Za razliku od generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, pomoćnika američke državne sekretarke Filipa Gordona i komesara za proširenje EU Štefana Filea premijerima regiona i Evrope na “Kroacija samitu” u Dubrovniku nije se pridružio niko iz Srbije. Prisustvo kosovskog premijera Hašima Tačija bilo je razlog prošlogodišnjeg bojkota skupa u Dubrovniku.
Ovoga puta domaćini su skloniji da pretpostave, barem prema rečima ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić, da razlog pre leži u vakuumu u formiranju nove vlade u Beogradu nego u Hašimu Tačiju.
“Mislim da je ove godine nešto drugačija situacija. Bio je poslan poziv, ali naravno kad i svima a to je bilo prije izbora i za vrijeme stare vlade u Srbiji. U međuvremenu je Srbija u procesu formiranja nove vlade i s obzirom da taj proces nije još okončan onda mislim da se ove godine može reći da iz tih očitih i objektivno organizacijskih razloga nikog nema iz Srbije, a dalje ne bih htjela špekulirati, možda bi se neko i pojavio, i možda bi uspjeli postići jedan dogovor da Srbija ima u ovom času vladu”, rekla je Pusić.
A u Beogradu muk, kao da su zaposleni u iščekivanju novih stanara u Nemanjinoj 11 već spakovali kofere.
Pitanje zašto Beograd nije bio zainteresovan za učešće na samitu, čija je tema izgradnja države i snaga transformacije društva koju sa sobom nose izgledi za članstvo u EU-u, nismo imali kome ni da postavimo.
Tehnička vlada koja je mogla da donese odluku o finansiranju kancelarije predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN-a Vuka Jeremića u Njujorku do kraja godine sa 2,9 miliona dolara očito nije smatrala da je učešće na samitu u Dubrovniku sa zvaničnicima regiona, Evrope, severne Afrike i južnog Mediterana od nekog značaja.
No, znajući za brojna prethodna iskustva kada se Beograd lišavao učešća na važnim međunarodnim skupovima bojkotujući predstavnike Prištine teško je ne tražiti odgovor i u tom pravcu. Nije pomogao ni briselski dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova jer Beograd ima suprotno tumačenje od Prištine i Brisela o ulozi fusnote.
Aleksandra Joksimović
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku upozorava da će nova vlada morati da reši ovaj problem kako Srbija ne bi neprekidno bila u samoizolaciji i time ugrozila evropske integracije.
“Bez regionalne saradnje nema napretka u evropskim integracijama. Buduća izabrana vlada među prvim pitanjima suočiće se sa pregovorima Beograda i Prištine. Osim implementacije dogovorenog moraju dati i neke nove rezultate. Regionalno predstavljanje je jedno od najvažnijih pitanja za koje se pretpostavilo da je pronađen kompromis pred dobijanje statusa kandidata Srbije. Nažalost, očigledno je da su sve tri strane u procesu imale sopstvena tumačenja o dogovorenom. Za Srbiju je od velikog značaja da se pojavljuje na takvim skupovima pre svega kroz tu komponentu da bez normalizacije odnosa neće niti ni krupnijih koraka ka evropskim integracijama”, kaže Joksimović.
Čeka se Nikolićeva dobra volja
Ne jednom je Beograd doveo susede u nepriliku uslovljavajući svoje prisustvo izostankom delegacije Prištine.
Neodlazak u Dubrovnik dolazi u trenutku kada su odnosi Beograda i Zagreba malo zahladili nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije i odbijanja hrvatskog predsednika da dođe na inauguraciju zbog Nikolićevih izjava o Vukovaru, ali i očekivanja da se on jasno ogradi od svoje politčke prošlosti.
"Mislim da će se stvari dosta dobro razvijati, naravno pod velikom kontrolom Brisela i Vašingtona", ocenjuje srpsko-hrvatske odnose Marinko Čulić.
Ipak, hrvatski kolumnista Marinko Čulić kaže da mu se čini da Hrvatska sada jedva čeka da Nikolić da neki potez dobre volje.
“I da se to ugradi u neki kontinuitet međusobnih odnosa. Mislim da tu ne treba biti previše pesimističan, mislim da će se stvari dosta dobro razvijati, naravno pod velikom kontrolom Brisela i Vašingtona, mislim da tu nema nekih velikih problema”, navodi Čulić.
Ali Beograd će morati da normalizuje odnose sa Prištinom u sklopu regionalne saradnje kao uslovu za dalji napredak u evropskim integracijama.
Hoće li nova vlada biti fleksibilnija od dosadašnje barem oko učešćana na skupovima sa predstavnicima Kosova je nepoznanica u ovom trenutku, kaže Aleksandra Joksimović.
“Rano je još govoriti o stavovima buduće vlade u odnosima Beograda i Prištine, odnosno u pregovaračkim pozicijama između Beograda i Prištine. Naime, tek onog trenutka kada ta vlada bude oformljena i kada bude doneta odluka na kom niovu će se pregovarački proces nastaviti tek tada će biti jasno na koji način i u kom pravcu će Beograd biti spreman ili nespreman da čini nekakav kompromis. Ukoliko do takvog kompromisa ne bude došlo put evropskih integracija Srbije će biti na neki period zaustavljen”, ocenjuje Joksimović.
Srpski zvaničnici će odgovore na ova pitanja verovatno morati da daju već u nedelju kada u Beograd iz Dubrovnika stižeFilip Gordon, pomoćnik Hilari Klinton jer se pretpostavlja da je Kosovo najvažnija tema na kojoj američki zvaničnici insistiraju u Beogradu.
