Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo: Manjine i predsednički izbori


Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

S obzirom da su predstavnici manjinskih zajednica deo vladajuće koalicije na Kosovu, od njih se očekuje da podrže vlast, a u ovom trenutku, i izbor Hašima Tačija za predsednika države.

Međutim, Srpska lista planira da prilikom izbora predsednika predstavi svog kandidata. Iako je njegov izbor za sad nerealan, Srpska želi da se na taj način kosovskim političarima, ali i javnom mnjenju, stavi do znanja da u dogledno vreme na vodeće pozicije na Kosovu može biti i Srbin - za RSE navodi Nenad Rašić, poslanik Srpske liste, inače predsednik Progresivno demokratske stranke.

"Smatram da je to adekvatna ideja iz dva razloga - najpre, imali bi veći manevarski prostor oko glasanja predsednika jer bi imali svog kandidata pa i opravdanje, obrazloženje, za glasanje. Druga stvar, želimo da utemeljimo misao u javnom mnjenju, pa i kod političkih predstavnika Albanaca, da trebaju da se pridržavaju i preporuke iz Ahtisarijevog plana da jedna od tri vodeće pozicije na Kosovu treba da pripadne Srbima, odnosno, nealbancima, a to su predsednik države, predsednik Skupštine ili premijer", kaže Rašić.

Srpska za sad nema konkretnog kandidata, s obzirom da je raniji pokušaj propao jer je osoba, kojoj je to bilo ponuđeno, odbila. Kako Rašić navodi, Srpska bi trebala do srede da najverovatnije odluči o tome.

Skupština Kosova trebala bi ove nedelje da odluči o novom predsedniku države. Za sad, jedino je aktuelni zamenik premijera, Hašim Tači, kandidat vladajuće koalicije.

Opozicija se, međutim, oštro protivi njegovom izboru i uopšte daljem radu kosovskih institucija. Stoga je od utorka krenula sa danonoćnim protestima ispred Vlade Kosova sve do, kako su rekli, obaranja vlade.

Spavaće u šatorima koje su postavili na platou ispred Vlade, uz odobrenje opštine.

Srpska lista je, inače, svih ovih meseci opstrukcije opozicije zbog, između ostalog, i Zajednice opština sa srpskom većinom, odlučila da ostane po strani.

Kako Rašić navodi, smatra se da to pitanje treba da se reši između kosovskih političara. U suštini, Srpska jeste bila na strani pozicije s obzirom da je i deo vladajuće koalicije, navodi on, ali ono što se poslednjih meseci desilo je teška situacija u Skupštini Kosova.

"Mi ćemo i dalje nastaviti da igramo ulogu, da kažem, ćutljivog partnera, gde ćemo verovatno ostati tu, davati podršku poziciji, ali istovremeno nećemo se mešati ili pametovati oko toga šta bi trebalo uraditi. Ja sam više puta rekao da je bilo grešaka na obe strane. Kod pozicije, pre svega, način na koji su oni hteli da predstave njihovo nezadovoljstvo, ali s druge strane i te dve najveće partije u Vladi koja obično jeste ta koja bi trebala da pokreće inicijative, bilo da se radi o pomirenju, nekim novim predlozima, modifikacijama radi nekog mirnog rešenja - to se nije desilo ni sa jedne ni sa druge strane", ističe Nenad Rašić.

Iako ceni mišljenje opozicije da ima pravo da izrazi nezadovoljstvo ali ne na način koji to radi, Rašić smatra da opozicija neće moći da obori Vladu, ali je moguće da će posle izbora predsednika Kosova biti različitih mišljenja unutar vladajuće koalicije, a što bi moglo dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora.

S druge strane, Ćerim Bajrami, jedan od troje bošnjačkih poslanika u Skupštini Kosova, inače član poslaničke grupe Šest plus koja okuplja manjinske poslanike nesrpske zajednice, navodi da se od njih očekuje da budu lojalni vladajućoj koaliciji, a uzimajući u obzir da su oni bili upoznati sa koalicionim sporazumom dveju najvećih partija, na osnovu kojeg je Tači kandidat za predsednika.

Kako navodi, ova grupa smatra da se pitanje Zajednice i demarkacije sa Crnom Gorom treba rešiti unutar institucija.

"Nepotrebni su ovi sukobi, nepotrebno je ovo ponašanje pojedinih poslanika iz opozicije da se onemogući institucionalni život", kaže Bajrami.

U Skupštini Kosova je 20 poslanika iz redova manjinskih zajednica, od kojih, desetoro je iz srpske zajednice, dok ostalih deset se dele između Bošnjaka, Turaka, poslanika iz RAE (Romi, Aškalije, Egipćani) zajednice.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG