U Kragujevcu je u sredu održana tradicionalna mirovna manifestacija Veliki školski čas, posvećena uspomeni na civilne žrtve fašističkog streljanja u Šumaricama 21. oktobra 1941. godine.
Okupatori su tada, u znak odmazde zbog akcije pokreta otpora u kojoj je ubijeno 10 i ranjeno 26 vojnika nemačkog Vermahta, streljali 2.796 civila iz Kragujevca i okolnih sela, među kojima je bilo 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije.
Veliki školski čas, tradicionalna mirovna manifestacija koja se održava u Šumaricama kod spomenika streljanim đacima i profesorima i ove jeseni počela je zvonjavom školskog zvona.
U znak sećanja na žrtve ratnog zločina, ove jeseni, na Velikom školskom času, izveden je scenski prikaz pod nazivom “Između neba i zemlje”, po delu “Nišči” književnika Vidosava Stevanovića.
Književnik Vidosav Stevanović rekao je Radiju Slobodna Evropa da je na taj način želeo da individualizuje kolektivnu smrt u ratnim zločinima poput ovoga.
“Kolektivna smrt se sastoji od pojedinačnih smrti mnogih ljudi. Hteo sam, izvodeći na scenu osam ličnosti da individualizujem njihove smrti. Da imaju imena, da se vidi ko su, da se vidi šta misle i šta ja mislim da su oni mogli misliti. To je moj pokušaj da promenim dosadašnju koncepciju i da uspostavim neku vrstu malog dramskog igrokaza u kome će se ispričati to i gde će se vrlo jasno, bez fraza i deklemacija, čuti jasna antiratna poruka”, kaže Stevanović.
Naš sagovornik koji se temom rata bavi poslednjih tridesetak godina u nekoliko svojih knjiga, pokazujući da u ratu najteže stradaju nevini, nenaoružani i nemoćni.
Zbog toga se opredelio za jedno poglavlje svog romana “Nišči” koji je štampan 1971. godine, u kome jedan od preživelih priča kako je izgledalo streljanje iz njegovog ugla.
Stevanović kaže da su ratovi stalna pojava u istoriji čovečanstva koje, ako ih ne možemo sprečiti, ne treba ni slaviti i opravdavati.
“Oni se neprekidno ponavljaju. Rat je veliki nomad koji menja zemlje i kontinente. Seli se i pojavljuje se tamo gde ga niko nije očekivao, osim, naravno, onih koji izazivaju ratove. Rat uvek odgovara jednoj manjini ljudi dok većina strada, ali ne ume, ne shvata ili neće da mu se suprotstavi. Ratovi se uvek vode pod lažnim izgovorima i gotovo nikada sa pravim i pravednim razlozima. Pravi krivci su oni koji izazivaju ratove, bez obzira na koje se razloge pozivaju. Taj stav je malo tvrd, ali ja mislim da je on opravdan i da, ako već ne možemo da sprečavamo ratove, bar ih nemojmo slaviti i nemojmo ih opravdavati”, kaže naš sagovornik.
Ratovi po njemu, dok traju, izazivaju smrt, patnju i razaranja, a kada se završe za njima ostaju materijalna pustoš i neprolazan bol za njegovim žrtvama.
“Nemojmo nikada zaboraviti da ostaju oni koji su žrtve rata. Deca bez očeva, žene bez muževa, sestre bez braće, majke bez sinova ostaju unesrećeni. Po mom shvatanju istorije, i tu ponavljam jednog nemačkog političara koji se pokajao, ‘u ratu su nevine samo žrtve, svi ostali su krivci’”, poručuje Stevanović.
Vence na spomenik streljanim đacima i profesorima položili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije Veroljub Arsić, ministar odbrane Bratislav Gašić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović, predstavnici Prve kragujevačke gimnazije i lokalne samouprave, kao i predstavnici brojnih ambasada u Srbiji, među kojima i ambasador Nemačke Aksel Ditman.
