Dostupni linkovi

logo-print

Kosovski školski sistem: Nova godina stari problemi


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

I na Kosovu je nova školska godina počela sa starim problemima. Manjak školske infrastrukture, odnosno kabineta i laboratorija, te pretrpane učionice, nedostatak udžbenika. To su samo neki od problema sa kojima se pred-univerzitetsko obrazovanje i ove godine suočava u toj državi.

Na Kosovu je preko 408.000 učenika u osnovnim i srednjim školama počelo sa novom školskom godinom. Od tog broja, 27.000 su prvaci.

Ali, i ove nove školske godine, problemi su stari.

"Obradovali smo se početku nove školske godine, ali bih želela da se neke stvari promene. Prvo, da se sredi dvorište škole, da se smeće ukloni i da nam se omogući da nastavu držimo u kabinetima i u boljim učionicama", kaže Olta Dermaku, učenica IX razreda osnovne škole "Dardania" u Prištini.

Preuniverzitetsko obrazovanje broji više od 1.200 objekata. Posle 1999. godine, većina objekata je bilo uništeno što zbog rata, što zbog stare gradnje. Zvaničnici Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju kontinuirano navode da u sklopu vladinih politika i strategija, poboljšanje infrastrukture u školama ostaje primarni cilj.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Direktor odeljenja za administraciju preuniverzitetskog obrazovanja u ministarstvu, Alush Istogu,ističe da od kraja rata na Kosovu izgrađeno preko 140 novih školskih objekata, 55 je renovirano, a rad je u toku u 22 škole. Svega je 26 škola koje poseduju kabinete:

"Jedna veća pažnja data je profesionalnim školama. Ali i pored toga, u toku smo reformisanja obrazovanog sistema", smatra Istogu.

Stručnjaci za obrazovanje ipak naglašavaju da školska infrastruktura i dalje ostaje veliki izazov Ministarstvu za obrazovanje. Nedostatak kabineta i laboratorija utiče i na kvalitet nastave, kažu oni.

Rrahman Jasharaj, predsednik Ujedinjenog sindikata za obrazovanje, nauku i tehnologiju,tvrdi da, iako je bilo izgradnje novih objekta, problem je što se ti objekti nisu snabdeli za tehnoloških sredstvima:

"U većini škola nedostaju kabineti informatike i to onemogućuje nastavnicima da odvijaju nastavu služeći se savremenim metodama", reči su Jasharaja.

Sa druge strane, stručnjak za obrazovanje, Halim Hyseni, koji rukovodi Centrom za unapređenje obrazovanog sistema, ističe da ovaj problem navodi decu da uče samo deklarativno, a ne i praktično.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Imamo neobično veliki raskorak između teorijskog i praktičnog znanja, na štetu praktičnog. Ono što preko 95 posto naših učenika uči jeste deklarativno znanje, odnosno učenje napamet, što nema odgovarajuću vrednost i ne pomaže učenicima kada konkurišu na radno tržište na Kosovu, ali van Kosova. To je u suprotnosti sa sa osnovnim principima globalizma i post-modernog vremena", tvrdi Hyseni.

Obrazovanje na Kosovu i dalje je tema različitih debata, a naročito kad se radi o kvalitetu.

Nastavne reforme, nedostatak literature, pretrpane učionice, su samo neki od problema a koje prate slabu infrastrukturu u školama.

Pored nastave na albanskom jeziku, na Kosovu se odvija nastava i na bosanskom, srpskom i turskom jeziku, s time što se nastava na srpskom jeziku odvija po planu i programu Republike Srbije. To je predviđeno i Ahtisarijevim planom, ali i zakonima Kosova.

Nedostatak adekvatnog nastavnog kadra, udžbenika, ali i mali broj učenika, neki su od problema sa kojima se suočavaju ove zajednice.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG