Dostupni linkovi

logo-print

'Problematični' imami Islamske zajednice Kosova


Džamija u Prizrenu

Džamija u Prizrenu

Na Kosovu postoje stotine islamskih verskih objekata. Islamska zajednica veruje da skoro sve svoje objekte drži pod kontrolom, mada ima i onih koji ne sarađuju sa ovom institucijom. Ta nesaradnja, te nedostatak jasnih pravila o izgradnji verskih objekata, doprinosi tome da se pojedinici samoorganizuju i deluju ilegalno, smatraju stručnjaci.

Većina džamija na Kosovu izgrađena je samodoprinosom građana koji su podneli zahteve za izgradnju džamija, te i uz pomoć Islamske zajednice, ali i stranih država kao što su Turska i arapske zemlje, kaže Fatmir Iljiazi, portparol glavnog imama Kosova Sabri Bajgore.

Na Kosovu danas funkcioniše oko 750 islamskih verskih objekata. Nakon rata 1999. godine, izgrađeno je 200 novih džamija i renovirano 218 uništenih tokom rata, kažu zvaničnici iz Islamske zajednice Kosova.

"Saudijska Arabija je takođe imala pristup izgradnji novih džamija. Organizacije koje su funkcionisale na Kosovu posle rata i koje su bile registrovane za delovanje su to radile. Sarađivali smo sa udruženjima iz država koje su priznale Kosovo. Njihova pomoć je bila dostupna svim opštinama na Kosovu“, kaže on.

U svakom slučaju, Islamska zajednica Kosova smatra da uglavnom sve ove džamije drži pod kontrolom, osim jedne u Dragašu, odnosno radi se o improvizovanom objektu koji funkcioniše nelegitimno, i džamije u Ćuški kod Peći, gde je imam sam sebe imenovao. O ovim objektima obavešteni su bezbednosni organi, dodaje Iljiazi.

Kosovo, međutim, preciznije Priština, ima potrebe za novim džamijama. Nakon rata u Prištini je bilo 13 džamija, a danas ih je 25. Neretki su prizori da građani svoje verske obrede obavljaju i u dvorištu džamija ili na samom putu.

Vernici ispred džamije u Prištini, foto iz arhive

Vernici ispred džamije u Prištini, foto iz arhive

To ipak, ocenjuje Iljijazi, nikome ne treba da daje za pravo da verske rituale obavlja u improvizovanim objektima ili da sebe imenuje za imama.

Direktor urbanizma u Opštini Priština Ljiburn Aljiu za RSE kaže da zahtevi za izgradnju džamija u Prištini postoje, a ima i slučajeva kada je Opština izdala dozvole.

Međutim, on navodi da pitanje izgradnje novih verskih objekata nije precizno zakonski regulisano. Opština odlučuje o izgradnji novih džamija ili uopšte verskih objekata samo na osnovu zahteva stanovnika određenih područja.

Aljiu kaže da je iz Islamske zajednice Kosova bilo zahteva da se prilikom planiranja novih urbanističkih zona odredi broj džamija, ali, kako dodaje, to je bilo nemoguće jer se ne može unapred predvideti verska pripadnost stanovnika koji bi naselili tu zonu.

Ovakva situacija, u kojoj nisu tačno propisana pravila izgradnje verskih objekata, može naterati pojedince i da se samoorganizuju zbog nedostatka verskih objekata, dodaje.

"Da li država treba da vodi računa o tome, da li treba da odredi lokaciju i da gradi takve objekte ili to treba da bude na zahtev verskih zajednica? To su pitanja političke prirode, ali su određena i Ustavom - Kosovo je laička država, priznaje verske slobode, ali ne može da odredi i organizuje pitanja u vezi religije. To su odvojena pitanja. Islamska zajednica može da se organizuje i da podnese zahteve, ali s druge strane, postoje zakonske prepreke oko regulisanja gde i kako mogu da se grade verski objekti, na koliko stanovnika, koji je postupak i dr.“, navodi Aljiu.

S druge strane, iz Centra za bezbednosne studije na Kosovu kažu da je Policija Kosova uspela da identifikuje ilegalne lokacije u kojima su se obavljali verski rituali.

Skender Perteši

Skender Perteši

Skender Perteši iz ovog centra navodi da su tokom 2014. i 2015. zatvorene sve ilegalne džamije na Kosovu, ali, kako dodaje, to ne isključuje mogućnost ilegalnog organizovanja pojedinaca na privatnim lokacijama.

“Moguće je da se na sumnjivim mestima, u privatnim stanovima, organizuju predavanja ili treninzi, ali verujem da Policija Kosova to drži pod kontrolom”, kazao je on.

Perteši potvrđuje da postoje određene lokacije gde IZK nema kontrolu, kao što je jedan slučaj u Kačaniku, te Vitini i Peći, gde Savet Islamske zajednice ne sarađuje najbolje sa imamima.

"Zabrinjavajuće je što se neki imami koji smatraju da imaju napredne stavove i drugi koji sebe nazivaju konzervativnim protive saradnji sa IZK. Obično se međusobno optužuju da je IZK odgovorna za širenje naislnog ekstremizma ili radikalizma, ili za širenje tzv. radikalnog islama na Kosovu. U svakom slučaju, radi se i ličnim problemima među imamima, bilo zbog finansijske kontrole ili dr. Ali, nesaradnja unutar IZK može da biti velika prepreka bezbednosnim strukturama i civilnom društvu u borbi protiv ekstremizma i radikalizma“, smatra Perteši.

Inače, Osnovni sud u Uroševcu osudio je na 10 godina zatvora Zećirja Ćazimija, bivšeg imama El-Kudus džamije u Gnjilanu. On je optužen da je zloupotrebio službenu dužnost imama, tako što je javno širio mržnju, netrpeljivost među različitim rasnim, etničkim i verskim grupama. U jednom videu, objavljenom na Youtube 2013. godine, rekao je da je "krv nevernika najbolje naše piće".

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG