Dostupni linkovi

logo-print

Krediti i nelikvidnost opasni po privredu i državu


Ilustracija

Ilustracija

Nakon ekonomskog buma, tokom kog su banke bile široke ruke, a vlasnici preduzeća lakomi na kredite, vjerujući da balon kreditne ekspanzije može da raste u nedogled, mnoge firme su se u uslovima ekonomske krize našle u zamci iz koje teško nalaze izlaz.

Privreda neprestano traži da banke pojačaju kreditne aktivnosti, ali bankarski sektor odbija čak i vladine sugestije u tom smjeru.

Odgovor na pitanje - kolike su stvarne dimenzije problema "loših dužnika" među privatnim preduzećima kojima su komercijalne banke odobrile kredite, a koji obaveze ne servisiraju redovno - potražili smo u Centralnoj banci od koje je odgovor i stigao, ali samo u pisanom obliku.

Nekvalitetni krediti na kraju novembra su, prema zvaničnim podacima, iznosili oko 17 i po odsto, što po ocjeni Centralne banke predstavlja značajno poboljšanje, imajući u vidu da su "na kraju agvusta nekvalitetni krediti iznosili skoro 26 odsto".

Centralna banka Crne Gore

Centralna banka Crne Gore

U ovoj instituciji zbog pozitivnog trenda ne vide mogućnost eskalacije problema preduzeća koja neredovno otplaćuju kredit, pa samim tim ni potencijalnu opasnost.

I ministar finansija Milorad Katnić, govoreći o "lošim kreditima", ističe pozitvna kretanja.

"Pozitivno je što se u Crnoj Gori učešće loših kredita smanjuje sa nekih 26 posto na ispod 20 posto i prema procjenama Centralne banke nakon određenog poskupljenja banaka imaćemo manji udio loših kredita. To je jako važno, kako zbog statistike, jer ćemo biti država sa ispodprosječnim učešćem loših kredita u regionu. To je dobar signal i za investitore i za poslovne banke ali je suštinski važno zbog toga što će banke onda moći više da se okrenu aktivnim poslovima u ondosu na ovo kreditiranje. Kada banke imaju dominatno loše kredite u svojim bilansima, onda su dominatno okrenute da rješavaju taj problem. Ukoliko smanje taj problem, onda mogu da se okrenu onom osnovnom poslu, a to je plasiranje sredstava koje su im povjerili deponenti", kaže Katnić.

Neobrazovani tajkuni

Član skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet i funkcioner opozicione Nove srpske demokratije kaže da problem otežane otplate kredita preduzeća zasigurno predstavlja problem, ali da je teško sagledati sve moguće posljedice.

"Loši krediti koje su digli tajkuni su toliko veliki da svakako mogu praviti problem i bankarskom sektoru i privredi i samim tim i budžetu. Mnogo je takvih firmi koje čak koriste i olakšice pa čak i državnu pomoć
"Loši krediti koje su digli tajkuni su toliko veliki da svakako mogu praviti problem i bankarskom sektoru i privredi i samim tim i budžetu."
kako bi se stabilizovale i vratile pomoć i počele normalno da funkcionišu. Na žalost, kada loše krene to se teško ispravlja jer, kao što znate, naši tajkuni su uglavnom bili neobrazovani, neiskusni, ništa od znanja nijesu imali osim partijskih i ličnih veza kod šefova režima. Obrazovanje im je bilo na niskom nivou, a dobili su ogromne novce i došli smo do čega smo došli."

Potpredsjednik AtlasMont banke Mihailo Banjević je prokomentarisao mogućnost eskalacije problema, odnosno realizaciju najnepovoljnijeg scenarija koji bi značio zatvaranje preduzeća, povećanje nezaposlenosti, slabije punjenje državnog budžeta i destabilizaciju bankarskog sistema.

"Značajan broj preduzeća je i danas u veoma lošoj situaciji što je rezultiralo neprimanjem plata i potpunom nelikvidnošću i neizvršavanjem obaveza, ne Ilustracija

Ilustracija

samo prema bankama nego prema drugim preduzećima i prema državi, što se tiče poreza, doprinosa, carina i slično. Suštinsko je pitanje – ima li i jedna firma u Crnoj Gori koja je kreditno sposobna da je tražila kredit a da ga nije dobila? Ja bih rekao da nema. To vam govori i kakvo je stanje u tim relacijama između banaka i preduzeća. Istovremeno, saglasan sam i sa vašim stavom da ovo nije problem samo preduzeća i banaka. Banke će imati, zapravo već imaju, ozbiljne probleme. Međutim, banke su se uglavnom dokapitalizovale i dijelom naplatile dio toga ali je problem kod jednog dijela banaka i dalje prisutan", kaže Banjević.

Atlas Mont banka ne spada u red najvećih banaka koje su zbog najveće kreditne aktivnosti prije krize zapale u najveće probleme. Veliku trojku niko ne želi da pomene, ali je javna tajna da su u trouglu sa najviše "loših kredita": austrijska Hypo Alpe Adria, Crnogorska komercijalna u vlasništvu mađarske OTP banke i Prva banka koju kontroliše porodica bivšeg premijera Mila Đukanovića. Niko iz ove tri banke nije želio da razgovara na temu "loših kredita".

Izvršni direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović, odgovarajući na pitanje - šta bi država mogla da preduzme u cilju lakšeg rješavanja ovog problema, rekao da je potrebno ono što inače radi - da poboljša poslovni ambijent.

"Pri tom mislim na ponašanje sudova u izvršnim psotupcima, u postupcima u kojima banke treba da naplate neko potraživanje od dužnika. Takođe, jedan od razloga zašto je tako visok postotak loših kredita jeste veoma veoma sporo i neefikasno pravosuđe gdje vi ne možete u nekoj normalnoj proceduri iako imate kolateral koji je nesporan, misleći na neku hipoteku, to ne možete da realizujete. Trebaju vam godine da dođete u posjed te nekretnine a imajući regulativu Centralne banke da svako kašnjenje preko 270 dana neminovno zahtijeva od banke da taj plasman otpiše i prikaže kao gubitak. Usklađivanje tih nekih propisa ili rokova bi mnogo značilo bankama u stvaranju povoljnijeg ambijenta", kaže Zaimović.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG