Dostupni linkovi

Kosovo i Srbija: Čekajući oficire za vezu


Zastave Srbije i Kosova

Zastave Srbije i Kosova

Oficiri za vezu samo što nisu stigli, a da niko precizno ne zna niti kakav će status uživati, a još manje ko će biti predstavnik Beograda u Prištini, odnosno Prištine u Beogradu. Više različitih imena je u opticaju, kako na kosovskoj tako i na srpskoj strani, dok se iz Prištine čuju i zahtevi da budući oficir u Beogradu uživa diplomatski imunitet. Samo uvođenje termina “diplomatija” u ovaj kontekst za Srbiju je signal da se na mala vrata pokušavaju uneti momenti koji bi označili priznavanje nekih od elemenata kosovske nezavisnosti. Međutim, s obzirom da je uspostavljanje oficira za vezu dogovoreno uz posredovanje Brisela, izvesno je da će oni uskoro i zauzeti svoje pozicije.

Kada se 17. januara (kako je polanirano) po četvrti put susretnu kosovski i srpski premijer Hašim Tači i Ivica Dačić, čak i da im se prošli put činilo da su sve bitno dogovorili, sada će morati da uspute u detalje. Između ostalog trebalo bi da odgovore i ko će biti i šta će raditi oficiri za vezu?

“Mi imamo samo informaciju da je dogovoreno uspostavljanje oficira za vezu pri kancelarijama Evropske unije”, konstatuje analitičar Dušan Janjić, a nakon što je ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj izjavio da će Vlada u Prištini insistirati da njihov oficir za vezu u Beogradu uživa diplomatski imunitet. Uzvratio je šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Aleksandar Vulin navodeći da nikakav diplomatski status niti imunitet ne dolazi u obzir. Skoro pa kao da ponavlja ono što je premijer Ivica Dačić ustvrdio pre oko mesec dana, kada je naveo, “Tači može da pošalji i ambasadora ako želi, ali on je oficir za vezu”.

To nije prvi put da Dačić, izvan briselske kancelarije, oštro istupa prema svom sagovorniku. Izjave koje u Srbiju stižu sa Kosova, a koje se kose sa ovdašnjim interpretacijama dogovora, redovno se opisuju kao istupi koji imaju isključivo unutarkosovsku političku svrhu. U svetlu u kom ih opisuje i šef Vladine kancelarije za medije, poznavalac kosovskih prilika, Milivoje Mihajlović:

“Priština će se uvek truditi da na svaki način pokuša da pronađe dokaz svoje državnosti, odnosno državnosti takozvanog nezavisnog Kosova. Međutim, oficiri za vezu su bukvalno tehnička lica, da tako kažem. Oni koji će se brinuti o tome kako se ispunjavaju dogovori iz Brisela. Kako se na terenu sprovodi ono što je dogovoreno”.

Upitan kada će oni stupiti na dužnost, Milivojević navodi kako pretpostavlja da bi se to moglo dogoditi oko datuma nastavka pregovora, 17. januara. “Možda će ta runda razgovora biti prilika da se preciziraju poslovi oficira za vezu”, navodi naš sagovornik.
Dodaje i da imena budućih oficira za vezu nisu poznata, ali i demantuje da bi on mogao biti taj koji će preuzeti dužnost u Prištini. “Ja sigurno ne, zato što ne znam taj posao da radim”.

Oliver Ivanović

Oliver Ivanović

Slučajno mu nismo postavili ovo pitanje, jer upravo se i Milivoje Mihajlović pominje kao kandidat za osetljivu poziciju. Naglašava da na mesto oficira za vezu pre svega mora doći poznavalac prava. Osim njega, srpski mediji spekulišu da je u igri i državni sekretar u pre šest meseci ukinutom kosovskom ministarstvu Vlade Mirka Cvetkovića, Oliver Ivanović. Ovaj Mitrovčanin, trenutno bez angažmana u institucijama, niti potvrđuje, niti demantuje.

“To uopšte ne bih komentarisao”, kratko nam je rekao Ivanović.

Opreznost kosovskih vlasti

U Prištini takođe traju nagađanja, a najčešće se pominje kosovski ambasador u Makedoniji Iljber Hisa. S njim smo stupili u kontakt, ali je i on izbegao da bilo šta potvrdi ili demantuje. Sam šef diplomatije Enver Hodžaj nedavno je ovako objasnio razloge očigledne opreznosti:

“Cilj nam je da nađemo tri ozbiljna kandidata od kojih će jednog imenovati premijer i predsednica Kosova. S obzirom na značaj tog izbora, zatražio sam razmatranje profesionalnih i političkih sposobnosti poznavanja srpskog jezika, jer smatramo da bi naš predstavnik trebalo da bude diplomata kojem su poznati detalji naših odnosa i događaja u regionu”.

Dok se takvi ne pronađu, posmatrači uglavnom ponavljaju da bi u prvi plan trebalo staviti zadovoljstvo što su napori Evropske unije urodili plodom, te što se pregovarački proces nakon uspešne itegracije prelaza na severu Kosova nastavlja. Dušan Janjić podvlači:

“Oficir za vezu kao institucija pripada prirodno sporazumu o normalizaciji odnosa. Poput onog između dve Nemačke. Ako taj sporazum nije postignu, onda je verovatno primenjena metodologija koju inače Evrpska unija i Amerika primenjuju. ‘Da mi gurnemo prvo nogu u vrata’. Zaista je moguće da su se oni načelno dogovorili a da su vremenu prepustili, kao što je bilo i oko IBM-a, da ispregovaraju detalje”.

Ti detalji čije rešavanje predstoji, navodi naš sagovornik, bili bi pitanje mandata oficira za vezu, te tajminga njihovog osamostaljivanja u odnosu na Evropsku uniju. Ekspert za evrointegracije iz Prištne Šenol Muharemi podvlači da se ne sme gubiti iz vida kompleksnost situacije, te da se i na pitanje ambasadora mora gledati tek kao na dobar korak unapred:

“Priština i Beograd imaju različite interpretacije postignutog dogovora zahvaljujući tome što dogovori, protokoli i tehnički detalji nisu objavljeni. Mislim da sve dok ne budemo videli oko čega tačno su se oni dogovorili biće neslaganja o svemu. Na žalost to otvara prostor za sukob različitih interpretacija između Beograda i Prištine”.

Upravo tako se i o prirodi institucije oficira za vezu može razgovarati onda kada sve dileme budu uklonjene. Tako da, ako se pokaže da je mandat oficira zapravo da razviju kancelarije za vezu, da predstavljaju dve strane – Prištinu i Beogard, onda, podvlači Dušan Janjić, i zahtev za davanjem diplomatskog imuniteta ima smisla:

“Inače verujem da će rešenje biti negde na sredini. Da to neće biti izričito diplomatski status ali da će oficir za vezu imati prava korišćenja automobila i svega onoga što koriste predsatvnici Evropske unije. Dakle, neku vrstu imuniteta ili zaštite”.

To bi mogla biti zgodna pozicija za rešavanje trenutnih pitanja, ali nikako i trajno rešenje, upozorava Šenol Muharemi:

“Da budem iskren, sve dok smo mi uvereni da je Srbija druga država i ako mi tamo šaljemo naše predstavnike, mislim da ti ljudi jesu diplomate. Oni su ambasadori. Razumem da Srbija još ne priznaje Kosovo i da će tu ti ljudi biti prihvaćeni kao osobe za vezu. Ali na kraju priče, ukoliko posmatrate ono što je perspektiva u narednih deset, petnaest godina, siguran sam da ćete se složiti sa mnom, ova pozicija jeste pozicija ambasadora Kosova u Beogradu”.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG