Dostupni linkovi

logo-print

Volker: Krim je izgubljen, mora se sprečiti dalja Putinova otimačina


Kurt Volker

Kurt Volker

Krim je već izgubljen u korist Rusije i ni Ukrajina, ni Evropa ni Sjedinjene Države nisu spremne da ga vojnim putem vrate. Putin se neće zadovoljiti samo Krimom i mogao bi nastojati da slične fingirane referendume upriliči i u Donjecku i u Harkovu, a mogao bi početi da deli i ruske pasoše etničkim Rusima u Latviji. Zapad, međutim, najoštrijim merama mora sprečiti njegovu dalju teritorijalnu otimačinu - kaže, pored ostalog, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO, sada izvršni direktor McCain Instituta.

Volker: Rusija je ušla u Ukrajinu protiv želje ukrajinske vlade, ona je okupirala deo ukrajinske teritorije I sad je u procesu oduzimanja Krima od Ukrajine.

RSE: Vi ste veoma oštro kritikovali Zapad, i Evropu i Sjedinjene Države, zbog inertnosti i izostanka napora poslednjih godina da snažnije podrže demokratije u tranzicionim zemljama. Možete li tu svoju kritiku konkretizovati?

Volker: Cilj nam je, naravno, uspostavljanje slobode, demokratije, tržišne ekonomije, pravne države I ljudskih prava u celoj Evropi, kako bi svi evropski narodi mogli slobodno da biraju svoje vlade I imaju garancije bezbednosti za budućnost. Upravo je to projekat jedinstvene, slobodne i mirne Evrope. Poslednjih godina, međutim, Sjedinjene Države i Evropska unija nisu bile dovoljno posvećene tome cilju. Naprotiv, ono što je dominiralo njihovim agendama pokazuje da su izgubile zamah I da su, zaokupljene finansijskom krizom, taj projekat stavile na sporedan kolosek. Dakle, niste mogli čuti ozbiljniju debatu o projektu jedinstvene i bezbedne Evrope, a kamoli neku značajniju aktivnost da se to ostvari. Poslednji poziv zemljama da se pridruže NATO, recimo, imali smo 2008. godine, dakle, šest godina je prošlo a da nismo ostvarili nikakav ozbiljniji pomak od toga. U pogledu programa saradnje i treninga koji smo organizovali da pomognemo zemljama-aspirantima za ulazak u Evropsku uniju i NATO, u prošlosti je taj program pomoći reformisanju tih država bio veoma snažan, a poslednjih godina je gotovo zamro.

Pogledajte kako stoje stvari u pogledu podrške civilnom društvu, demokratiji, slobodnim medijima, kao što je Radio Slobodna Evropa - stalno smanjujemo finansijsku podršku. Dakle, umesto da je osnažimo, da unapređujemo taj projekat celovite, slobodne i bezbedne Evrope, mi minimalizujemo aktivnosti i smanjujemo potporu tom projektu, što je dovelo do toga da mračne sile ispune taj vakuum na unutrašnjem planu i do toga, kao što vidimo, da ga zaposednu velike sile kao što je Rusija.

RSE: Upozorili ste da otimanje Krima i izazovi u koje je dovedena ukrajinska vlada Zapadu treba da budu poziv za buđenje. Istovremeno ste, međutim, rekli da Sjedinjene Države I NATO treba da pokažu da, posle Krima, neće Rusiji tolerisati dodatno oduzimanje teritorija. Da li ste time rekli da Zapad smatra da je Krim već izgubljen u korist Rusije?

Volker: Da, to sam rekao. Mislim da je već suviše kasno, oni su Krim već vojno uzeli i ni Ukrajina, ni Evropa ni Sjedinjene Države nisu spremne da ga vojnim sredstvima vrate.

RSE: Dakle, Zapad predaje Krim Rusiji?

Volker:
Rekao sam da smo Krim već izgubili. Trebalo je ranije to da predupredimo, ali pošto nismo, sada više ništa ne možemo da učinimo da to sprečimo.

RSE: Fingirani referendum na Krimu biće održan 16. marta. Zar Zapad nije u stanju da istupi sa ozbiljnijom pretnjom Moskvi ukoliko se Krim prisajedini Ruskoj Federaciji?

Volker:
Mi Rusiju možemo kazniti sankcijama, ali Putin veruje da to nećemo učiniti, a čak i ako to uradimo, da to neće potrajati suviše dugo. Misli da ćemo se povući kada usledi njegova odmazda, njegove kontramere.

RSE: Verujete lid a će se Putin zadovoljiti samo Krimom, da će se tu zaustaviti?

Volker: Ne verujem. Mislim da će nastaviti i ići dalje koliko god bude smatrao da može.

RSE: Šta bi po vašem mišljenju moglo biti sledeće?

Volker: Možda će pokušati da uveri ljude u Donjecku da organizuju sličan referendum. Ili da se tako nešto upriliči I u Harkovu. A mogao bi se odlučiti i da deli ruske pasoše etničkim Rusima u Latviji. Dakle, od kritične je važnosti da reagujemo veoma snažno kako bismo takve scenarije predupredili. I da to učinimo pre nego što se desi, a ne posle toga, da se ne bi ponovila situacija sa Krimom.

RSE: Ako to bude Putinov scenario, kakve preventivne mere treba Evropa i Sjedinjene Države da preduzmu?

Volker: Sve moguće mere - od zabrane putovanja, restrikcije viza, ekonomskih sankcija, do vojnog angažmana sa NATO partnerima, slanja savetnika ukrajinskom ministarstvu odbrane, upozorenja protiv daljeg otimanja teritorija.

RSE: Putin, međutim, ne odaje utisak da je previše impresioniran pretnjama poput ekonomskih sankcija, zabrane putovanja i sličnih mera.

Volker:
Pa, pre bih rekao da on neće da pokaže da bi ga to pogodilo, naprotiv, hoće da se prikaže u bravado pozi. Ali, bez obzira na to, mi treba da nastavimo pritisak na njega. A kada taj pritisak bude dovoljan, onda će možda imati o čemu da se pregovara. Ovako, Putin pregovore vidi samo kao dimnu zavesu za nastavjljanje realizacije svog cilja.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG