Dostupni linkovi

logo-print

Kosovski analitičari: Glasački listići ipak političko pitanje


Ilustracija

Ilustracija

Obzirom da u Briselu nije postignut sporazum o glasačkim listićima za lokalne izbore, na Kosovu se vodi rasprava da li se time rizikuje održavanje izbora.

Zabrinutost je izrazio i predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, navodeći da Kosovo nije u povoljnoj poziciji, zato što ovaj proces ima velike političke implikacije.

“Osetljivost ovog pitanja je visoka i politička. Znamo da je to odluka CIK-a, ali je ipak politička. U pitanju je takva situacija da moramo biti oprezni. Radi se o integraciji severa i neke stvari moraju da se 'progutaju' kako bi došlo do integracije. Ali, ne smemo da se žurimo i nisko padamo. Iz tog razloga možda i nije postignut dogovor oko toga. Nadamo se da ćemo pronaći neki način kako bi se izbori održali“, kazao je Haradinaj u utorak u Štrpcu.

Runda dijaloga premijera Kosova i Srbije u utorak u Briselu je završena bez sporazuma o lokalnim izborima, telekomunikacijama i energetici. U saopštenju posrednice u dijalogu Catherine Ashton navodi se da će sledeća runda razgovora uslediti 8. septembra i da su obojica premijera izrazila spremnost da učine sve kako bi lokalni izbori na Kosovu protekli u fer i poštenoj atmosferi, uz najveću moguću izlaznost.

Kosovski premijer Hashim Thaci je razgovore opisao korektnim, dodavši da se uskoro može očekivati dogovor oko telekoma i energetike, dok je premijer Srbije, Ivica Dačić, naveo da je oko telekomunikacija skoro sve usaglašeno, te da veći problemi postoje oko energetike, dok je za glasačke listiće za novembarske izbore nužna "racionalna odluka".

Ali, bez obzira na te izjave, analitičari u Prištini smatraju da se u Briselu ipak postižu sporazumi u vezi diskutabilnih pitanja.

Behlul Beqaj navodi da su izjave suprotne zato što obe vlade ne žele reakcije javnosti u vezi postignutih sporazuma.

„Izjave u javnosti zapravo dokazuju suprotno, jer, iako se ne priznaje da ima rezultata, verovatno je da se pitanje konkretizacije sporazuma postiže a da javnost ne zna. U tom smislu, kada je u pitanju nastavak dijaloga, moramo biti veoma radoznali u analizama onih pitanja o kojima se ne govori, a koja se inače sprovode. Zato postoje reakcije i opozicije u Srbiji ali i nezadovoljstvo kod kosovskih partija jer se dešavaju stvaru koje nisu bile teme razgovora“, kaže Beqaj.

On još dodaje i da je javnost nije spremna za neka pitanja ni na Kosovu a ni u Srbiji, a i međunarodna zajednica je svesna da se razgovori vode u surpotnosti principima EU.

„Iz tog razloga je bolje da postižu rešenja bez znanja šire javnosti, kako se ne bi došlo do ometnja tokom sprovođenja dogovora. To je glavni razloga zašto javnost nije upoznata sa onim šta se zapravo dešava“, kazao je Beqaj.

Shpend Kursani iz Instituta za istraživanja i politički razvoj, KIPRED, kaže da nepostizanje sporazuma oko energetike i telekomunikacija je slična situaciji ranijih runda dijaloga kada bi se premijeri sastajali nekoliko puta oko jednogo te istog pitanja.

„To je zato što oba premijera žele javnosti da stave do znanja kako su ovi pregovori teški. Ali zapravo, smatram da oni već imaju rešenje za energetiku i telekomunikacije, te da su u pitanju samo detalji oko kojih razgovaraju“, kazao je on.

Iz CIK-a međutim navode da je poslednji rok za određivanja dizajna glasačkih listića 25. septembar.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG