Dostupni linkovi

logo-print

Nastavak briselskih pregovora svakako će nametnuti nužnost preispitivanja i ustavne definicije Kosova kao srpske pokrajine. Premijer Srbije Aleksandar Vučić još pred prvu posetu Sjedinjenim Državama naznačio je da će ustavne promene uslediti do kraja 2017. godine. Postavlja se, međutim, pitanje, da li će on, ako ponovo bude predsednik Vlade sa ogromnom parlamentarnom većinom, moći da iznese promenu najvišeg pravnog akta, za šta je sam Ustav zacementirao gotovo nemoguću proceduru.

Iluzorno je očekivati promene u smislu da bi se Srbija na bilo koji način odrekla dela svoje teritorije, ali da bi se rešenja iz briselskog procesa, aktuelna i buduća, uklopila u pravni poredak zemlje, ustav treba prilagođavati, što se može činiti preko Ustavnog zakona, kaže za RSE Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.

“Proces normalizacije odnosa sa Prištinom može zahtevati eventualno donošenje ustavnog zakona, da bi se ono što je dogovoreno uklopilo u ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Tu prevashodno mislim na Zajednicu srpskih opština jer ona treba da bude prepoznata u našem pravnom poretku, zato što država Srbija treba da je finansira. Ali, ono što neki špekulišu i na šta bi da nas nateraju da uradimo, da prihvatimo, kako kažu, realnost na Kosovu i Metohiji - to je iluzorno očekivati. Dakle, Srbija se ni po koju cenu neće odreći Kosova i Metohije, ali Ustav mora da se prilagođava, da prati društvene okolnosti koje se menjaju”, kaže Drecun.

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić za RSE kaže da ima mnogo toga u Ustavu što bi moralo biti promenjeno, od definicije Srbije, odredaba o pravosuđu i izboru predsednika sudova, tužilaca i članova Visokog saveta sudstva, kao i onih koje definišu izborni sistem. Ona, međutim, ne veruje da bi u Skupštini prošlo “istiskivanje” Kosova iz Ustava, zbog neostvarivog uslova dvotrećinske većine, ali ističe da bi se moglo razmišljati o tome da se položaj Kosova reguliše samo preambulom Ustava, koja nije normativni, obavezno primenjujući, deo Ustava. A ovo bi, kaže, bila optimalna definicija Kosova u preambuli eventualnog novog ustava:

“Bila bi to odredba koja podseća na odredbu Grundgesetza, osnovnog zakona nekadašnje Zapadne Nemačke, a ona je govorila o tome da je Nemačka u to vreme bila podeljena, da se državljani Istočne Nemačke smatraju na neki način državljanima Zapadne Nemačke i da postoje neke nade i očekivanja o spajanju u budućnosti, što se i desilo. Taj zapadnonemački ustav nije nikad izražavao neke teritorijalne pretenzije, niti je bilo pokušaja da se one ostvare. Naravno, potpuno su različiti istorijski konteksti, ali to je samo jedan primer očekivanja, pre svega političkog ili emotivnog, koji bi, da tako kažemo, ‘mogao da prođe’, veruje Vesna Rakić Vodinelić.

Iz Kancelarije predsednika Srbije, međutim, repliciraju da ovako nešto “ne pije vodu”.

“Bilo kakvo izbacivanje Kosova iz Ustava Srbije i narušavanje integriteta zemlje ne dolazi u obzir”, izjavila je Stanislava Pak, savetnica predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Ustav gotovo nemoguće promeniti

Na drugoj strani, valja podsetiti da je premijer Aleksandar Vučić u maju 2015. godine, pred svoju prvu posetu Sjedinjenim Državama, u intervjuu Wall Street Journalu, govorio o promeni Ustava, radi evrointegracija Srbije, čiji bi deo mogla biti i promena ustavnog položaja Kosova. Taj deo intervjua, međutim, lokalni mediji su potpuno prećutali.

Naime, Wall Street Journal navodi da je premijer Srbije signalizovao mogućnost izmene Ustava, doduše ne samo zbog Kosova, koja bi, međutim, uključivala i izbacivanje iz ustavne preambule definicije Kosova kao srpske pokrajine.

“Moraćemo da razgovaramo o svemu sa našim partnerima iz EU. Moraćemo o tome da pričamo sa srpskim narodom...Ja ne govorim o tome, ali samo kažem da moramo da imamo veoma otvorenu debatu o budućnosti Srbije...Moramo biti veoma iskreni sa našim ljudima. Moramo da sagledamo sve. Uredu, ako ga ostavimo ovde ili ga izbacimo (Kosovo iz Ustava, prim. autora), šta bi to značilo? Narod Srbije imaće poslednju reč", prenosi WSJ Vučićeve reči.

“Gospodin Vučić, koji je rekao da ustavne promene treba da se izvrše pre kraja 2017. godine, izjavio je da to pitanje otvara ‘iako znam da ono nije mnogo popularno ovde u našoj zemlji’”, citira Wall Street Journal srpskog premijera.

Slobodan Milošević je uveo način promene Ustava, koji ne postoji nigde u svetu, a koji je ostao do dana današnjeg - dakle, Ustav je gotovo nemoguće promeniti, ukazuje i Dušan Janjić, čelnik Foruma za etničke odnose. Zato on predlaže nešto drugo.

“Ako se sledi Miloševićeva norma, o načinu promene Ustava, koja je ostala i u Ustavu iz 2006. godine, onda ima samo dve mogućnosti: ili da se krade na referendumu ili da se to promeni jednom deklaracijom o ustavnim principima. Evo jednog vrlo jednostavnog primera: kako je moglo, a za to je glasao i Vučić, da se uvede vojna neutralnost rezolucijom Skupštine, a da se ne menja Ustav? Ako je to moglo za vojnu neutralnost, onda to isto skupštinskom rezolucijom ili deklaracijom može da se uradi i za proces normalizacije odnosa sa Kosovom i približavanje Evropskoj uniji. Dakle, pravna tehnika je izraz političke volje”, ocenjuje Dušan Janjić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG