Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo u 2016. nastavlja borbu protiv ekstremizma


Jedna od policijskih akcija hapšenja zbog planiranja terorističkih napada na Kosovu, Jul 2015.

Jedna od policijskih akcija hapšenja zbog planiranja terorističkih napada na Kosovu, Jul 2015.

Pored mnogih ekonomskih i političkih problema, Kosovo se u 2015. suočilo i sa fenomenom učešća svojih građana u stranim ratovima u Siriji i Iraku.

To je nateralo Skupštinu da usvoji zakon koji zabranjuje odlazak Kosovara na strana ratišta, a koji predviđa kazne od pet do 15 godina zatvora.

Na osnovu podataka Vlade Kosova, ali i civilnog društva, u periodu od 2012. do 2015., oko 300 Albanaca sa Kosova su se pridružili terorističkim organizacijama kao što su Islamska država i Al Nusra. Veruje se da je oko 50 njih ubijeno. Policija veruje da se trenutno oko 80 osoba bori u Siriji ili Iraku.

Istražni organi vode istragu protiv više od 110 lica koji su pod sumnjom da su povezani sa terorizmom.

Državno tužilaštvo je saopštilo da se zbog terorizma 31 osoba nalazi u pritvoru, 21 je u kućnom pritvoru. Kaznene mere su izrečene i protiv 37 lica, dok je njih 22 pušteno iz pritvora.

Atifete Jahjaga u Skupštini Kosova

Atifete Jahjaga u Skupštini Kosova

Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, bila je odlučna u tome da institucije neće dozvoliti da Kosovo postane utočište ekstremista.

U svom godišnjem govoru ona je napomenula da kosovske institucije nastavljaju da budu oprezne prema ovom izazovu, dodajući da je brz institucionalan odgovor ovoj pretnji doneo rezultat u drastičnom padu Kosovara koji su otišli na strana ratišta.

Kosovo je inače dobitnik Globalnog fonda za angažovanje zajednice i obnove sa sedištem u Ženevi, čiji je cilj pomoć državama da tretiraju ekstremizam i radikalizam. To znači da će Kosovo imati pristup fondu od 25 miliona dolara za sprečavanje ovog fenomena.

Pored zakona koji zabranjuje učešće Kosovara na stranim ratištima, postoji i Nacionalna strategija za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizma koji dovode do terorizma.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da su od usvajanja ove strategije poduzete značajne aktivnosti.

Šćipe Mjekići, savetnica ministra, kaže da se Policija Kosova bavila sprečavanjem ovog fenomena i pre stupanja strategije na snagu.

„Policija je obavila brojne razgovore sa predstavnicima Islamske zajednice koji su obećali da će tokom godine obaviti razna predavanja na ovu temu. Čelnici Islamske zajednice i jesu držali predavanja o tradicionalnom islamu“, kazala je ona.

Pomoć Islamske zajednice Kosova

Iz Islamske zajednice potvrđuju da daju svoj doprinos u borbi protiv ovog fenomena.

Navode da na Kosovu deluju mnoge obaveštajne službe koje utiču na ispiranje mozga kod omladine kako bi se naterala da učestvuje u sukobima u Siriji. Glavni imam Kosova, Sabri Bajgora, kazao je prethodno za RSE da Islamska zajednica Kosova (IZK) drži pod kontrolu svoje imame. "IZK ima jasnu poziciju - svako ko ugrozi integritet i bezbednost Kosova, nezavisno od toga da li je imam ili ne, protiv njega treba da se poduzmu odgovarajuće mere", navodi on.

Portparol Islamske zajednice, Ahmet Sadriu, kazao je za RSE da mora da postoji dobra koordinacija Islamske zajednice sa Vladom, i svim ostalim relevantnim instutucijama kako bi se postigao uspeh.

„Ne bih rekao da smo zadovoljni sa dosadašnjim rezultatima, ali istina je da je ovaj fenomen bio mnogo prisutniji pre godinu dana. Pad je primetan zahvaljujući angažovanju Islamske zajednice“, smatra Sadriu.

Skender Perteši iz Kosovskog centra za bezbednosne studije kaže da Kosovo može da posluži kao dobar primer kako je pristupilo borbi protiv ekstremizma i nasilnog radikalizma.

„Civilno društvo, vlada i mediji igrali su veoma važnu ulogu u osvešćivanju građana oko toga da oni ljudi koji učestvuju u ratovima u Siriji i Iraku više štete muslimanskoj zajednici u tim zemljama, nego što mogu da im pomognu“, kazao je Perteši.

U najnovijem barometru o bezbednosti na Kosovu Centra za bezbednosne studije, navodi se da većina intervjuisanih građana kao glavnu pretnju bezbednosti vide Islamsku državu.

Nestabilna politika, korupcija, uništenje društvenih vrednosti, kriza identiteta, slaba ekonomija, siromaštvo, uništeni obrazovni sistem, izolacija gradjana i dr. neki su od razloga koji su naterali pojedince na taj put, rekli su u Centru za bezbednosne studije u Prištini.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG