Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo: Niska zastupljenost žena na rukovodećim mestima


Skupština Kosova, ilustrativna fotografija

Skupština Kosova, ilustrativna fotografija

Zastupljenost žena na rukovodećim radnim mestima na Kosovu je niska. Oko 18 posto članova odbora nezavisnih institucija čine žene, a samo jedna obavlja funkciju predsedavajuće odbora. Trinaest institucija nema nijednu ženu kao članicu odbora. Ovo su nalazi ankete koju je sprovela misija OSCE na Kosovu, a o kojoj se u petak diskutovalo na okruglom stolu.

Niska zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama međutim nije samo problem na Kosovu. Do sada, ni jedna žena nije bila ni na čelu neke međunarodne misije na Kosovu, uključujući i organizaciju koja je organizovala ovu konferenciju, OSCE.

To je na skupu za RSE potvrdila i Valerie Zirl, zameniča šefa kancelarije za politička pitanja unutar ove organizacije.

„Da, slažem se, i u vezi sa tim, ne možemo ništa sakriti. Međunarodne organizacije i države iz kojih mi dolazimo suočavaju se sa istim problemom sa kojim se suočavate i vi. Neke države su naprednije na tom putu, kao što su zemlje Skandinavije, a u nekim, taj problem je više prostranjen. To takođe važi i za međunarodne organizacije. Mnogi problemi o kojima se ovde govori, su problemi koji postoje i kod nas, počevši od mogućnosti za brigu dece, kako zadržati žene u profesionalnoj karijeri kada odluče da imaju decu...Na tome moramo svi da radimo“, kazala je ona.

Inače, ovo nije slučaj samo sa misijom OSCE-a na Kosovu, već je isto i sa UNMIK-om, EULEX-om, kancelarijom specijalnog predstavnika EU na Kosovu, i NATO snagama. Na čelu svih organizacija su muškarci.

Ali, vratimo se Kosovu.

Iako ih nema u dovoljnom broju na rukovodećim mestima, prosečna stopa zastupljenosti žena u odnosu na sve zaposlene u 25 nezavisnih institucija iznosi 41 posto. Ova stopa je ista za javnu administraciju Kosova (ministarstva, opštine, izvršni organi).

Inače, zakonska je obaveza da u Skupštini na centralnom i lokalnom nivou bude 30 posto žena.

Ardiana Gashi is OSCE-a govori o preprekama koje su izneli ispitanici, a u vezi maloj broja zastupljenosti žena na rukovodećim mestima:

„Na prvom mestu je politizacija izbora kandidata za rukovodeća mesta. Izvršeno je i poređenje sa političkim partijama, o njihovim članovima gde je više muškarca nego žena. To direktno utiče ili nam stavlja do znanja kako i nezavisne institucije funkcionišu. Drugo, nema ravnoravne raspodele poslova. Jednoj ženi je mnogo teše da izbalansira privatni život sa karijerom. Samo u šest institucija postoje politike koje jačaju okruženje koje podstiče razno,likost i veću zastupljenost žena. Takođe, nizak je broj žena koje apliciraju ili se imenuju na rukovodeća mesta, a ovo je na osnovu ispitivanja u Skupštini Kosova. Žene u većini slučajeva oklevaju da apliciraju, ili čak nikada im se ne pruži šansa da se imenuju“, kazala je Gashi.

Inače, rad nezavisnih institucija finansira Skupština Kosova, koja takođe i bira članove odbora nezavisnih institucija.

Xhevahire Izmaku, poslanica u Skupštini ispred Demokratske partije Kosova, ne slaže se da Kosovo pati od nedostatka žena na rukovodećim mestima. Po njenim rečima, sve zakonske obaveze što se tiče polne jednakosti su ispunjene. Ona smatra da ni međunarodni partneri nemaju potrebe svake godine diskutuju o osnaživanju žena na rukovodećim pozicijama.

„Taj broj nije nista veći ni u regionu. To se reguliše u odnosu sa brojom stanovnika. Ne možemo se poređivati sa Švedskom ili sa Finskom već sa onim zemljama koje imaju sličan broj stanovnika kao mi... Nemamo zakonsku ni moralnu obavezu da na čelu jedne institucije imamo ženu zbog specifičnosti, već treba postojati kriterijum profesionalizma, a ne rodne kvote“, kazala je ona.

Sociološkinja Maria Berishaj Sylejmani kaže da žene na Kosovu nemaju podršku da budu na rukovodećim mestima. Nisu podržane ni u političkim partijama od čelnih ljudi, te poručuje da bi i statuti partija trebali da imaju rodnu kvotu.

„Znam da se uvek vodi rasprava o kvalitetu naspram kvantitetu kad se radi o kvotama, ali rodna kvota je privremena mera koja treba osigura učešće na rukovodećim mestima. Prolaskom vremena, žene će biti osnažene, biće na rukovodećim mestima, druge žene će se ohrabriti i ljudi će shvatiti da trebaju podržati žene na rukovodećim mestima, i tada se može ukloniti rodna kvota“, kazala je ona za naš program.

Inače, na osnovu izveštaja OEBS-a, većina nezavisnih institucija ne sprovodi politike koje se odnose na ravnopravnost rodova, kao što su obavezne kvote. Među ispitanim institucijama, samo su dve, Radio televizija Kosova i Nezavisna komisija za medije imale kvote kako bi osigurale rodnu raznolikost članova odbora.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG