Dostupni linkovi

logo-print

Kriza u Ukrajini: Sve opcije u igri


Sa protesta u Kijevu, februar 2014.

Sa protesta u Kijevu, februar 2014.

Ukrajina se suočava sa trenutkom istine. Moguće je da se predsednik Viktor Janukovič povuče sa položaja, što bi omogućilo održavanje slobodnih i fer izbora. Međutim, nije isključena i druga opcija da pokuša da na silu uguši demonstracije u cilju očuvanja vlasti. Analitičari procenjuju da su u Ukrajini sve opcije u igri, uključujući čak i građanski rat. U svakom slučaju, čak i ako se Janukovič povuče sa vlasti, kriza u ovoj zemlji neće biti ni izbliza rešena.

Krizu će na kraju rešiti sami Ukrajinci, piše “Fajnenšel tajms” (Financial Times). Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je odlučan da Ukrajina ne postane sfera uticaja EU, što bi podrilo njegovu viziju Rusije kao velike sile. Visoki zvaničnik u Moskvi je upozorio u petak da Janukovič rizikuje da bude zbačen osim ako ne saseče „pobunu“. To pokazuje koliko je veliki ulog Kremlja u Ukrajini.

Zapad se nikada nije suočio sa krizom u tako ogoljenom geopolitičkom smislu. Za SAD i EU je ključno da vlast i opozicija pokažu uzdržanost i pregovorima dođu do rešenja. “Fajnenšel tajms” ukazuje na nekoliko poteza koje bi Zapad trebalo da povuče. Najpre, da upozori Janukoviča da bi evenutalni nasilni obračun sa demonstrantima imao dalekosežne negativne posledice po njegove odnose sa Zapadom. U tom smislu, moguće je uvođenje ekonomskih sankcija kao i ograničenje putovanja ukrajinskim zvaničnicima.

Drugo, Zapad mora biti spreman da obezbedi hitnu finansijsku pomoć Ukrajini u slučaju formiranja nove vlade koja bi težila obnavljanju veza sa EU. Međunarodni monetarni fond bi trebalo da omogući nekoliko milijardi dolara uzdrmanoj ukrajinskoj ekonomiji

Na kraju, Zapad mora biti pripravan na žestoki odgovor Rusije u slučaju Janukovičevog pada. Teško je zamisliva vojna intervencija Moskve. Međutim, ona može da uvede oštre trgovinske sankcije, zabrani uvoz iz Ukrajine, što su iskusili Gruzija i Moldavija 2006. godine. U igri je i obustavljanje snabdevanja gasom Ukrajine, što se već dešavalo 2006. i 2009. godine, podseća “Fajnenšel tajms”.

Janukovičev sin godišnje udvostručavao bogastvo

Uzroci krize i protesta u Ukrajini ne treba tražiti toliko u geopolitici koliko u monopolisanju vlasti i “zarobljavanju” ukrajinske države od strane Viktora Janukoviča i “familije”, odnosno njegovih najbližih saradnika i članova porodice, ocenjuje Vladimir Frolov u “Moskou tajmsu” (Moscow Times). Naime, on se odmah nakon pobede na predsedničkim izborima 2010. opredelio za autokratsku vladavinu. Uspostavio je potpunu ličnu kontrolu nad Ustavnim sudom, što mu je omogućilo ukidanje ustavnih promena iz 2004. nakon Narandžaste revolucije i ponovno upostavljanje moćne uloge šefa države. Pre dve godine postavio je na ključna mesta u bezbednosnom aparatu i finasnsijama ljude koji podupiru njegovu porodicu. Poslovno carstvo Janukovičevog starijeg sina se udvostručavalo svake godine otkako je došao na vlast.

Njegovo naglo odustajanje od sporazuma sa Evropskom unijom i usvajanje diktatorskih zakona 16. januara, poslednji su primeri Janukovičeve rešenosti da ojača svoju vladavinu. Stoga se Ukrajinci nalaze pred velikom dilemom: da li je legitimno da građani zbace demokratski izabranog lidera koji je u međuvremenu monopolisao vlast? Nažalost po Ukrajince, odgovor na to pitanje možda će biti ispisan u krvi, zaključuje Frolov u “Moskou tajmsu”.

Da li je na pomolu građanski rat u Ukrajini?

Zapadni zvaničnici upozoravaju vlasti u Kijevu da ne posežu za nasiljem nad demonstrantima da bi se izbegla dalja eskalacija sukoba. Međutim, pojedini analitičari smatraju da postoji opasnost od izbijanja građanskog rata jer u pojedinim regijama postoji dvovlašće. U tom smislu Ruska agencija za praćenje medija (WPS) navodi nekoliko faktora koji bi mogli da utiču na pogoršanje situacije.

Prvo, osim političkih protesta, pojedine grupe su spremne i na nasilno preuzimanje vlasti u zemlju. Domaći mediji javljaju da aktivisti nekih organizacija formiraju “nacionalnu gardu”. Objavljen je proglas o formiranju „Nacionalne garde“ u koju su dobrodošli svi koji polože zakletvu da će služiti ukrajinskoj naciji u koju su već stupili demonstranti sa Trga nezavisnosti u Kijevu, kozaci, članovi radikalnog pokreta „Desni sektor“ kao i druge nacionalističe grupacije koje se u svojim aktivnostima pozivaju na program Stepana Bandere, borca za nezavisnu Ukrajinu tokom Drugog svetskog rata, koji je tri godine proveo u nemačkom zatvoru, ali su ga sovjetske vlasti smatrale saradnikom nacista.
Kijev

Kijev


Njihov cilj je i zaštita od napada “odreda smrti”, odnosno huligana koje koristi vlast, među kojima su najpoznatije “tituške” – osim specijalnih policijskih snaga. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima duplo više pripadnika rezervnog sastava nego policija - 357,700 – odnosno 786 na 100 hiljada stanovnika, što je među najvećim brojkama na svetu.

Drugi izvor mogući izvor eskalacije sukoba jesu sve napetiji odnosi Janukoviča i klana oligarha. Pojedini domaći mediji javljaju da milijarderi poput Rinata Ahmetova, Dmitrija Firtaša, Igora Kolomoiskog i drugih, vrše pritisak na šefa države da pristane na ustupke. Oni imaju uticaj na deo poslanika vladajuće Janukovičeve Partije regiona tako da prihvate neke od zahteva opozicije kako bi se izbegao rizik od sankcija EU i SAD.

Istovremeno, i Rusija pritiska Janukoviča s obzirom da mu je nedavno pomogla smanjenjem cene gasa i obećanom kupovinom obveznica.

Ruska agencija za praćenje medija (WPS) navodi kao mogućnost i federalizaciju Ukrajine tako što bi zapadni delovi zemlje koji su naklonjeni EU dobili veću samostalnost.

U igri je i sirijski scenario, jer je ukrajinsko društvo i verski podeljeno. U slučaju građanskog rata, Janukovič može zadržati centralni i istočni deo zemlje gde žive pravoslavni Rusi i Ukrajinci okupljenih u crkvama koje podržava Moskva. Naravno, eventualni građanski rat bi rezultirao raspadom Ukrajine. U tom slučaju, Janukovič bi se u potpunosti okrenuo Moskvi i ušao u Uniju koju čine Rusija i Belorusija.

Jedan od mogućih izlaza jeste da Janukovič prihvati zahtev opozicije za vanrednim izborima i promenama Ustava. Međutim, ukoliko bi Janukoviče i njegova partija ponovo pobedili, to bi verovatno oživelo političke protivrečnosti. U slučaju, pak, pobede opozicije ekonomski problemi neće biti rešeni, tim pre ako Rusija pojača kontrolu granice i oteža ukrajinski izvoz, Ruska agencija za praćenje medija (WPS).

Nedaće i ako Janukovič ode sa vlasti

Čak i ako se Janukovič povuče sa vlasti, kriza u Ukrajini neće ni izbliza biti rešena, ističe Nikolas Gvozdev u “Nešenel Interestu” (National Interest).

Za stabilizaciju ekonomskih prilika biće neophodne mere kao što su smanjivanje vladine potrošnje i povećanje taksi na energiju – što su svakako nepopularni potezi i izazvali bi nezadovoljstvo širom zemlje. Takođe, iako većina Ukrajinaca teži bliskijim vezama sa Evropskom unijom, njihov životni standard u znatnoj meri direktno zavisi od sektora privrede koji trguju sa Rusijom i snabdevanja, pre svega energijom, od moćnog suseda.

Nije jasno kako bi sadašnja opozicija, ako dođe na vlast, uspela da ratifikuje sporazum sa EU o asocijaciji a da izbegne sankcije i odmazdu Rusije, što nije pošlo za rukom ni Janukoviču. Odluka Moskve da ponovo pojača kontrolu proizvoda na rusko-ukrajinskoj granici, jasno pokazuje kakva je njena pozicija, kao i da oporavak ukrajinske privrede u velikoj meri zavisi od očuvanja dobrih odnosa sa Kremljom.

U međuvremenu, Rusija je otkupila državne ukrajinske obveznice u vrednosti od 3 milijarde dolara, što je znatno manje od obećanih 15 milijardi, kako bi pomogla Kijevu u prevladavanju problema likvidnosti. Mada je Putin prošle sedmice na samitu sa EU u Briselu, obećao da će njegova zemlja ispoštovati obećanje o pomoći Ukrajini, čak i ako opozicija formira vladu, ruska vlada je do daljnjeg suspendovala otkupljivanje ukrajinskih obveznica.

Štaviše, ako opozicija odbaci sporazum koji je Janukovič sklopio sa Rusijom u decembru, Moskva može obustaviti bilo kakvu podršku, čime bi se Ukrajina našla na ivici bankrota. Naime, vlasti u Kijevu moraju da prikupe do kraja marta najmanje 3,8 milijardi dolara iz inostranstva da bi servisirale dugove.

S druge strane, oslabljeni su aduti Ukrajine kada je reč o transportu ruskog gasa preko njene teritorije namenjenog Evropi. Za razliku od 2004. godine kada je 80 odsto ovog energenta izvozila preko Ukrajine ka starom kontinentu, sada je ta količina smanjena na ispod 50 procenata zbog otvaranja novog gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku.

Ukoliko opozicija dođe na vlast i poništi sporazum koji je Janukovič sklopio sa Kremljom (koji uključuje i klauzulu o smanjenju cene gasa namenjenog Ukrajini za trećinu), onda on može da dodatno umanji količine ovog energenta koji transportuje preko Ukrajine a da pri tom ne rizikuje kao ranije nezadovoljstvo evropskih potrošača zbog prekida snabdevanja.

Drugi izazov, prema Gvozdevu, tiče se samog karaktera opozicije kao i u kojoj meri ima kontrolu nad demonstrantima. Janukovič se suočava sa udarnom opozicionom trojkom: Arsenijem Jacenjukom, liderom partije osudjene bivše premijerke Julije Timošenko "Otažbina" (Batkivščina), Vitalijem Kličkom, vođom Ukrajinske demokratske alijanse za reforme (UDAR) i Olegom Tjagnibokom, čelnikom nacionalističke političke opcije “Sloboda”. Međutim, programi ovih grupacija se prilično razlikuju i u ovom trenutku ih ujedinjuje samo suprostavljanje Janukoviču i neprihvatanje bliskih veza sa Rusijom. U slučaju da dođu na vlast, nova vlada bi bila prilično nestabilna.

Istovremeno, protesti u Kijevu u poslednje vreme su sve radikalniji, što pokazuje da opoziciona trojka ne kontroliše u potpunosti demonstrante. S druge strane, u slučaju da da opozicija pristine na kompromis po kome bi Janukovič ostao na vlasti, pitanje je da li bi to prihvatili proevropski orijentisani građani koji su i započeli demonstrancije na kijevskom trgu Majdan.

Treći važan moment, prema Gvosdevu, jeste pozicija EU čiji lideri pružaju moralnu podršku ali nisu u situaciji da obezbede i konrektnu ekonomsku pomoć koja je preko potrebna Ukrajini. Kriza u Ukrajini pokazuje i da su ključni akteri pogrešno prosuđivali. Najpre je Evropska unija loše procenila da se Rusija neće protiviti potpisivanju sporazuma Kijeva i Brisela o Asocijaciji. Potom je Janukovič pogrešno kalkulisao da može odustati od pomenutog dokumenta bez političkog rizika (što je najpre izazvalo proteste na trgu Majdan), a onda je upao u novu grešku jer je smatrao da može iskoristiti krizu da ojača svoju vladavinu. Umesto toga, to je, zapravo, ojačalo demonstracije koje su inače u tom trenutku pomalo gubile entuzijazam.

Sada postoji rizik da opozicija postane žrtva svojih pogrešnih procena – pre svega da Ukrajina može lako i brzo da se oporavi ukoliko zbaci Janukoviča sa vlasti, zaključuje Gvozdev.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG