Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo se još nije pridružilo Zapadu protiv Rusije


Sedište kosovske vlade

Sedište kosovske vlade

Iako je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova početkom marta osudilo agresiju Ruske Federacije na teritoriji Ukrajne, kao i kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove zemlje, Kosovo se još uvek nije pridružilo EU protiv Rusije, a koje uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje računa ruskim i krimskim funkcionerima.

„Republika Kosovo poziva sve strane da ispoštuju međunarodna obećanja, i da svaku zabrinutost u vezi bezbednosti reše putem dijaloga i međunarodnog posredovanja, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine”, stoji u saopštenju koje je izdato početkom meseca.

Ali, za razliku od Albanije i Crne Gore, Kosovo još uvek nije potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zapravo, još uvek ne postoji harmonizacija zajedničke spoljne bezbednosne politike sa EU.

Bilo kako bilo, kosovski analitičar Azem Vllasi u izjavi za RSE kaže da Kosovo treba u svemu da sledi politiku EU, uključujući krizu na Krimu, te činjenica da Kosovo to još nije učinilo predstavlja odsustvo političkog njuha.

„Može se nagađati zašto Kosovo do sada nema zvaničan stav o tome, ako je već osudilo rusku agresiju na Krim. Možda samo može da se nagađa da može da ispadne neke koristi od toga što Rusija upoređuje pitanje Krima sa pitanjem Kosova – pa može da se očekuje da Rusija prizna Kosovo. Ali, pošto nema nikakvih takvih znakova, Rusija ne poštuje nikakva pravila, poređenje između Kosova i Krima pravi zapravo da ironiše sa Zapadom, odnosno sa EU i sa SAD po pitanju Kosova. Odsustvo takvog jasnog izjašnjavanja u prilog podrške mera EU prema Rusiji po pitanju Krima je čisto jedno pitanje inercije, nesnalažljivosti i odsustva političkog njuha“, kaže Vllasi.

Bivši šef pravne službe u UNMIK-u Alexander Borg Olivier, koji je inače celu svoju karijeru proveo u UN-u, kaže da nije njegovo da komentariše šta bi Kosovo trebalo da uradi, ali navodi da bi Kosovo trebalo da bude na strani pravde.

Prema njegovom mišljenju, Rusija nije imala zakonsko ali ni međunarodno pravo da aneksira Krim od Ukrajne, a u tom smislu Zapad ima pravo da uvede sankcije Rusiji i krimskim liderima koje podržava Moskva.

“Mislim da će se doneti odluka o tome da se treba prikloniti strani koja je pravedna, principijelna”, kaže Borg Olivier.

I građani Prištine smatraju da zvanična Priština treba da vodi politiku Zapada.

“Trebamo se prikloniti onima koji su nam pomogli da dobijemo slobodu”, kaže Ramadan Sylejmani.

Neki, pak, i vide vide sličnosti između Krima i Kosova:

“To je isto. Krim-Ukrajna, Mitrovica-Kosovo. Kao što smo mi pre 15 godina pod navodnicima osvojili slobodu, ali sa peskom (barikadom) kod mosta u Mitrovici. Tako da i oni tamo na Krimu imaju sličnu situaciju. Nema nikakve razlike. Sve je u rukama svetskih sila”, kaže Arben Krasniqi iz Prištine.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG