Dostupni linkovi

logo-print

Kriza u ofanzivi, Vlada u defanzivi


Ilustracija

Ilustracija

Vlada Srbije, nekoliko meseci pred izbore, de facto se pocepala na mnoštvo sastavnih delova koji već vode samostalne izborne kampanje, i, uprkos obećanjima premijera i resornih ministara, nije preduzela nikakve mere da amortizuje efekte novog udara ekonomske krize koja je zahvatila Evropu i svet, ocenjuju i ekonomski analitičari i privrednici.

Još u septembru je Bogdan Lisovolik, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju, izjavio da Vlada mora uvesti mere kojima bi ublažila efekte globalne ekonomske krize.

"Važno je da ekonomski rast bude u žiži politike Srbije i mora se videti šta se može učiniti da se pojača potencijal za privredni rast. Fokusirali smo se u našem programu na tri oblasti - da se popravi poslovna klima, da se uvede zakon o restituciji, oslobodi tržište rada, a usko grlo za ekonomski rast su javna preduzeća", naveo je tada predstavnik MMF-a.

Kako u pogledu dugoročnih, tako i u pogledu kratkoročnih mera za amortizaciju krize, kabinet Mirka Cvetkovića, međutim, nema čime da se pohvali, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vladimir Gligorov, ekonomski ekspert Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije:

„Vlada nije učinila ništa a, koliko sam ja u stanju da vidim, nema ni predstavu šta bi trebalo da radi. Što se tiče centralne banke, ona trpi pritisak da novac
Gligorov: Sveukupno gledajući, ni kratkoročnih, ni srednjoročnih, ni dugoročnih mera u ovom trenutku, koji traje bar dve godine, nema niti bi ih trebalo očekivati pre izbora.

koji napušta zemlju zameni novcem iz obavezne rezerve kako bi se održalo finansiranje pre svega preduzeća. Sama centralna banka nema volju da to radi, zato što se boji da bi moglo doći do panike i povlačenja depozita iz banaka, pa bi nastao problem ako ne bi imala obaveznu rezervu da interveniše, tako da je i Narodna banka bez neke ideje šta bi trebalo da radi. Sveukupno gledajući, ni kratkoročnih, ni srednjoročnih, ni dugoročnih mera u ovom trenutku, koji traje bar dve godine, nema niti bi ih trebalo očekivati pre izbora“, ocenjuje Gligorov.

A šta privreda zamera Vladi Srbije?

Vlada nije preduzela nikakve mere da ublaži ekonomsku krizu niti je ostavila ikakav prostor za to, kaže za Radio Slobodna Evropa privrednik Zoran Drakulić:

„Nama je prilikom poslednjeg susreta ministar ekonomije Nebojša Ćirić rekao da oni u ovom trenutku nemaju para u budzetu da preduzmu bilo kakve mere. Drugo, u ovoj nelikvidnoj situaciji mi imamo državu koja je najveći dužnik pema privredi –duguje joj više od milijardu evra. Mi privrednici smo veoma zabrinuti zbog cele situacije“.

Pasivna strategija

Upitan koja institucija je glavna meta kritike, sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže:

„Faktički, imate tri institucije – to je ministarstvo ekonomije, ministarstvo finansija – razume se, na čelu mu je premijer, koji bi morao da preduzme određene akcije, ali ništa ne preduzima - i Narodna banka Srbije.
Sve druge države su donele izvesne stimulativne mere – i smanjile kamate, i dale određena sredstva privredi itd. Mi ne da nemamo ništa od toga, nego Narodna banka Srbije, foto: Vesna Anđić

Narodna banka Srbije, foto: Vesna Anđić

imamo čak i povećanje kamata, imamo dug države prema privredi i imamo to da nemamo nijednu konkretnu meru prema privredi koja bi poboljšala situaciju“.

Privrednici, kaže Drakulić, imaju ozbiljne primedbe i na Narodnu banku Srbije. Naglašava da njeni čelnici moraju da se ponašaju realno u kriznim vremenima, a ne da vode neku svoju politiku koja će privredu dovesti do kolapsa.

„Centralna banka mora da smanji referentnu kamatnu stopu, a verovatno i da smanji rezerve, ili ako ih ne smanjuje, na obaveznu rezervu da da kamatu, da bi se smanjila kamata prema privredi“, smatra Drakulić.

Da u protekle dve-tri godine srpska vlada nije propustila da uradi ono što joj je sugerisano, a što se, pre svega, odnosi na podsticanje ekonomskog rasta, završetak strukturnih reformi, promenu zakonodavstva, oslobađanje tržišta rada i stvaranje uslova za konkurenciju među preduzećima, pozitivni efekti su već mogli da se osete. Umesto toga, Vlada je pristupila veoma kratkoročnim subvencijama, uz pozajmljivanje novca od MMF-a i čekala da se stvar sama po sebi razreši, ocenjuje
Vladimir Gligorov, dodajući da Cvetkovićev kabinet ništa nije uradio ni po pitanju kratkoročnih mera, iako je još od maja ili juna bilo jasno da se stvri okreću u rđavom pravcu i da je bilo potrebno učiniti značajne promene i u fiskalnoj i u monetarnoj politici:

„Oni su krenuli opet u tom pravcu čekanja i u osnovi se čitava politika svela na to koliko para mogu da potroše iz budžeta mimo onoga što sugerišu fiskalna pravila koja su sami usvojili – da ne ulazim sada u valjanost tih pravila – tako da je to, otprilike, ista ta pasivna strategija. Tako su se našli u situaciji da nisu uradili ono što im se sada po petnaesti put sugeriše da bi trebalo da urade. Problem je, međutim, u tome što je sada reč o vladi koja praktično ne može da uradi ništa, pa se svi ti saveti u suštini odnose na ono što bi mogla da uradi sledeća vlada. A kakva će ona biti i šta će ona uraditi – to ćemo tek da vidimo“, zaključuje Gligorov.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG