Dostupni linkovi

logo-print

Kuća ljudskih prava uskoro u Beogradu: Edukacijom protiv desnog ekstremizma


Kuća ljudskih prava

Kuća ljudskih prava

Kuća ljudskih prava, koja okuplja nekoliko etabliranih nevladinih organizacija iz Srbije, uskoro će početi sa rekonstrukcijom prostora koji je ovoj asocijaciji dodeljen na korišćenje od strane uprave Grada Beograda. Prostor u centru grada dodeljen je formalno Kući još oktobra 2011, no do dan-danas nije osposobljen za korišćenje. Uskoro bi, međutim, mogli da počnu radovi na renoviranju prostorija, nakon što je Ambasada Norveške izdvojila sredstva za ovaj projekat.

Kada radovi budu završeni, Beograd će dobiti prostor koji će zajednički moći da koristi kako civilni sektor, tako i građani, objašnjava Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

„Taj prostor će pružati razne vidove usluga – od pravne pomoći, preko raznih obuka i svega onoga čime se organizacije bave. Tu je takođe i onlajn biblioteka, kao i prava biblioteka ljudskih prava, gde građani mogu da se upoznaju sa literaturom i da vrše istraživanja u ovoj oblasti. Takođe, postoji i taj zajednički prostor u kojem će se organizovati tribine, izložbe i neke druge slične događaje. To je jedan živi prostor koji bi Beogradu trebalo da pruži neki novi kvalitet“, ističe Antonijević.

Beogradska Kuća ljudskih prava formirana je nakon što su slične institucije civilnog sektora otvorene u gradovima susednih zemalja, poput Zagreba i Sarajeva. Prema rečima izvršne direktorke Helsinškog odbora za ljudska prava Izabele Kisić, jedna od važnih uloga ovog prostora biće regionalno povezivanje i debate na temu pomirenja na postratnom prostoru država bivše Jugoslavije, ali i borba protiv desnog ekstremizma koji, prema rečima naše sagovornice, u Srbiji sve više jača.

„Ona će biti alternativni edukativni centar za okupljanje mladih ljudi. Kuća će pokušati da privuče mlade upravo idejama multikulturalizma, poštovanja manjinskih i ljudskih prava, pošto se ova populacija uglavnom okreće ekstremnim desničarskim grupama. Ova Vlada nije do sada ništa uradila da se suprotstavi takvim grupama, što se na neki način može tumačiti i kao podrška. Zato je veoma važno da se organizacije civilnog društva udruže u akcijama razvoja proevropskog i modernog sistema vrednosti“, ističe Kisićeva.

Položaj manjina u ovdašnjem društvu, pravo na privatnost i slobodnu izražavanja – samo su neke od tema kojima će se Kuća baviti. Pet organizacija koje su trenutno povezane asocijacijom Kuća ljudskih prava pratiće i poglavlja 23 i 24 u procesu pregovora Srbije sa EU, koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava.

Svaka članica asocijacije fokusiraće se na oblast kojom se inače bavi, ističe Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, koji je jedan od osnivača Kuće.

„Beogradski centar je prvenstveno fokusiran na obrazovanje i na izveštavanje o stanju ljudskih prava. Mi redovno pratimo zakonodavstvo i praksu državnih organa, posebno sudova, s izuzetnom pažnjom na ono što radi Ustavni sud, budući da građani koji sebe doživljavaju kao žrtvu kršenja nekog prava garantovanog Ustavom mogu da se obrate toj instituciji. Već smo zastupali pojedince pred Evropskim sudom za ljudska prava, tako da ćemo i to raditi zajedno, ako bude takvih slučajeva“, kaže Petrovićeva.

Dok sa nezavisnim telima često sarađuju, članice Kuće ljudskih prava napominju da još uvek nema prave kooperativnosti sa državnim institucijama. Kako kaže Vesna Petrović, „nismo imali neprilike ali ni neku blisku saradnju“.

„Nakon šest meseci rada Vlade, mi smo imali izveštaj u kojem smo izneli smo neke konkretne primedbe. Pozvali smo republičke vlasti na dijalog, međutim oni se tada nisu odazvali, što ne znači da neće možda jednog dana“, zaključuje naša sagovornica.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG