku od propasti.

U redu za partijski odstrel Vuk Jeremić nije dugo čekao. Dragan Đilas ga je iz stranke izbacio jer nije hteo partiji da vrati poslanički mandat. Nešto više od dve nedelje ranije ista sudbina zadesila je i njegovog skupštinskog kolegu Dušana Petrovića.

Jeremić je odmah Ustavnom sudu podneo zahtev za ocenu ustavnosti odluke Glavnog odbora Demokratske stranke.

“Po mom dubokom uverenju, ta odluka predstavlja kršenje Ustava ove države. To je jedno nepodnošljivo protivustavno stanje i pokušaj stvaranja partokratije", rekao je Jeremić novinarima ispred Ustavnog suda.

"Smatram da se ovom neustavnom delovanju i aktu političkog nasilja mora stati na put energičnom i institucionalnom akcijom", poručio je Jeremić i dodao da ima veliko poverenje u institucije Srbije.

Član 5 Ustava Srbije, naime, kaže da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. Dakle, partija ne može biti iznad Skupštine Srbije, najvišeg organa vlasti u zemlji, pa ne može biti vlasnik poslanika, odnosno, njihovih mandata. O tome da je vlasnik mandata poslanik, a ne partija, postoji već neko vreme i zakonski akt niže pravne snage od ustava, ali – sve to Dragan Đilas niti je pročitao, niti ga to interesuje.

Sve što Demokratska stranka nakon Jeremićevog obraćanja Ustavnom sudu ima da kaže, i to suvoparnim saopštenjem, jeste da je Jeremić odlučio da vodi svoju politiku, mimo odluka stranačkih organa i da je to razlog njegovog isključenja.

Portparolka te stranke Aleksandra Jerkov za Radio Slobodna Evropa kaže da Demokratska stanka ima važnije stvari kojima će se posvetiti od isključenja Jeremića i Petrovića, a na pitanje ne ide li doskorašnja najmoćnija stranka ka cepanju i urušavanju odgovara da takva opasnost ne postoji i dodaje:

“Demokratskoj stranci je uvek bilo važnije ko u njoj ostaje nego ko iz nje odlazi. Svako ima svoj politički put, ali ako je iko na političkoj sceni pokazao da je stranka veća od svakog pojedinca, to je onda Demokratska stanka”, kaže Jerkov.

Uveliko se u javnosti spekuliše o tome da će dva isključena člana Demokratske stranke – Petrović i Jeremić - ići ka osnivanju novih partija, ali i da se i drugi pripadnici stranke spremaju na isto, ne odobravajući način na koji stranku vodi njen novi šef Dragan Đilas. Neretko se čuju i izjave da mnogi članovi partije više ne prepoznaju šta je uopšte politika Demokratske stranke.

Ono što je još bizarnije u čitavoj ovoj konfuziji jeste to što dok kritikuje Jeremićeve stavove i izbacuje ga iz partije, Dragan Đilas sam prihvata ne samo njegovu nego i retoriku mnogo desnije smeštenu od Jeremićeve. Tako će izjaviti da je ova vlada “spremna da da sve živo”, i da “čim Zapad nešto potraži, oni odmah potrče”. Reći će i da aktuelna vlada ima podršku zapadnih zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Portparolaka Demokratske stranke i ovaj stav svog šefa brani.

„Ono što je on rekao jeste da ono što predstavlja zvaničnu platformu politike prema Kosovu i da ono što je zvanična politika Srbije nema veze sa onim što se dešava u razgovorima Beograda i Prištine, da nema veze sa onim što vlada radi kad je u pitanju zaštita te državne politike“, kaže Jerkov, navodeći da je dokaz za takav stav nedavna Dačićeva izjava da se pod određenim uslovima može razgovarati i o stolici Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Grmljavina oko izbora

Đilasovu kritiku aktuelne politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje kao zaokret udesno, ka nacionalističkoj retorici, koji Đilas, u nedostatku boljih argumenata vidi kao jedini način da politički preživi.

Izborna skupština DS-a u novembru 2013.

Izborna skupština DS-a u novembru 2013.

„To, međutim, začuđuje jer je Demokratska stranka važila za šampiona evroreformizma – bar deklaratorno. Ovo je neka vrsta modifikacije u politici stranke koju treba sagledavati sa stanovišta ukupnih prilika u kojima se ona našla nakon njene izborne skupštine. Stranka je i nakon smene lidera još uvek podeljena i, u krajnjoj liniji, ta oštra retorika i vatreno zalaganje za nove izbore predstavlja pokušaj da se stranka koliko-toliko sačuva. Primetno je, međutim, da se Đilas ne snalazi u svemu tome i da još uvek ima onih u stranci koji su još uvek rezervisani prema njegovom političkom kursu. Treba reći da se Dragan Đilas, dolazeći na mesto novog lidera DS našao na brisanom prostoru, gde on, od političara koji je vodio grad Beograd odjednom treba da postane nacionalni lider“, ocenjuje naš sagovornik, a upitan znači li to da Đilas nije dorastao funkciji na kojoj se našao, lakonski odgovara:

„Pa, polako ali sigurno, on pokazuje značajne slabosti na liderskom mestu, a da li je dorastao ulozi u kojoj se našao najtačnije će pokazati izbori“.

Dragan Đilas u poslednje vreme grmi da se raspišu vanredni izbori. Koriste se u tom poslu i nečasni metodi, poput zakasnele kriminalizacije prvog čoveka vlade, koji demokratama uopšte nije smetao dok je sa njima bio u koaliciji.

Čini se, međutim, da, za sada, nije uspeo manevar diskreditacije premijera zloupotrebom afere Šarić, kao ni udvaranje Aleksandru Vučiću koje čak, ni u ime elementarne političke pristojnosti, nije krilo želju da DS što pre uđe u koaliciju sa njim.

U međuvremenu, Demokratska stranka tone sve dublje. U poslednjim merenjima javnog mnenja drastično je pala u očima građana na samo 12 posto podrške, pa je tim pre nejasno zašto Đilas misli da bi prevremeni izbori koje uporno provocira njegovu partiju spasli a ne potpuno potopili.

Možda se odgovor krije u poslednjoj Đilasovoj glosi da ga rejting ne interesuje i da može da bude predsednik i male stranke. Nije tom prilikom upitan da li bi sebi dao prelaznu ocenu i ako bi DS nastavljajući putem survavanja doživela jadnu sudbinu SPO-a. Niti mu je postavljeno pitanje koje je izgovorio Jeremić, naime, da li bi isti odgovor dao i kada bi počela da se smanjuje njegova biznis-imperija. Ali je, zato, Boris Tadić, Đilasov prethodnik i politički otac, najefektnije potrefio suštinu kad je, doduše prekasno, rekao da “stranka ne može da radi samo u sopstvenom interesu, ona nije koza nostra institucija koja rešava pitanja važna za tu grupu ljudi."

Moraće, izgleda, oni više zainteresovani za to da Demokratska stranka ne postane tužni patuljak i patrljak sebe same nekako naterati svog lidera, ili nekog drugog ako se bude moralo, da osmisli koju produktivniju strategiju da partija pod njegovim egom kratkog fitilja totalno ne otplovi u političku prošlost Srbije.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG