Dostupni linkovi

logo-print
Od juga do severa, građani Srbije dele istu zabrinutost za bezbednost. Takvo stanje, poslednjih meseci, posledica je brojnih pljački, tuča, oružanih obračuna i ubistava. U Vojvodini je, zbog povećanog kriminala, ponovo pokrenuta inicijativa za uvođenje takozvanih građanskih straža. Stručnjaci ukazuju da je ključ za osećaj veće sigurnosti građana u policiji i pravosuđu, odnosno u brzim reakcijama i rasvetljavanju kriminalnih dela, koji bi obeshrabrio potencijalne počinioce.

Sudeći prema vestima iz takozvane „crne hronike“ poslednjih nedelja, na koji god deo mape Srbije da se stavi prst, stiče se utisak da tamošnje stanovništvo oseća nesigurnost.

„Ovaj grad je postao mesto u kome je veoma opasno živeti“, rekao nam je gradonačelnik Novog Pazara, Meho Mahmutović. Izjava je usledila nakon što je jedan mladić, u najstrožem centru tog grada na jugozapadu zemlje i pred oko stotinu prisutnih ljudi, hicima iz pištolja ubio drugog mladića:

„Nakon ovog ubistva, pogoršana je bezbednosna situacija. Građani se ne osećaju bezbedno. Čim neko može u sred bela dana, pred nekoliko stotina prolaznika, u samom centru Novog Pazara, da izvrši ubistvo, naravno da se ljudi osećaju nebezbedno“, kaže Meho Mahmutović.

Mahmutović sada traži hitan prijem kod čelnih ljudi države, policije i pravosuđa, sa kojima želi da razgovara o narušenoj bezbednosti u gradu.

Direktor i ministar policije, tek što su prestali da se bave monstruoznim ubistvom u Jagodini, oko 150 kilometara južno od prestonice, gde se osumnjičeni, inače pripadnik specijalne jedinice policije, Žandarmerije, tereti da je ubio, a potom i spalio dvoje ljudi. Slučaj je rezultirao smenom komandanta tog odreda. Tom prilikom, direktor policije, Milorad Veljović, je rekao:

„Ovo je stvar koja je prelila čašu žuči i koja se mora rešiti“.

Ubistvo u Jagodini, naime, dogodilo se nakon niza kriminalnih dela nešto dublje na jugu Srbije, u gradu Nišu, a za koja su, između ostalih, bili osumnjičeni i pojedini pripadnici Žandarmerije.

Zahtev za građanske straže

Poput Nišlija i stanovnika Novog Pazara, osećaj nesigurnosti dele i na krajnjem severu zemlje, u gradovima Vojvodine. Poslednji slučaj koji je potresao javnost dogodio se u Subotici, gde su napadači, pljačkaši, presretali svoje žrtve, maltretirali ih, tukli, a potom ih i gazili kolima. Prva žrtva napadača bio je osamnaestogodišnji Aleksej Bojogović:

„Ja sam bukvalno bio pregažen. Kada sam se našao pod točkovima, mislim da su stisnuli kočnice, a ja sam jedno 15 sekundi klizao zajedno sa tim točkovima. Onda su valjda dodali gas, prešli preko mene, a onda su se još vratili, skinuli mi torbicu i pobegli", priča Bojogović.

Gradonačelnik Subotice, Modest Dulić, tada je tražio povećanje broja policajaca, a ponovo je otvorio i pitanje osnivanja takozvanih „građanskih straži“:

„To je potpuno legitimno pravo i neka alternativa ljudima, ukoliko država ne može da im obezbedi bezbednost“, rekao je gradonačelnik.

Civilne straže su samoorganizovane grupe građana, meštana koji patroliraju svojim krajem. U zemljama u kojima su dozvoljene, njihovi pripadnici ne nose oružje, nemaju pravo da legitimišu, zaustave ili uhvate osumnjičenog, već samo da ga prijave policiji. Stanovnici Bačkog Petrovog Sela su se nedavno organizovali u slične patrole, po uzoru na poljske straže, nakon što je to vojvođansko mesto zahvatio talas takozvanih „sitnih krađa“, u kojima je vrednost plena niža od 150 evra, zakonskog minimuma da bi policija i tužilaštvo reagovali i pokrenuli bilo kakve postupke.

Tolerisana krađa, muči i stanovnike Subotice:

„Pokupili su nešto srebrenine ali, pošto nismo imali tačan iznos toga, policija ništa nije ni pokrenula. Isto se desilo i mom komšiji dva puta, a i drugom komšiji. Nikakav proces međutim nije pokrenut zbog toga.“

Zbog takvih primera, stranka Mađarska nada već dugo se zalaže da civilne straže budu ozakonjene. Zamenik predsednika, Zoran Šećerov, na početku razgovora nam kaže:

„Smatram da je bezbednost u Vojvodini u ovom trenutku ozbiljno narušena i da je na veoma niskom nivou", kaže Šećerov.

Pozivajući se na podatke iz Mađarske, dodaje da je uveren da bi uvođenje građanskih straži značajno doprinelo popravljanju takve bezbednosne slike:

„Naravno da se problem kriminala ne može rešiti ni pomoću civilnih straža, ali iskustva iz drugih zemalja, konkretno iz susedne Mađarske, pokazuju da su civilne straže stopu kriminala smanjile za 35 odsto. Dakle, smatramo da bi to, u ovom trenutku, bilo itekako potrebno rešenje, ako imamo u vidu razne vidove kriminala, uličnog pre svega.“

Pogled kroz špijunku

Najviše vesti o uličnom kriminalu, poslednjih dana stiže sa ulica Beograda. Dve žene, u dva dana, prijavile su da su u centru grada i naočigled prolaznika, napadnute i povređene prilikom pljačke.

Mnogo veći problemi dešavaju se noću na i u blizini splavova, centra noćnog života prestonice. U moru vesti o reketiranju, tučama, vatrenim okršajima na splavovima, nedavno je stigla i jedna posebno potresna – tridesetogodišnji Fedor Frimerman, preminuo je nakon što ga je brutalno pretuklo obezbeđenje popularnog kluba.

Dragan Lukić, pionir u organizovanju noćne zabave na beogradskim rekama, rekao nam je da se u toj oblasti, bez valjane kontrole, razvija ogroman biznis u „sivoj zoni“:

„Određeni centri moći, to slobodno mogu da kažem, kontrolišu noćni život Beograda. Gde je na pojedinim mestima za izlazak u pitanju droga, prostitucija i sve ostalo. Iznosim neke stvari koje mnogi u ovom gradu znaju, a ćute. To svi u Beogradu znaju, cela policija, državna bezbednost, svi“, tvrdi Lukić.

Brojni kriminalni događaji su, čini se, kod građana Srbije, od juga do severa, stvorili sumnju u sigurnost sredine u kojoj žive. Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je efekat koji je stvoren, sličan efektu pogleda kroz špijunku:

„To što vidite u tom delu, tu bizarnost, nameće vam sliku da je to zapravo celokupno okruženje i strah je neminovna posledica. Ali, najveći osećaj nesigurnosti ne čine samo ta dela, već ukupni način življenja, nepoverenje u organe reda, politiziranje svega i svačega, prepucavanja preko medija i bizarna informisanja o takvim delima i nedelima u crnim hronikama različitih medija", smatra Nikolić.

Šta je potrebno da bi se građani osetili sigurnije?

„Građani će se osetiti sigurnijim kada vide da policija brzo reaguje, kada vide da je stepen rasvetljavanja ubistva, pljački, razbojništava takav da predstavlja nedostatak satisfakcije kriminalcima da se tako ponašaju. Jer, ako se u toku jednog dana na beogradskim ulicama dogodi deset, dvadeset napada na žene. kojima otimaju lančiće, narukvice, onda je sigurno da će se naše sugrađanke osećati nesigurno, a i mi - njihove porodice i prijatelji", zaključuje Nikolić.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG