Dostupni linkovi

logo-print

Izveštaj EK: Kosovo i pravosuđe na putu Srbije ka EU


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Evropska komisija objavljuje u sredu izveštaj o napretku Srbije na putu evropskih integracija u kome će se prvi put jasno reći šta se podrazumeva pod normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova kako bi obe strane mogle da nastave svoj put ka EU. Prema izvorima iz Brisela jedan od ključnih uslova bio bi izbegavanje uzajamne blokade pristupanja Uniji.

Jedan visoki zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman naveo je da je jedna od ideja da se Srbiji i državama članicima EU ponudi određeni broj uslova koji bi trebalo da budu ispunjeni tokom procesa pristupanja Srbije EU, što bi pre svega bilo direktno uslovljeno napretkom u normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda.

U međuvremenu, pojedini mediji su preneli da vodeća evropska trojka, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, žestoko pritiskaju ostale članice EU da se u zaključak izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ”ugradi” i zahtev za potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima Beograda i Prištine. Ipak, Milan Pajević, direktor vladine Kancelarije za evropske integracije tvrdi da izveštaj neće pred Srbiju staviti tu vrstu prepreke.

„Po svim saznanjima svakako da ništa slično u izveštaju neće biti tako da nema razloga da na bilo koji način demantujem ili potvrdjujem te navode. U nacrtu izveštaja tako nečeg nije bilo“, rekao je Pajević.

Slabe su nade srpskih zvaničnika da bi Beograd mogao u oktobru da dobije datum za početak pregovora o članstvu, što je odluka koja zavisi pre svega od seta uslova vezanih za odnose sa Prištinom. Ipak, predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je iz Rima, gde se sastao sa italijanskim predsednikom Đorđom Napolitanom, da pred Srbiju ne treba postavljati prepreke i nove uslove za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.

„Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije zato što mislimo da ne može da nam se suprostavlja evropski put i da nam se nameće odluka da odustanemo od dela svoje teritorije samo zato da bismo ostali na evropskom putu. Ukoliko se zaista između nas i otpočinjanja pregovora ispreči zahtev bilo koje države, koja može to da stopira, da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije smatram da ta država pokazuje da u stvari ne želi da vidi Srbiju u EU“, rekao je Nikolić.

Đorđo Napolitano, predsednik Italije poručio je nakon susreta sa Nikolićem da Italija nije jedna od zemalja koja postavlja prepreke Srbiji, odnosno da ne zahteva priznanje Kosova.

„Svaka zemlja koja postavlja takve probleme i prepreke preuzima odgovornost za to“, rekao je Napolitano.

Do sada je najjasnije i najzahtevnije uslove Srbiji predočila Nemačka u memorandumu od sedam tačaka. Nemačka, pre svega, očekuje da Srbija pre početka pregovora o prijemu u članstvo Evropske unije sa Kosovom potpiše zajedničku pravno-obavezujuću izjavu koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu.

Mihael Erke, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu kaže da bi svaka nemačka vlada favorizovala članstvo Srbije u EU. Ali, i da će sa druge strane, svaka nemačka vlada, čak i ona socijaldemokratska, zahtevati od Srbije normalizaciju odnosa sa Kosovom.

“Razlika možda postoji u definiciji normalizacije i uslovima. Ali svaka nemačka vlada, čak i socijaldemokratska, ne želi da, nakon prijema Srbije u EU, postoje konflikti i svaka vlada se pribojava da će Srbija, kao članica EU, staviti veto na prijem Kosova u EU”, rekao je Erke.

Osim ključnog uslova vezanog za Kosovo srpskim vlastima se preporučuje i temeljna dorada reforme pravosuđa, naglašava se neophodnost samostalnosti nezavisnih ustanova, poput centralne banke, zatim važnost slobode medija, poštovanja ljudskih i prava homoseksualne manjine.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG