Dostupni linkovi

logo-print

Kovačević: Bez većih promjena u odnosima Srbije i Hrvatske


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Poslovni čovek Tihomir Orešković, koji je najveći deo života proveo u Kanadi, novi je premijer Hrvatske. Domoljubna koalicija i Most nezavisnih lista saopštili su da će ovaj biznismen bez političkog iskustva, koji je najveći deo života proveo u Kanadi, biti njihov zajednički kandidat za mandatara nove hrvatske vlade. Tomislav Karamarko, lider Domoljubne koalicije, i Božo Petrov, vođa Mosta nezavisnih lista, nisu otkrili koje će pozicije njih dvojica zauzimati u novoj vladi, ali su saopštili da će njeni potpredsednici biti jaki stranački ljudi. Petrov je uz to pojasnio da Most nije ušao u koaliciju sa HDZ-om nego da se radi o saradnji i dogovoru. Ovo je rezultat maratonskih pregovora koji su trajali mesec i po dana i iznenađivali mnogim preokretima, u kojima je glavni akter bila koalicija Most, koja je osvojila 15 mandata i predstavljala famozni jezičak na vagi između Domoljubne koalicije, na čelu sa šefom HDZ-a Tomislavom Karamarkom, koja je osvojila 59 i suparničke koalicije Hrvatska raste, koju je predvodio doskorašnji premijer i lider SDP-a Zoran Milanović, kojoj je pripalo 56 mandata u Saboru.

Šta se može očekivati od budućeg premijera Tihomira Oreškovića, doskorašnjeg direktora za Evropu multinacionalne kompanije za generičke lekove „Teva“, menadžera koji je veći deo života radio van Hrvatske i koji je potpuno nepoznat hrvatskoj javnosti? Nagoveštava li njegov izbor za mandatara da će nova hrvatska vlada biti pre tehnokratska nego ideološka?

Drago Kovačević, analitičar i predratni gradočelnik Knina, koji danas živi u Srbiji, pomno prati hrvatsku političku scenu, ovako objašnjava ulogu koalicije Most u postizbornim pregovorima i razloge što je HDZ za mandatara nove vlade predložio privrednika Oreškovića:

„Zanimljiva je ličnost Tihomir Orešković, tehnokrat, čovek koji je odrastao na Zapadu, u Kanadi. Mislim da ga je HDZ predložio za tu funkciju kako bi eliminisao prigovore o svojoj nekompetenciji.

Mislim da je uloga Mosta u celoj priči nešto novo što se dogodilo, a što pokušava da blokira tu dvopartijnost u Hrvatskoj. Na drugoj strani, Most, meni bar lično, deluje kao jedna vrlo čudna organizacija i ove politikantske igre oko te koalicije, koje su deo balkanskog folklora, nisu dobra stvar i ja ne vjerujem u dugotrajnost takve vlade“, ocenjuje Kovačević.

S obzirom na to da su građani pokazali da je model ideološke dvopartijnosti „potrošen“, zašto ne veruje da bi buduća vlada, ukoliko se okrene tehnokratskom modelu, mogla potrajati, pitamo našeg sagovornika.

„Mislim da se ovde radi o jednom modelu vlade koji smo mogli vidjeti u Italiji, međutim, ovo je, ipak, Hrvatska a ne Italija, tako da to ne može jednako funkcionisati. Drugo, znajući kakva je struktura najvećeg broja tih poslanika, HDZ ih ima 59, mora se imati u vidu kakvi će biti njihovi zahtjevi.

Uz sve to, treba imati na umu da su birači Mosta bili ljudi više okrenuti ka nekoj decentralizaciji i redistribuciji sredstava u te male opštine – od Metkovića, odakle je Božo Petrov, pa do, recimo, nekih zagorskih opština, to je, ipak, većina nekakvih dalmatinskih opština. Dakle, Tu nema ni neke političke homogenizacije. Ja bih, naravno, voleo da to uspije, ali, prosto sumnjam. Čak sam jednom svom prijatelju rekao da će ovaj čovjek,Orešković, kad vidi šta su sve zahtjevi i traženja, pobjeći nakon pola godine. Voleo bih, opet kažem, da se to ne dogodi“, kaže Kovačević.

Upitan treba li očekivati neke promene u odnosima između Srbije i Hrvatske nakon izbora nove vlade u Zagrebu, naš sagovornik kaže da ne očekuje ništa dramatično.

„Ne vidim da će biti nekih velikih promjena. Ti odnosi će ići naprijed onoliko koliko bude Evropa tražila. A, ako se političkim elitama bude isplatilo da te odnose komplikuju, one će to raditi, kao što smo vidjeli i ove godine. Sve u svemu, ipak, ne mislim da će biti nekih bitnih promjena“, procenjuje Drago Kovačević.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG