Iznos plata koju primaju visoki kosovski zvaničnici smatra se dovoljnim za jedan standardan život u zemlji, međutim, njihove izjave o imovini koje daju Agenciji protiv korupcije, naročito poslednjih tri godina, ne poklapaju se sa prihodima koje dobijaju za rad koji obavljaju, ocenjuju predstavnici nevladinih organizacija na Kosovu.
Pokret “Fol” u sredu je na konferenciji za novinare u Prištini predstavio upoređenja imovine visokih zvaničnika.
Rukovodioci ovog pokreta su ubeđeni da će ovakav način prezentacije o tome ko koliko poseduje pomoći građanima da saznaju više o nezakonskoj stečenoj imovini visokih zvaničnika.
Petrit Zogaj iz ovog pokreta kaže da se na osnovu poređenja iz godine u godinu i izjavama o imovini lako stiče utisak da je korupcija prisutna na visokom nivou.
„Imovina javnih zvaničnika se povećava iz dana u dan. Ne zahvaljujući njihovim platama ili biznisima, već njihovim učeščćem u korupcijskim aferama“, kazao je Zogaj.
Izjava o imovini, konfiskacija nezakonsko stečene imovine i borba protiv korupcije i dalje su ozbiljna pitanja sa koma se bave institucije kojima je cilj borba protiv korupcije. Ali predstavnici nevladinih organizacija smatraju da su za tu borbu potrebni i novi zakoni koji bi bili od pomoći na tom putu.
Menjati Zakon
Zogaj navodi da ima potrebe za promene Zakona o konfiskaciji ilegalno stečene imovine.
„Nijedna klauzula u Zakonu ne daje ovlašćenja agenciji za istragu imovine. Što znači da ukoliko jedan zvaničnik izjavi da ima 15.000 eura u banci i ne obrazloži kako ih je stekao, zakon ne daje za pravo da agencija pokrene istragu o tome“, kaže Zogaj.
Zakon o konfiskaciji ilegalno stečene imovine prošao je kroz promene nekoliko puta.
Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Hasan Preteni navodi da je potrebno da se promeni zakonska osnova kako bi se dozvolilo utvrđivanje onoga što su zvaničnici upisali.
„Mnogi zvaničnici su obavezni da podnesu izjavu o imovini. Mi te izjave upoređujemo sa prethodnim i reagujemo u svim slučajevima kada vidimo disproporciju u onome što su izjavili sada i ranije“, kaže Preteni.
On je dodao da su sada nadležni istražni organi već počeli istragu pojedinih slučajeva.
Inače, nevladine organizacije kritikuju i Agenciju za borbu protiv korupcije zbog načina na koji funkcioniše.
Nedavno je i državni javni tužilac Ismet Kabashi izjavio da Agencija nema osoblje koje dobro poznaje zakonske aspekte.
Pokret “Fol” u sredu je na konferenciji za novinare u Prištini predstavio upoređenja imovine visokih zvaničnika.
Rukovodioci ovog pokreta su ubeđeni da će ovakav način prezentacije o tome ko koliko poseduje pomoći građanima da saznaju više o nezakonskoj stečenoj imovini visokih zvaničnika.
Petrit Zogaj iz ovog pokreta kaže da se na osnovu poređenja iz godine u godinu i izjavama o imovini lako stiče utisak da je korupcija prisutna na visokom nivou.
„Imovina javnih zvaničnika se povećava iz dana u dan. Ne zahvaljujući njihovim platama ili biznisima, već njihovim učeščćem u korupcijskim aferama“, kazao je Zogaj.
Izjava o imovini, konfiskacija nezakonsko stečene imovine i borba protiv korupcije i dalje su ozbiljna pitanja sa koma se bave institucije kojima je cilj borba protiv korupcije. Ali predstavnici nevladinih organizacija smatraju da su za tu borbu potrebni i novi zakoni koji bi bili od pomoći na tom putu.
Menjati Zakon
Zogaj navodi da ima potrebe za promene Zakona o konfiskaciji ilegalno stečene imovine.
„Nijedna klauzula u Zakonu ne daje ovlašćenja agenciji za istragu imovine. Što znači da ukoliko jedan zvaničnik izjavi da ima 15.000 eura u banci i ne obrazloži kako ih je stekao, zakon ne daje za pravo da agencija pokrene istragu o tome“, kaže Zogaj.
Zakon o konfiskaciji ilegalno stečene imovine prošao je kroz promene nekoliko puta.
Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Hasan Preteni navodi da je potrebno da se promeni zakonska osnova kako bi se dozvolilo utvrđivanje onoga što su zvaničnici upisali.
„Mnogi zvaničnici su obavezni da podnesu izjavu o imovini. Mi te izjave upoređujemo sa prethodnim i reagujemo u svim slučajevima kada vidimo disproporciju u onome što su izjavili sada i ranije“, kaže Preteni.
On je dodao da su sada nadležni istražni organi već počeli istragu pojedinih slučajeva.
Inače, nevladine organizacije kritikuju i Agenciju za borbu protiv korupcije zbog načina na koji funkcioniše.
Nedavno je i državni javni tužilac Ismet Kabashi izjavio da Agencija nema osoblje koje dobro poznaje zakonske aspekte.
