Dostupni linkovi

logo-print

Očekuje se da će Skupština Kosova sledeće nedelje nastaviti proceduru u vezi ustavnih amandmana za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine. Za ustavne promene, potrebna je dvotrećinska većina 120 poslanika, ukljućujući i dvotrećinsku većinu 20 poslanika iz manjinskih zajednica.

Specijalni sud treba da se bavi navodima iz izeštaja švajcarskog senatora Dika Martija, koje je predstavio Savetu Evrope - o trgovini ljudskih organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK-a.

Te navode je u međuvremenu istražio američki tužioc Clint Williamson, koji je jula 2014. saopštio da je Specijalni istražni tim došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca Oslobodilačke vojske Kosova, ali da nije bilo dokaza o trgovini organima.

On je tada kazao da će najverovatnije biti podignuta jedna optužnica koja će uključiti više pojedinaca. Ovo pitanje će biti predmet Specijalnog suda, koji će najverovatnije biti otvoren u Holandiji, gde će svedočiti zaštićeni svedoci.

Williamson je takođe rekao da su se tokom istrage pojavili aktivni napori da se ista potkopa na način da se utiče na svedoke.

Kosovski lideri su u nekoliko navrata skrenuli pažnju da ovaj sud neće suditi borbu OVK-a, već pojedince.

Advokat iz Prištine Arianit Koci kaže da su nalazi Williamsona ’top secret’, odnosno da su u tajnosti, te da je u ovoj fazi nemoguće je uticati na svedoke.

„Ako se ne zna tačno ko su optuženi a ko svedoci, kako onda uticati na njih? Zastrašivanje svedoka je jedan ozbiljan problem i zabrinjavajući za sve. Zaštićenim svedocima se svakako trebaju stvoriti bezbednosni uslovi kako bi se jednom zauvek razjasnili navodi, koji su, ruku na srce, monstruozni“, kazao je Koci.

On takođe veruje da u sastavu ovog Suda treba biti i kosovskih sudija, kako bi Sud imao legitimitet.

„Mnogi Kosovari su uvereni da jedan popriličan broj navoda iz izveštaja Saveta Evrope potiče iz srpske tajne službe, premda kosovska strana mora da bude aktivna u ovom sudu. A ovo pitanje može lako da se reši, tako što će sudije sa Kosova biti manjina u svakom sudskom telu“, naglasio je Koci.

Ustavni sud Kosova aprila ove godine dao je zeleno svetlo za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine. Naime, Sud je proglasio prihvatljivim zahtev predsjednika Skupštine Kosova u vezi ustavnih amandmana koje je predložila Vlada Kosova za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine.

Predsednik Skupštine Kadri Veselji veruje da će se ti amandmani naći pred Skupštinom sledeće nedelje, te dodaje da je važno da u ovom procesu postoji koncenzus.

„Važno je da se očuva nacionalni koncenzus oko ovog pitanja, kao i da se očuva partnerstvo za međunarodnom zajednicom. Amandmani su sada u Odboru za zakonodavstvo i kada budemo dobili zeleno svetlo od njih, mi ćemo delovati“, kazao je on.

Analitičari smatraju da je potrebno da se svi slože oko ovog pitanja, u suprotnom, Specijalni sud će formirati Savet bezbednosti UN-a, a na osnovu Rezolucije 1244. To predstavlja ozbiljan izazov kosovskoj državnosti.

Analitičar Artan Muhadžiri smatra da je jedina alternativa da kosovske institucije formiraju Sud.

„Institucije Kosova nemaju puno alternativa i zna se da će biti u obavezi da prihvate Specijalni sud, ali i ostale projekte koje nameće EU i međunarodna zajednica“, navodi on.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG