Dostupni linkovi

logo-print

Kosovski analitičari: Pojedincima odgovara politička kriza


Suzavac u Skupštini Kosova, 23. oktobar 2015.

Suzavac u Skupštini Kosova, 23. oktobar 2015.

Američki državni sekretar John Kerry tokom posete Prištini u sredu je, između ostalog, poručio da za "jaku i demokratsku budućnost, Kosovo mora da tretira svakog građanina na fer način, bez obzira na razlike koje postoje".

Dodao je i da Kosovo treba da ispuni svoju obavezu i formira Specijalni sud za ratne zločine koji će rešiti slučajeve koji proizilaze iz godina sukoba, kako bi jednom zauvek bili rešeni, te kako bi narod mogao da se pomiri.

Pitanje formiranja Specijalnog suda, međutim, zaustavljeno je s obzirom da na Kosovu već tri meseca traje blokada opozicije u Skupštini, a u znaku nezadovoljstva na sporazume sa Srbijom i Crnom Gorom, o Zajednici opština sa srpskom većinom i o demarkaciji.

Skupština Kosova je krajem prolećnog zasedanja u avgustu usvojila potrebno zakonodavstvo za formiranje Specijalnog suda. Ono što je trebalo da usledi su pregovori o međunarodnom sporazumu između Kosova, EU i zemlje koja će ugostiti Sud, a to će najverovatnije biti Holandija. To bi dovelo do ratifikacije takvog sporazuma u Skupštini i u zemlji koja će biti domaćin suda, a otvorilo put i za fizičko formiranje suda.

Međutim, u Skupštini Kosova u jesenjem zasedanju je nastupila blokada opozicije koja još uvek ne odustaje od opstruisanja rada Skupštine.

Protiv nasilja se oglasio i američki državni sekretar, koji je kazao da je Skupština hram demokratije, mesto gde treba da se vode značajne rasprave, a ne mesto gde se baca suzavac ili odakle se šalju pretnje.

Ispaljen suzavac u Skupštini Kosova, 30. novembar 2015.

Ispaljen suzavac u Skupštini Kosova, 30. novembar 2015.

Kosovski analitičari, međutim, kažu da pojedincima na Kosovu možda i odgovara ova politička kriza, zato što ona odlaže formiranje Specijalnog suda za ratne zločine. Kako navode, radi se o političko jakim pojedincima iz vlasti, ali i iz opozicije, koji mogu biti predmet ovog suda.

Haljilj Matoši ocenjuje da iza ove krize stoje ličnosti koje imaju problema sa međunarodnom pravdom.

"To je definitivno pozadina svega ovoga što se dešava na Kosovu. Dakle, oklevanje i odlaganje ovog suda u beskonačnost, kako bi se sami ti pojedinci imponirali kao neophodni za povratak mira i stabilnosti u zemlji... Cilj su pregovori za međunarodnom zajednicom", kaže Matoši za RSE.

I analitičar Imer Muškoljaj mišljenja je da je cilj ove krize što duže odlaganje formiranja Specijalnog suda, pa do nametanja potrebe za prevremenim izborima.

"Putem političke krize određeni pojedinci iz dva politička krila žele da provociraju jednu takvu situaciju kako se Sud ne bi formirao i potom radio."

"Putem političke krize određeni pojedinci iz dva politička krila žele da provociraju jednu takvu situaciju kako se Sud ne bi formirao i potom radio. Ide se čak i na to da u zemlji dođe do prevremenih izbora kako bi se promenila i politička scena vladajuće koalicije i opozicije, a formirala snažna pozicija naspram Specijalnog suda", navodi Muškoljaj za RSE.

Dosadašnja praksa je dokazala, kaže Muškoljaj, da su partijski pojedinci često dovodili zemlju u krizu, da bi se potom nametnuli da reše probleme. Ali, ovog puta, mnogo toga zavisi od stava vlada zemalja koje imaju snažan uticaj na te tendencije, dodaje Muškoljaj.

"Mnogo zavisi od toga koliko su SAD i EU odlučni po tom pitanju", kaže Muškoljaj.

Haljilj Matoši ističe da ni vlast ni opozicija ne žele da razgovaraju, govori da nijedna strana, zapravo, nije posvećena spornim sporazumima o Zajednici opština sa srpskom većinom i o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Zahtev opozicije da se sporazumi ponište za Matošija su neostvarivi, a indiferentan stav vlasti samo pomaže produbljivanju političkih tenzija.

"Ovaj Sud je poslednja nada za uspostavljanje pravde u ovoj zemlji, jer ako podvučemo paralelu između pravde UNMIK-a i EULEX-a, onda teško ovoj zemlji i ovom društvu", tvrdi Matoši.

Specijalni sud za ratne zločine treba da se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK-a od 1998. do 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG