Dostupni linkovi

logo-print

Treba li Kosovo da menja Ustav?


Spomenik "Newborn" u centru Prištine

Spomenik "Newborn" u centru Prištine

Odredbe Ustava Kosova dovele su do toga da se jedan deo važnih pitanja u zemlji ne mogu rešiti, kao što ono o formiranju Vojske Kosova ili Oružanih snaga.

Za izmenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina, uključujući i dvotrećinsku većinu poslanika iz manjinskih zajednica.

U nekoliko navrata od njegovog usvajanja 2008., zemlja se našla u krizi koje Ustav Kosova nije predvideo.

Iako je 2011. bilo predviđeno da dođe do nekih izmena u delu koji se odnosi na izbor predsednika, to se nije desilo.

Ipak, kako je to finski predsednik Marti Ahtisari predvideo Sveobuhvatnim planom za rešenje statusa Kosova na osnovu čijeg je proglašena nezavisnost, za svaku izmenu Ustava neophodna je i saglasnost većine poslanika iz manjinskih zajednica.

Vigan Ćoroli, profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu Prištine, kaže da su promene neophodne, ali da su one moguće samo uz dogovor sa manjinskim zajednicama.

"Po tom pitanju postoji taj problem da je potrebna dvostruka dvotrećina odnosno, potrebna je uključenost srpskih poslanika kako oni ne bi blokirali procese, kao što je u ovom slučaju Vojska Kosova. A kako se ne bi blokirale ustavne izmene koje se tiču vojske, onda, po meni, treba da se održi referendum", kaže Ćoroli.

Po Ustavu, referendum raspisuje Skupština Kosova na osnovu zakona kojeg Kosovo i dalje nema.

Zasedanje Skupštine Kosova

Zasedanje Skupštine Kosova


Ćoroli upozorava da poslanici iz manjinskih zajednica blokiraju procese kao što su oni koji se tiču evroatlanskih integracija, formiranja Vojske i drugo, što po njemu treba da reše kosovski lideri.

Nedostatak dogovora sa poslanicima Srpske liste po pitanju vojske prošle godine je odložilo ovo pitanje u Skupštini na neodređeno.

Srpska lista je takođe odlučila da ne prisustvuje ni sednici Skupštine prošle nedelje o Sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Profesor Ustavnog prava, Visar Morina, kaže da upravo zbog tih blokada, promene Ustava su neophodne.

"Ustav mora da prođe kroz izmene kako bi se olakšalo ustavno funkcionisanje državnih organa, naročito parlamenta", ističe on, dodajući da je to moguće postignuti otvorenim dijalogom.

S druge strane, srpski analitičar sa Kosova Ranđel Nojkić navodi da taj instrument zaštite nije niko izmislio, već da je Ahtisari time hteo da napravi instituciju zaštite zajednica.

Ranđel Nojkić

Ranđel Nojkić


"Mislim da je u nekom bližem objašnjenju bila formulacija da to važi samo za odluke koje su vrlo bitne za određene zajednice. Prema tome, ako je Vojska Kosova u interesu ili nije u interesu zajednica, onda taj instrument zaštite treba da se poštuje i to nije nikakva blokada. To znači da većina u parlamentu bi trebala da pre bilo kakve odluke sedne sa predstavnicima zajednica i jednostavno formulišu i definišu takva rešenja koja će odgovarati i većinskoj i manjinskog zajednici", ocenjuje Nojkić.

Jedno od pitanja koje je trenutno na čekaju je pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom.

Premijer Kosova Isa Mustafa izjavio je u sredu da će se ovaj sporazum vratiti u Skupštinu uskoro, a da će se pre toga obaviti razgovori sa svim akterima, uključujući i Srpsku listu. On je, međutim, naglasio da neće pristati na nikakve uslove, bez obzira da li ih ima i koji su.

"U interesu je zemlje da se internacionalizuju državne granice sa susednim zemljama", naveo je premijer Kosova.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG