Zvaničnici Vlade Kosova iz redova Demokratske partije, najavili su intenzivne sastanke sa političkim snagama i ostalim akterima kako bi postigli nacionalni konsenzus i zajedničko rešenje po pitanju demarkacije sa Crnom Gorom.
Civilno društvo smatra da je potrebno javno saslušanje u vezi ovog pitanja kako bi se uklonile sve dileme, a pre parlamentarne rasprave.
Opozicioni pokret, Samoopredeljenje, međutim, ne odustaje od napora da spreči ratifikaciju sporazuma o demarkaciji, kojom se, kako kažu, gubi 8.000 hiljada hektara površine Kosova.
Ovo pitanje u skupštinske klupe vraća i druge dve opozicione stranke, Alijansu za budućnost Kosova (ABK) i Inicijativu za Kosovo, kako bi sprečili ratifikaciju sporazuma.
Dok Demokratska partija Kosova insistira na potrebi postizanja nacionalnog konsenzusa po pitanju demarkacije i na širu diskusiju, njihov koalicioni partner, Demokratski savez, smatra da raspravu treba voditi unutar institucija, odnosno u Skupštini Kosova.
Na javnoj debati posebno su insistirali strani zvaničnici, kao što je pomoćnica američkog državnog sekretara, Viktorija Nuland, i britanski ambasador u Prištini, Ruairi O’Konel, koji je poručio da je pre procesuiranja Sporazuma o demarkaciji u Skupštini, potrebno da se iscrpe sve rasprave u društvu.
Vlada, koju vodi predsednik Demokratskog saveza, Isa Mustafa, i pored najava da će ove nedelje pitanje poslati Skupštini, odustala je od tako nečeg.
Njegov prvi zamenik iz redova Demokratske partije, Hajredin Kući, kazao je da se za važna nacionalna pitanja, kao što je ono o demarkaciji, moraju ukloniti sve političke razlike i tragati za prihvatljivim rešenjem.
Kući je dodao da se vrše napori za početak unutrašnjeg dijaloga sa političkim partijama, ali i sa ostalima.
"Narednih dana biće više aktivnosti u tom pravcu. Želim da kažem da ćemo poštovati Ustav Kosova i nacionalni interes zemlje. Imaćemo više sastanaka sa svim političkim i nepolitičkim akterima“, kazao je Kući.
On je dodao da nema razloga za ljutnju među političkim partijama, ili među Albancima po pitanju demarkacije, ili po bilo kom drugom pitanju koje je od nacionalnog interesa.
Koalicioni partner DSK, međutim, tvrdi da pitanje treba da se prosledi Skupštini.
Podpredsednik ove stranke, Agim Veljiu, naveo je za RSE da je potrebno da se ispoštuju sve procedure.
"DSK je za to da se rasprava vodi tamo gde treba, u Skupštini Kosova, i neka posle poslanici odluče o tome šta je najbolje za Kosovo. Što se tiče dilema, kada bi DSK bio ubeđen da je izgubljen samo kvadratni metar u ovom procesu, o ovome se uopšte ne bi diskutovalo“, kazao je Veljiu.
Pre bojkota, opozicija Kosova je od septembra 2015. godine raznim sredstvima, uključujući i suzavac, blokirala rad Skupštine, u znak nezadovoljstva na sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom i onaj o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Opozicioni Pokret Samaoopredeljenje saopštio je da će se na sve načine usprotiviti ratifikaciji ovog sporazuma.
Ramuš Haradinaj, lider ABK-a, za RSE je rekao da će se pored protivljenja ratifikaciji raditi i sa svakim poslanikom, iz svih zajednica, pojedinačno na ubeđenju da je trenutna verzija o demarkaciji pogrešna.
"Mi nastavljamo protivljenje, ali nećemo precizirati kakvim metodama. Nismo se osećali dobro ni kada su se u Skupšitni Kosova upotrebile ne toliko konvencionalne metode, ali, tu smo da se protivimo i ne mislim da će biti potrebe da se ovom pitanju usprotivimo isto kao i ranije i to zato što se oseća jedan pozitivan stav po pitanju demarkacije i kod poslanika vladajućih stranaka“, istakao je Haradinaj, dodajući da među njima sada ima onih koji takođe protive ovom sporazumu.
Predlog britanskog ambasadora o javnoj debati sa civilnim društvom, predstavnici civilnog društva smatraju zakasnelim ali neophodnim.
Demokratski institut Kosova koji prati rad Skupštine zatražio je od parlamenta i vlade da podrže i ohrabre parlamentarnu debatu.
Albert Krasnići iz ove organizacije za RSE je naveo kako je veoma važno i neophodno da se održe javna saslušanja ili drugi oblici suočavanja s dokazima o demarkaciji, i to pre što se sporazum prosledi Skupštine na ratifikaciju.
"Neophodno je održati javnu debatu na kojoj bi se predstavili argumenti i činjenice obe strane i različitih eksperata po ovom pitanju, kako bi se javnosti razjasnilo da li je označavanje granice urađeno kako treba ili je potrebno da dođe do korekcija“, kazao je Krasnići.
Ratifikacija sporazuma o demarkaciji uslov je Evropske unije za viznu liberalizaciju za Kosovo. Evropski zvaničnici poručili su da ukoliko Kosovo želi uskoro da putuje bez viza, ratifikacija u Skupštini treba da se desi pre letnjeg odmora koji počinje u avgustu.
Facebook Forum